Sefer Imeri i "Kako da te sutra zovem": Priča o jednoj skupoj pesmi i jednom pevaču unikatu

"Kako mi je ja i srce znamo,

u svom bolu postali smo jači,

Preporučujemo

u životu s tobom susret samo

mogao bi mnogo da mi znači.

Kako da te sutra zovem

kad te budem s drugim sreo

kada nisam još u duši

naš rastanak preboleo.

Nekad sam te svojom srećom zvao,

sve si bila u životu mome,

sad sam ptica polomljenih krila

jer ne vredim ništa srcu tvome.

Kad te sretnem srce će ko strune

da zadrhti iz dna duše moje,

veruj draga neću da te kunem,

beše srećno dok je bilo tvoje."

(Ljubo Kešelj - Đuro Boljanović)

Kada bi napravili anketu ko je snimio pesmu "Kako da te sutra zovem", popadali bi i najveći tezgaroši i diskofili. Ovu ubitačnu srceparajuću dvojčicu snimali su i Toplica Ranisavljević (pod nazivom "Kako mi je ja i srce znamo"), Sena Ordagić, Marinko Rokvić, pa i sam kompozitor pesme Ljubo Kešelj. Ipak, najslušanija je verzija koju je 1979. godine snimio jedan skroman čovek a vrhunski pevač retkog imena i prezimena.

- Ime mi je Sefadin, nadimak Sefer, a prezime Imeri. Moj otac je iz Gostivara, majka iz Doboja. Upoznaše se kao mladi udarnici na izgradnji pruge Šamac - Sarajevo, zavoleše i rodiše nas devetoro braće i sestara. Svi smo muzikalni, a posebno brat Refik koji je i mene zarazio muzikom - priča Sefadin Imeri u ekskluzivnom razgovoru za Muzičku apoteku.

- Gledao sam u bratove prste, zavoleo harmoniku, uskladio pevanje i sviranje. Oduvek sam maštao da budem sam svoj majstor, da na veselju ne zavisim od drugih muzičara. Kao klinac sam upijao sve popularne pevače, naročito one sa "Ilidže". A onda se, dragi Bože, pojavi Nedeljko Bilkić u belom sakou i eto ti mog idola! Posle zavoleh Safeta i Šabana.

Pevao je mladi Sefer po dobojskim mahalama i vrebao priliku da se pokaže na nekom festivalu. I već 1969. godine, kao četrnaestogodišnji dečak, pobeđuje na takmičenju za "Prvi glas Doboja".

- Ljudi moji, pa to je za mene značilo kao da sam pobedio na "Ilidži", kao da sam prvi u Jugi. U mom kraju skoro svi pevaju, sem desetak gluvonemih.

Tako muzički namazan i repertoarski potkovan Sefer je krajem 70-ih dobio priliku da snimi prvu ploču.

- Bio sam svestan da to neće ići tako lako, da ću se suočavati sa onim čuvenim "čućemo se". Srećom, zet me upoznao sa Ljubom Kešeljom. Probao me jednu strofu i rekao da ćemo raditi ploču. I zaista, zove me Ljuba Kešelj telefonom da mi javi termin snimanja u čuvenom studiju u "Košutnjaku". Za vreme snimanja imao sam utisak da nisam živ, a kad sam prvi put sebe čuo na snimku nisam verovao da sam to ja.

Diskografska karijera Sefadina Imerija trajala je od 1979. do 1982. Snimio je četiri singla i jedan LP sa šesnaest prelepih pesama: "Kako da te sutra zovem", "Ti si žena koja me osvaja", "Došla si mi posle tol'ko leta", "Sreo sam je u malom kafiću", "Sto rarkršća i sto staza", "Ostao sam dužan ljubav jednoj ženi", "Ovo je treća godina bez tebe", "Ko te čeka", "Ne pitaj me kuda puti vode", "Niko nije sličan meni", "Ostala si u sećanju mome", "Sinoć sam te video sa drugim" (pesma šabanovskog stila), "Odlazi jedna ljubav".

- Snimio sam tih pet ploča za "Jugodisk", praktično bez ikakve reklame. Snimili smo, sećame se, u nekom parku samo jedan kratak džinglić od nekoliko sekundi i jedan kadar bez tona. Uradili su mi i dva postera i dvadesetak sličica i to je sve što se tiče moje promocije od strane diskografske kuće.

- I danas mi moji ispisnici ne veruju da sam snimio jednu singlicu sa pesmama Mileta Basa. Doduše, snimio sam i ceo album sa Miletovim pesmama ("Rekla si mi da ne voliš zimu", "Ne spominji oči plave") koji nikad nije objavljen zbog Miletovog sukoba sa diskografskom kućom. Kasnije su te pesme snimili udarni pevači "Južnog vetra", a mene nije htela sreća. Nekoliko pesama sa mojih ploča presnimili su iste godine ili malo kasnije daleko popularniji pevači.

Seferovi snimci sa ploča zvuče kao narodnjačke simfonije. Ovog skromnog i veoma muzikalnog čoveka teško pamtljivog imena i prezimena pratili su orkestri Novice Negovanovića, Ljube Kešelja, Tomice Miljića, Ace Stepića, Dragana Kneževića, Mileta Basa!

- S ponosom mogu da kažem da sam snimao sa najvećim asovima. I danas sam omađijan svirkom Novice Negovanovića. Eh, kad bih znao i približno da sviram kao Nole! Baš tih godina kada sam sninao sa Novicom, formirao sam svoj bend: nas tri brata, dve harmonike i bas. Bilo mi lepo u mom kraju, tako da nisam razmišljao o karijeri u Beogradu.

- Zacarili smo pet godina u kafani na auto-putu Sarajevo - Doboj. Sećam se, jedno veče dođe Jovica Petković. Mi sviramo uvertiru, a Jovica oborio glavu na sto. A kad završismo, Jovica nam dobaci: "Momci, svaka vam čast!"

Brige i tuge izboraše Seferovo lice, ali kad krene pesma sijaju mu oči lepše i od svetala beogradskih.

- Posle svega, živ sam i zdrav, hvala dragom Bogu. Ostavio sam neki pečat u vremenu, makar i sa jednom pesmom, iako sam svestan da sam mogao i mnogo više. Predlagali su mi prijatelji da promenim ime, nisam hteo ni da čujem, to sam što sam. A onda nas zadesi i taj prokleti rat u Bosni, jedva izvukoh živu glavu. Ostadoh bez sina jedinca i supruge.

- Sad živim sa harmonikom, dragim Bogom i najbližim prijateljima. Izgubih Jugu, najlepšu zemlju na svetu, ostadoh i bez najdražih, jedino me glas još mnogo dobro služi. Sviram i pevam za moje društvo, otpevam i poneku tezgicu. Hvala Muzičkoj apoteci na ovom razgovoru, srce mi poraslo za tri broja - kaže razdragani Sefadin Sefer Imeri.

(Goran Milošević)