"Naše prijateljstvo treba ostaviti tamo gde mu je i mesto, u prošlosti": Lazar Ristovski odgovorio Bajiću

Glumac i režiser Radoš Bajić je pre izvesnog vremena poslao otvoreno pismo svom nekadašnjem prijatelju i kolegi Lazaru Ristovskom u kom se dotakao njihovog odnosa koji su imali i koji imaju.

Bajić je u njemu, između ostalog, napisao da Lazar "više nije čovek kojeg je poznavao i zapitao se gde je nestao njegov najbolji drug".

Preporučujemo

Ristpvski je tada Telegrafu kratko izjavio: - Nemam komentara na te gluposti. Izvinite, doviđenja -

Međutim, sada je rešio da se oglasi i kaže šta misli o celoj situaciji.

- Bez želje da dalje polemišem, zelim ipak da dam kratak komentar na sve češće tekstove kojima Radoš Bajić napada mene, moj rad i moju ličnost i to sve u trećem licu.

Naime, uvek je tako bilo, a i biće, da kada neko o nekome govori i piše, to uvek više govori o onome ko govori i piše, nego o onome o kome se govori. I najčešće je onaj koji govori upravo takav. Govoreći o drugima, govoriš o sebi.

Ovde bih mogao i završiti moj odgovor, ali evo još koje slovo. Naše prijateljstvo treba ostaviti tamo gde mu je i mesto: u dnevniku i ramu prošlosti. Ne treba se na njega pozivati i potezati kao argument danas.

Naročito se ne bih bavio time ko je od nas moralniji, humaniji, ili bolji glumac i reditelj. Ljudi se cene i poznaju po delima, a ne po priči. Iza mene stoje i brane me moja dela.

Dalje nek se dopisuje ko hoće i sa kim hoće - rekao je Ristovski za Informer.

Podsetimo, Radoš je pre neki dan na društvenoj mreži Instagram objavio fotografiju sa svojim klasićem sa Fakulteta dramskih umetnosti i pored nje otvoreno pismo koje vam još jednom prenosimo u celosti:

"On iz Ravnog Sela, ja iz moje Medveđe. Hodamo i jedemo šta se našlo. On grize jabuku, ja parče kifle, pa razmenjujemo kao braća. Sve to pre pola veka, na beogradskom asfaltu ispred Skupštine. ... Nas dvojica, čisti, mladi, i visoki kao jablanovi, studenti glume i najbolji drugovi. Noć, dan bez prestanka, uvek i svuda zajedno. Vreme oskudnosti i siromaštva, ali i idilična priča o večnom zavetu, o drugarstvu, časti i poštenju", napisao je Radoš pa nastavio:

"Pedeset godina kasnije sve je otišlo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti... To više nije čovek koga sam poznavao, čijim uspesima sam se radovao, sa kojim sam delio snove i prelepu mladost... Gde je nestao moj najbolji drug koji bi danas da nikome ne da ni zalogaj čak ni meni? Koji bi sve za sebe? Bože Svevišnji, ako nam uzimaš snagu, sačuvaj nam dušu, obraz i čast", napisao je Radoš pored fotografije na kojoj se nalazi sa svojim kolegom.

(Telegraf.rs)