Sećanje na Rajka Jovičića: Vodenica opevana ko devojka

"Na potoku usred gaja

vodenica melje stara,

Preporučujemo

tiho voda jazom huji,

vodeničko kolo bruji.

Od jutra do mraka

puna je momaka

jer tu brašno melje

i ušur uzima

lepa vodeničarka.

Devojčica brašno melje,

od brašnajoj lice belje,

svakim danom sve je više

momčadije što uzdiše.

Okreće se kolo,

taka, tika, taka,

svakom pomeljaru

zapela za oko

lepa vodeničarka.

Vodenica čeketala,

čeketala pa prestala,

udade se lepa cura

sa mirazom od ušura.

Sad pevaju ptice

oko vodenice

jer nema momaka,

ode im zauvek

lepa vodeničarka."

(Dobrivoje Ivanković)

"Lepa vodeničarka" je po mnogima najlepša i najpevanija pesma iz "vodeničkog ciklusa" narodne muzike - vodenica opevana ko devojka. Ovo je spomenik i sveća potočarama i pomeljarama i najlepše sećanje na njenog prvog pevača Rajka Jovičića.

Rajko Jovičić je iskonski Šumadinac, i genima i pesmom. Rođen je 20. aprila 1940. godine u selu Bosuta kod Aranđelovca.

- Rajko je moj dragi komšija (deli nas samo reka Kačer) i jedan od prvih pevačkih uzora. Bio je pravi gospodin i u pesmi i u životu. Pevao je malo "lenjo", bez suvišnih trilera. I najpopularniji radijski pevači su pričali da niko ne peva kao Rajko - priča narodnjački klasik Cvele Radovanović.

- Od Rajka sam naučio prve pesme, od Rajka sam naučio da sviram harmoniku. Od Rajka sam naučio i tu "Lepu vodeničarku", jednu od mojih najomiljenijih pesama.

Od početka 50-ih Rajo Jovičić je živeo u Inđiji, a od 1961. godine nastanio se u Aranđelovcu gde je živeo sve do iznenadne smrti. Rajkov otac Veselin je bio veoma sposoban čovek. Obrađivao je neku zemlju u Inđiji, gajio stoku i konje, a Rajko je to iskoristio da nauči stotine vojvođanskih pesama.

Još od rane mladosti Rajko je zavoleo harmoniku i narodnu muziku. Naučio je da svira i peva veliki broj narodnih pesama pa je postao jedan od najtraženijih i repertoarski najpotkovanijih pevača na harmonici u Šumadiji i Vojvodini.

- Rajko je pevao ležerno i lenjo, a opet slatko i prelepo. Pevao je u najpoznatijim kafanama u Šumadiji, a naročito u "Pokajnici" kod Velike Plane i u "Mezulani" kod Batočine. Kad Rajko peva u "Zelengori" u Aranđelovcu, obustavi se saobraćaj u celom gradu, a u samoj kafani nema mesta još od podne - seća se Cvele Radovanović.

Posle brojnih nastupa u renomiranim kafanama i hotelima, Rajko Jovičić upoznaje producenta Jugotona Pavla Stanojevića i počinje da snima prve pesme. Nije snimio nijednu izvornu pesmu, a sve što je snimio liči na izvorno. Nije bio solista Radio Beograda, a svaki Rajkov snimak liči na arhivski.

Diskografska karijera Rajka Jovičića trajala je od 1966. do 1981. Kao ekskluzivac Jugotona snimio je 14 singlova sa desetinama šumadijskih pesama: "Lepa vodeničarka", "Armija zove, sutra ću poći", "Mila majko ne ženi me sada", "Danas ženim sina", "Ljubav moja te zove", "Seoska ćuprija", "Voleo bih da te sretnem", "Zašto, zašto", "Otišla si, e pa neka" (prva verzija legendarnog hita koji je proslavio Ljuba Đurović), "Ne mogi bez tebe", "Moja draga, moj gavrane"...

Rajko Jovičić je bio jedan od najomiljenijih šumadijskih pevača svog doba. Bio je jedan od prvih i udarnih pevača Mije Krnjevca i tekstopisca Pante Radivojevića. Snimao je i pesme Doce Ivankovića, Novice Negovanovića, Dragoslava Živanovića Troše, Živadina Jovanovića, Mileta Stojanovića Lovca, Mihajla Okulića.

Na pločama je snimao isključivo šumadijske dvojke, a bio je pravi doktor za sevdah. Zaim Imamović je dolazio u Srbiju da bi slušao kako Rajko peva njegove pesme.

- Kad Rajko peva, napuni zvučnik - ističe Cvele Radovanović.

Rajko Jovičić, pevač koji je proslavio "Lepu vodeničarku", preminuo je 14. avgusta 2000. Kako je živeo, tako je i otpevao "Vodeničarku" - ležerno, meraklijski, sporohodno.

(Goran Milošević)