"Truba je u Srbiju došla kroz vojničke kovčege": Danica Krstić iskreno: "Zovem to turbofolk nacionalizam..."

Pevačica naše etno muzike Danica Krstić nastupila je čak dva puta na ovogodišnjem Saboru trubača u Guči, najpre na Svetog Iliju, a zatim i u nedelju 4. avgusta.

Ona je pred našim kamerama otkrila šta za nju predstavlja ovaj festival, ali nam je ispričala, kao školovana etnomuzikološkinja i kako je truba, kao instrument, došla u Srbiju i zašto u Sbiji zvuči drugačije, a popričale smo i o modernoj srpskoj muzici.

Preporučujemo

- Festival Guča je nešto što je srpski već ozbiljno tradicionalno, 63. put po redu. Meni je sjajno što Srbija ima ideju o tome da je to deo našeg identiteta. Truba je ušla u praksu između Prvog i Drugog svetskog rata, kod nas je došla zapravo kroz vojničke kovčege, verovali ili ne. Ljudi su krenuli da je sviraju i vrlo je jednostavno ušla u praksu. Ono što našu trubu razlikuje zvučno od drugih svirki van Srbije, jeste da je zapravo dat taj pečat našeg kulturnog i tradicionalnog identiteta. Meni je jako drago što je nešto što je lepo, Srbija uspela da pretoči u jedan ovakav festival od jako velikog značaja. Tako da drago mi je što se mnogo ljudi iz inostranstva dođe svake godine jer mi na taj način opet promovišemo našu zemlju u najboljem svetlu. Ja sam, čini mi se, već tri ili četiri puta do sada nastupala što solo, što sa pokojnim Sanjom Ilićem kao deo Balkanike, zatim sa Dejanom Jevđićem. Tako da meni je stvarno uvek lepo i drago kad dobijem poziv da radim na ovom sjajnom festivalu jer atmosfera je stvarno onako vesela, pre svega vesela i ljudi se uvek obraduju našoj muzici i ja sam srećna.

• Kakve su tvoje emocije kad čuješ trubu, zaigra li nešto?

- Naravno, evo danas stigla sam dosta pre koncerta i sedela sam sa asistentom u restoranu i pijemo kafu i "ajde da klopamo", dok čekamo tonsku probu i dolaze Romi. Ja sam mu samo ovako dala torbicu i rekla "molim te skloni sve pare koje imam u novčaniku, gotovo ode kao nećemo imati od čega da jedemo i da pijemo sledećih par dana". Zapravo ja kao muzičar kada čujem kvalitetnu svirku, ja, ne znam, danas sam mu rekla "ostaviću kuću ovde gotovo jer kao oduzmi mi sve što možeš". Tako da svako ko me zna, zna da sam veliki uživalac muzike, ne samo tradicionalno, ali privatno slušam sve živo, ali sam se opredelila da na sceni se bavim isključivo tim. Tako da, stvarno, ne znam kako to da vam objasnim, ali ja sam osoba koja je nekako satkana od muzike i uživam u kvalitetnoj muzici, tako da, da, truba kada se dobro svira, a ovde imamo pregršt sjajnih izvođača, tako da, danas je bilo ovako...Preveselila sam se, baš mi je prijalo.

• Slušaju se instant hitovi koji traju jedno leto ili sezonu, a naša tradicionalna muzika nema dovoljnu pažnju koju bi trebala, trajnija je, neke od ovih pesama večeras se slušaju decenijama.

- Znate kako, trendovi se menjaju. Mi se nalazimo već dugi niz godina u nekoj hiperprodukciji po pitanju muzike i, u stvari, svega, jer nekako to celo potrošačko društvo raste, raste, raste i to se takođe odrazilo i na muziku, umetnost i tako dalje. Zbog toga što je tradicionalna muzika nešto što se prenosi generacijama, nekako imam utisak da sam se zbog toga i opredelila za nju jer osećam da dokle god pevam tradicionalnu muziku i uživam sve to što mi ona daje kao jedan žanr, nekako imam utisak da ću živeti kroz tu muziku. Pa makar i kad mene ne bude bilo ovde, imam utisak da će doći neka nova mlada deca koja će slušati možda te moje interpretacije i učiti kao što sam ja učila od nekih starijih kolega i s druge strane, ja sam se opredelila za etnomuzikologiju da bih mogla da učim o svemu tome. Meni nešto najlepše što mi je fakultet priuštio jesu terenski snimci. Meni je to sve neiscrpna inspiracija za moj rad i za moje interpretacije, jer nekako kroz tu muziku možete da čujete na koji način su te bake i deke živele - kroz njihove emocije. Tako da je meni to nešto mnogo bitno, jer ja sama se trudim da jako izražajno i emotivno pevam i kad sam na sceni, videli ste me pre nastupa i videli ste me prilično sa rogovima, jer sam bila malo i nervozna... kao što sam i obično pred svaki nastup (smeh), ali evo sada možete videti kez, stvarno nije neiskren ili lažan, samo prosto uvek se trudim da dam svoj maksimum i posle koncerta, kada sam ja ispunjena, jer je sve to nekako bilo prelepo, radim to što volim, uživam, publika to uvek oseti, uzvrati energiju i ja posle budem jako srećna (smeh).

- Dakle, nažalost, da, nalazimo se u vremenu gde nemamo čak ni pesmu za godinu dana, nego za mesec dana i svega je ono previše, jako je ubrzano i to ide, ide, ide, ide, ali, znate kako, svako ima svoje pravo i izbora, meni lično kao osobi koja se bavi tradicionalnom i narodnom muzikom, ne sviđa mi se taj pokret, ja ga nazivam turbofolk nacionalizam, jer imam utisak da svi ljudi koji vole našu zemlju, nema potrebe da se komponuju kakve pesme koje pričaju o Srbiji ili, ne znam, Kosovu i Metohiji i tim stvarima, nego lepo, ljudi, uzmite, zasucite malo rukave, poslušajte neke terenske snimke, pa na taj način odajte počast svojoj zemlji. Ja sam tog stava konkretno i volela bih da jednostavno ljudi koji možda nisu edukovani, obrazovani, nisu imali priliku da uče o tome, kao, na primer, ja ili neke moje kolege, da jednostavno ne prihvataju to k srcu na isti način kao tradicionalnu muziku, jer ne može nikada biti isto. Ovo je naša tradicija, kultura, identitet, a ovo je nešto novo, mislim, možda će ružno zvučati, jer čini mi se da to ljudi rade iz trenda i možda ipak nekog obrta novca. Ja to baš ne podržavam, poštujem, naravno, i svako ima pravo na svoj izbor, ja lično to neću raditi, trudiću se da ostanem pri svi i to je to.

• Radno leto?

Ovo je posle dosta godina, pošto je bila i korona i svašta nešto, zapravo ovo mi je prva sezona posle par godina koja je stvarno bila ful popunjena. Jako sam zadovoljna i nekako čini mi se da ja kako sazrevam, odrastam, možda malo smešno zvuči, ali krenula sam sa 6 godina, sad imam 28, imam utisak da dobijam to svoje mesto ipak na sceni, nekako određeno poštovanje i od strane nekih organizatora i kolega i tako dalje, jer istrajna sam u tome, potrudila sam se da se ne komercijalizujem koliko god to moguće, da ne radim tipičnu tezgu nego samo koncertnu varijantu, potrudila sam se da održim svoju skromnu karijeru od 22 godine na neki nivo i jednostavno sada nekako imam utisak da to kreće da se isplaćuje što se i vidi po količini nastupe ove godine. Prilično radno leto.

Autfit ti je prelep, sama biraš garderobu ili je stilista u pitanju?

Hvala. Stilista, naravno. To je Nevena Ivanović, poznatija kao Neo Design. Moja jako dobra drugarica nas je upoznala, kada sam išla na Evroviziju i ona je spremala sve te kostime, crveni tepih i tako dalje, to je sve ona radila. I pošto smo se u tom procesu zbližile, postale smo jako dobre drugarice i nastavile saradnju, tako da i dan danas me ona oblači za nastupe.

(Telegraf.rs)