"Visio mu je komad mesa, hteo sam da upadnem da..." Kristijan o povredi sina, otkrio da li će tužiti bolnicu

Kristina Spalević, bivša učesnica "Zadruge" i supruga Kristijana Golubovića, oglasila se juče, 24. juna, putem Instagrama i sa pratiocima podelila priču koja im se dogodila tokom odmora u Hrvatskoj.

Njihov sin Kosta, koji ima nepune dve godine, posekao se na staklenu činiju, zbog čega je morao u bolnicu na ušivanje. Iz bolnice u jednom manjem mestu gde su boravili, prebacili su ih u Split, jer navodno nisu imali potreban materijal za rad, a tamo su, kako je navela Kristina, naišli na neljubaznost medicinskih radnika, o čemu detaljnije možete čitati OVDE.

Preporučujemo

Ekipa Telegrafa ovim povodom kontaktirala je Kristijana i njegovu suprugu Kristinu, kako bismo proverili kako se Kosta sada oseća i gde je Golubović bio u trenutku kada se sve to dešavalo.

- Ja sam previo ranu sinu odmah u kafiću na plaži. Mislim da su se i oni krstili kako sam to previo. Prvo su mislili da je neko profesionalno uradio to. Pogledali su mu ranu i rekli da oni nemaju konce i igle da ušiju detetu ruku, nego da moramo da idemo za Split. I stalno su ponavljali "To morate platiti". Dobro, bre, čoveče, daću krv, daću srce. Bar imamo para kao salate, pa platićemo, nećemo sigurno da zaboravimo. Ja sam kulirao, jer znam sebe jednostavno da, kada su žena i deca u pitanju ili bilo tako neko ko je slab, a ne može da se odbrani, ja sam rigorozan i surov, ne mogu da budem drugačiji. Ja sam bio u autu sa mlađim sinom, a Kristina je s mojim prijateljem išla to da završi - priča nam Kristijan i nastavlja:

- Bio sam tu ispred, vratili su se sa zavijenom rukom tako da je ruka prokrvarila za manje od minut i po. Onda sam se vratio u apoteku između Splita i Omiša, kupio sam zavoje, kupio sam sve što mi je bilo potrebno i opet sam bandažirao detetu ruku da bi stala krv. Otišli smo u bolnicu u Splitu, tamo je bilo desetak starijih ljudi. Jedno dete od 13 godina koje je uganulo nogu, bilo je stabilno i svesno, sedelo i čekalo su je red. To vam je red kao kad dođete u mesaru pa dobijete svoj broj i vi čekate da vam naseckaju šunku. Međutim, niko nije imao takta da je naše dete krvavo, da vrišti, da ga boli ruka, da mu visi komad mesa sa dlana. Da je to beba od godinu i po dana. Čija je majka krvava po leđima, po rukama. Grozno je izgledalo, ja sam išao za Kristinom i brisao je da ne izgledamo kao sa ratišta. Da ne pomisle da nam se ne znam šta se desilo, ali stvarno je trauma velika. Ja sam sve to prolazio hiljadu puta i na asfaltu i na nekim drugim mestima gadnim. I to je meni bilo, hajde da kažem, stresno, ali donekle i normalno, ali Kristina je bila izbezumljena. Ona nije htela da se odvoji od deteta. Ja kažem, daj ga meni da bi kontrolisao šavove. Em sam u materiji, dve hiljade kopči imam na sebi. Znam šta može da se uradi. Da se uštine rana, da se malo razdvoje šavovi pa da tu viri. Ja da sam šio, stavio bih četiri kopče - istakao je Golubović, ali se tu nije zaustavio.

- Oni su rekli da treba svaki drugi dan na previjanje. Još dva dana smo ostali tu. Ja sam detetu tri puta dnevno previjao ranu sa adekvatnim lekovima. Međutim, da ne bi došlo do komplikacija da moram da idem na kontrolu, da skinem konce... Jer ja uvek skidam konce svojoj deci i sebi. I Kristini sam skidao posle carskog reza. Odlučio sam da dođem u Beograd i da budemo svoji na svome. Ne znam u kojoj zemlji sveta uđe beba u čekaonicu sa razvaljenom rukom od pepeljare, znači to nije mala rana i treba odmah da se ušije. I pazite, pravilo jedno u medicini, ako se ne razumete, ili u hirurgiji, da rana koja treba da se zašije, što se pre zašije, to je bolje. Ona institucija medicinska, da odluči da dete od godinu i po dana ostavi u hodniku na klinici, da čeka skoro 4 sata da bi mu stavio 3 j**ene kopčice? To je meni bilo... Ja sam hteo da uđem unutra - ispričao nam je bivši rijaliti igrač.

Zatim nam je Kristijan otkrio zbog čega je bio sprečen da bude uz njih.

- Ja sam bio u kolima četiri sata sa drugom bebom. Navijači su dolazili polupani, pijani. Tu je bio haos policije. I pobegao mi je pas iz kola, jer sam u kolima držao klimu, 40 stepeni je taj dan bilo. Meni je drug iz Splita, došao sa kardiologije, sa braunilom na rukama i rekao: "Čoveče, pobogu šta se leči, što čekate toliko?". Ja kažem, ne znam, ma moraju to dete primiti već jednom samo kopčice da mu stave da se smiri, da promeni atmosferu, da ne sedi među deset ljudi tamo i da plače. I onda je njoj neko izašao, tehničar, u hodniku, mislim, ne daj Bože da sam bio u tom hodniku, i rekao, "Da li to dete mora toliko da plače, umirite ga". Strašno. Kako da umiri dete koje vrišti, i ona je rekla, "Dobiće mi dete fras".

Zatim se njegova supruga Kristina ubacila u razgovor i dodala:

- Prvo je izašao taj tehničar i pitao me je da li on mora toliko da plače. Ja kažem, pa ja bih volela da ne mora da plače, da ste agilni bili, da detetu ušijete ranu. To je tri sekunde. Veruj mi, nije postao nijedan teži slučaj, sve su ljudi svesni, normalni. Verujem da je neko imao povrede koje možda nisam videla, koje nisu vidljive, ali svakako, pritom i oni su čekali, ko zna koliko. E onda je naišla jedna sestra, koja je rekla, "Niste jedini, evo čeka i ovo dete, pa ćuti". Dete ima 13-14 godina. Znači, porediš dete koje je svesno i koje je uganulo nogu i porediš bebu rasečenu kojoj se hladi rana, mislim, katastrofa. I ja kažem, pa dobro, dete će me dobiti fras od plakanja. Ona mi kaže, "a šta vam znači to fras?". Ja kažem, pa dobro, izvinite, ja pričam srpski, kod nas se tako kaže. Kaže, "Pa morate da mi kažete na hrvatskom." Ja kažem, pa rekla bih vam, ali mi se ugasio telefon, upravo, ne mogu, na gugl prevodiocu da ukucam. Pritom, posle su mi, kad sam izbacila story, Hrvati pisali kako svi kod njih kažu fras i kako se ona samo pravila. Tako da je to bila čista diskriminacija, mislim, šta to treba znači? -  priča Kristina i dodaje:

- Nisam razmišljala o tužbi, ali možda i uradim to, Pa ne, mislim, van svake pameti je to, čist bezobrazluk. Sem toga nismo doživeli još neku neprijatnost. Videla sam neke komentare po portalima, kao, "Jao vidi, kao, kako može da slika dete tek ušiveno", a ta slika je bila posle pregleda, a ne posle ušivanja - istakla je Kristijanova supruga.

Zatim nam za kraj otkrila kako je mali Kosta sada.

- Kosta je junak! Posle toga nijednom nije zaplakao, ni zakukao, čak je ulazio u more - zaključuje Kristina Spalević za Telegraf.

(Telegraf.rs)