Dragan Pantić Smederevac o Ilidži, trendovima, obradama: "Naslednici se neće stideti mojih pesama"

"Smederevo, grade od starina,

lepo te je gradila Jerina.

Preporučujemo

Sve su tvoje kule od kamena

sagrađene u stara vremena.

Večno Dunav pokraj tebe šumi,

srce moje milinama puni,

valovi te zapljuskuju stalno,

otišo sam, bilo je to davno.

Pun si voća, pun si vinograda

ko u jesen kad lišće opada.

I stara me majka sad spominje,

vrati nam se, vrati, mili sine.

Čeznem, venem i u duši krijem,

sve kroz suze što ih sada lijem.

Kad se setim i srce mi peva,

rodnog mesta, divnog Smedereva."

(Jovica Petković)

- Imao sam čast da mi Jovica Petković još za života podari svoju autobiografsku pesmu i himnu našeg Smedereva. Još mi je pred očima ta scena sa snimanja u studiju kod Novice Nikolića Patala. Jovica je probao harmoniku u gluvoj sobi, a Patalo i ja smo slušali za miksetom. Dok je Jovica svirao nekoliko svojih kola i foršpila, Patalo je primetio: "Brate, kad ovako svira u sedamdeset šestoj, kako li je tek svirao u trideset šestoj" - priča legendarni Dragan Pantić Smederevac.

U narodnoj muzici već pola veka traje jedan standard - pesme i pevanje Dragana Pantića Smederevca u duhu naše dvojke nasušne. I dok se mnoge Smederevčeve kolege žale da ih izdaje grlo, da je posla sve manje, da stìžu neki novi klinci i neki novi trendovi, Smederevac gura svoje - peva dvojku na najvišem nivou.

- Odoleo sam svim mogućim muzičkim trendovima, preživeo i "Meksikance" i "Mediterance" i "Južni vetar" i "200 na sat". Kad su krenuli i ovi "treskavci", upitaše me i neki moji ispisnici što ne snimim neke modernije pesme za klubove i diskoteke. A ja baš tih ludih devedesetih zaređah sa mojim ubitačnim dvojkama ("Mrak, mrak, pomračina", "Može čovek da promaši ulicu i broj", "Ti si knjiga pisana za mene", "Gde ste sada prijatelji moji", "Moj živote, životiću") i preživeh sve te trendove. A znam i neke daleko veće zvezde od mene koji pomreše u poslednjoj bedi.

Sve, sve, ali dvojka! - to je Smederevčeva deviza otkad se latio mikrofona. Batalio je diplomu trgovca ("tri razreda više škole") i više od pola veka radi posao za koji nema diplomu ali ima priznanje naroda i esnafa.

- Prvi javni nastup imao sam u mom rodnom Drugovcu kod Smedereva u drugom razredu osnovne škole. Pevao sam pesme "Ima jedna cura u sokaku mome" i "Volim majko siroticu". Prve pare sam zaradio kao ispomoć legendarnom Bori Spužiću Kvaki za rudare Kolubare. Još se sećam Kvakinih reči: "Sine, bićeš veliki pevač!"

- Prvu ploču sam snimio tek u mojoj trideset trećoj godini. Sačekao sam da sazrim, i ljudski i pevački, da formiram i repertoar i stil i ukus. Tako sam kao "debitant", nova nada PGP-a, stekao pravo da nastupim na čuvenom Ilidžanskom festivalu sa pesmom "Teško nama bez nas dvoje".

- Imao sam čast da te godine na Ilidži predstavljam PGP zajedno sa još jednim debitantom - tada petnaestogodišnjim devojčurkom Svetlanom Veličković i njenim "Cvetkom zanovetkom". Sećam se dobro, posle nastupa na Ilidži prilazi mi kolega Šerif Konjević, sav u belom odelu. pruža ruku i kaže: "Buraz, ti ćeš biti pevač, to se odmah vidi."

Teško je naći pevača narodne muzike sa tako istančanim osećajem za hit i za zaboravljenu pesmu koja se može oživeti. Smederevac je apsolutni rekorder po broju presnimljenih pesama: "Smederevo, grade od starina", "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna, a ja okasnio", "Dođi u moju momačku sobu", "Prsten mi vrati devojko", "Lepa Maro", "Dva dobra druga, dva prijatelja", "Budila je majka Jovu", "Slobodane, mladi Šapčanine", "Nas trojicu majka ima", "Moj život je sada ruševina stara", "Hrani oče bele golubove", "Pusti me da odem gde me misli nose", "Otišo si u svet zbog nje sine", "Karanfile, uspomeno stara", "Želeo bih barem da te češće sanjam", "Pogađam se sa životom", "Siromah sam al sam lep", "Nije život u cašama vina", "Daj mi majko drugi život", "Dočekaj me sa ružama"...

- Snimao sam pesme u duhu naše izvorne narodne muzike, naročito u duhu naše šumadijske dvojke. Mnoge sam pesme spasao od zaborava, udahnuo im novi život i produžio vek, uz maksimalno poštovanje prvobitnog ruha pesme i autora. Snimio sam stotine pesama trajne vrednosti. Mislim da se ni moji naslednici ni nova pokolenja neće stideti šta sam im ostavio u amanet.

Snimio je Smederevac i trajne snimke za arhivu Radio Beograda, dobio i status istaknutog estradnog umetnika, dobio i muzičkog naslednika.

- Moj sin Radomir nastavlja porodičnu tradiciju. Svira harmoniku, aranžira, komponuje, šefuje orkestrom. Moje je samo da pevam.

(Goran Milošević)