"Ljudi u Beogradu znaju da se vesele" Pobednik 63. Guče iskreno o takmičenju: "Dali smo dušu trubi"

Dragačevski sabor trubača u Guči, 63. po redu, je završen, a stručni žiri je kao pobednika izabrao orkestar Vladimira Ivanovića iz Surdulice, tačnije iz Zagužanja.

Vođa orkestra, Vladimir Ivanović je popričao sa nama i otkrio da je bilo teško spremati se, da potiče iz duge loze trubača, kao i da živi od trube.

Preporučujemo

- Bila je jaka konkurencija i eto, pobednik sabora je najbolji orkestar. Pobedili smo, odneli smo tu nagradu i mogu da se zahvalim žiriju i organizaciji. Nije bilo lako da se toliko spremamo, nismo spavali dan, noć. Spremili smo se za taj dan koliko treba, izašli i pobedili.

Ovo nije jedina pobeda trubačkog orkestra iz Surdulice, ove godine su bili u polufinalu i finalu kao najbolji orkestar, a 2021. godine su takođe bili najbolji orkestar, tako da imaju dva puta najbolji orkestar na Saboru trubača u Guči.

Kao i mnogi trubački orkestri, pogotovo sa juga Srbije i Vladimir potiče iz duge loze muzičara.

- Moj pokojni deda, čuveni trubač Duško Ivanović je svirao trubu, bio je isto šef orkestra, kao što sam ja danas. Pa je moj ćale, Nebojša Ivanović, on je isto bio takmičar, on je dobio "Zlatnu jabuku" i dan danas mu se tako zove orkestar - Zlatna jabuka. Zatim ja, Nebojšin sin i nasledio sam orkestar, ali ne žeilm da se drugačije zove orkestar nego baš mojim mojim imenom, tako da imamo dugu, decenijsku porodičnu tradiciju. To je sve nasledstvo Duško Ivanović, Nebojša Ivanović, Vladimir Ivanović... - rekao je i pomenuo naslednika.

- Moj sin, moja podrška, i bio je sa mnom na finalnom takmičenju, on je najviše navijao za mene da pobedim. To je Mateja Ivanović, on se spremao, ja mislim da ćemo, hajde da ne obećavam, ali za godinu, dve, on ima osam godina, dok ja ne vidim da on je baš dobar za pionire... ja sam bio u pionirima, sve sam ispoštovao, u omladinskoj konkurenciji sam uvek pobedio. Onda seniori od 2015, polufinale prva truba, onda u Guču sam došao, vidim onog ne poznajem, sve mi je čudno, vidim narod, vidim veliki festival, vidim onu binu celu, vidim žiri, to je za mene bilo uspeh, kamoli pobeda. Onda je bilo tri godine takmičenje, 2015./16./ 17., i onda sam dobio za najbolje kolo, prva nagrada mi je bilo najbolje kolo, pa 2020. nije se održava zbog korone. Onda na 2021. sam dobio kao najbolji orkestar Srbije, 2022. drugi orkestar Srbije, 2023. sam dobio isto drugi, i ove godine došao je prvi.

Za majstorsko pismo su potrebne 3 pobede, a Vladimir je na korak do ostvarenja i tog sna.

- Pobedio sam dva puta kao najbolji orkestar. Ako budem dobio za majstora, meni treba još jedna nagrada od tih 3, 4 - jedan orkestar, prva truba i najbolji muziciranje. Ja ne prehvatam ni najbolji orkestar, ni muziciranje, osim prve trube. Kad bi dobio za majstora, ako budem zaslužio, nek' bude prva truba, ali po zasluzi. Kao što sam sad zaslužio, kao što svi znaju u celoj Jugi istog da smo bili najbolji, to i kolege znaju i mi znamo, jer ja znam za sledeću godinu šta ću već da sviram. I prošle godine sam znao za ovu godinu šta ću. Pripremamo se godinima jer ne možeš ti da za par meseci da se pripremiš da bi bio pobednik. Možeš samo da budeš učesnik.

Vladimir Ivanović živi od trube i ovakve nagrade mu mnogo znače jer su dobre za posao.

- Da budem iskren, da. Nama Guča puno znači. Pitali ste me da li se hranimo od trube. Moj orkestar i ja sviramo u Beogradu. Meni je Beograd najbolji. Imao sam tezge, da sad ne upoređujem Evropu ili bilo gde, ali meni je bilo najbolje u Beogradu. Zašto? Zato što ljudi znaju da se vesele, znaju dobro da plaćaju, znaju da kad veselimo, "Užičko kolo", da svi igraju to kolo i znaju da zakite trubu. I imaju poštovanje prema trubačkom orkestru. Što se tiče drugog posla? Ne. Mi se samo trubom hranimo, to što kupujemo auto, što imamo kombi i što pravimo kuće, bilo šta, sve je to od trube. Kao što sam već rekao kod nas se truba svira generacijama, ja sam treće koleno, a četvrto koleno je Matija Ivanović, moj sin. Uči trubu, on je dobar trubač i što je najvažnije, moj sin svak ide u muzičku školu, uči note i biće pismen trubač. Mi u to vreme nismo imali uslove... - i otkrio je da je sve što svira, svira po sluhu, a objasnio je i šta zapravo znači pobeda na Saboru.

- Moj sin je sluhista, kao i ja, ali ne dozvoljavam da bude kao ja što je bio zato što nikad se ne zna životu, sutradan ti da neko note da ih čitaš. Meni treba sluh i ja odmah to sviram. Truba mi je igračkana, mogu da kažem da, jer dva puta pobeđujem na Saboru trubača, najbolji orkestar ti je pobednik, da i o tome isto da popričamo. Prva truba znači da je najbolji truba - solista. Zlatna truba je od SMS glasova, glasa publika. Stručni žiri proglašava najbolji orkestar, stručni žiri - ljudi sa diplomama, profesori. Tu pobeđujem ja, drugi truba, četiri, nas svih deset smo pobednici. Zašto se kaže, zato najbolji orkestar je pobednik sabora. Ja sam dva puta pobedio, ali meni je želja da treći put ako pobedim, ne kažem sledeće godine, ne kažem, ako budem sledeće godine najbolje svirao, što ne bi pobedio. Nek pobedi najbolji. Ja sam takmičim od 2015. nisam se nikad ljutio kad pobedi bolji. Ali ja sam ove godine bio najbolji i pobedio.

Dosta orkestara sa juga Srbije se takiči u Guči, a nismo ogli da ne pomenemo i Bobana Markovića koji je iz Vladičinog Hana.

- Ima dosta orkestara sa juga Srbije. Boban Marković je, što bi se reklo, ambasador trube. On je moj prijatelj, poštujem Bobana i on mene kao orkestar i da budem iskren sad, bio sam Bobanov favorit. Uvek ima čovek jedan koji mu se sviđa više od svih tih 16 orkestara. On mi je rekao samo da sam dobro spremao orkestar, da imamo dobre aražmane, "odsviraj tako, sinko, ako budeš dobro odsvirao, možeš da očekuješ nešto, ako ne odsviraš, onaj ko bolje da odsvira, taj će da pobedi". Eto, mi smo to odradili. Ja mogu samo da se zahvalim mojim momcima iz orkestra koji su bili sa mnom i koji su svirali izuzetno i koja je to bila dinamika, koji su svirali pesmu... pesmu. To je bila jedna simfonija. Jer dosta smo se spremali i trudili, ne spavanje... I kad dođe taj trenutak, tih sedam minuta, a košta te godinu dana da bi naučio sve. I tih sedam minuta kad dođe, nije lako. Samo je dovoljno trema koliko vas ubije. To nije koncert, nije festival, nego takmičanje. Usna, trema, ali mi smo dali gas, bili smo jači, dali smo dušu trubi, izbacili to što smo trebali. Žiri je razumeo i pobedili smo - rekao je Vladimir Ivanović, a ceo intervju možete pogledati na snimku na početku teksta.

(Telegraf.rs)