Sećanje na Dragana Tokovića: Otac ovdašnjih kantautora čije je hitove narod prihvatio kao svoje

"U Novom Sadu,

u Novom Sadu, ej,

Preporučujemo

u Novom Sadu, ej,

ostadoh zbog tebe.

Oj, Jelena,

oj, Jelice,

zagrli me,

poljubi me.

Kraj tamburaša

i dobrog vina, ej,

u Novom Sadu, ej,

ostaću kraj tebe.

Čim zora svane

i sunce grane, ej,

u Novom Sadu, ej,

šaljem ti poljupce.

U Novom Sadu,

u Novom Sadu, ej,

ostaću kraj tebe

moj slatki anđele."

(Dragan Toković)

Narodnjačku himnu Novog Sada i desetine drugih uveliko onarođenih pesama napisao je i komponovao Dragan Toković, jedan od prvih i najsvestranijih kantautora sa prostora bivše Jugoslavije. Niko sa toliko žara nije ovekovečio Dunav kao što je Toković u svojim pesmama: "Dunave, moje more", "Rastao sam pored Dunava", "S one starane Dunava ima jedna garava", "Kraj Dunava koliba", "Dunavom, Dunavom, sa mojom draganom" - čitav ciklus pesama o najvećoj evropskoj reci napisao je najevropskiji autor sa ovih prostora.

- Moja prva inspiracija nije vezana za Dunav nego za crkvu. Moj otac Spasoje je bio sveštenik, a ja sam već sa četiri godine pevao "Gospodi pomiluj" i "Amin" da ječi cela crkva. U ratu sam ostao bez oca, selio se sa braćom i sestrom, skrasio se u Kruševcu. Tu sam upoznao Đuricu Ćirkovića, u to vreme našeg najboljeg harmonikaša, koji mi je prvi rekao da sam rođen da budem pevač i kompletan muzičar - pričao je Dragan Toković u emisiji "Sabor" Studija B.

Dragan Toković (1932 - 2002) je bio pesnik, kompozitor, aranžer, svirač i pevač i zabavne i narodne muzike. Svirao je klavir, bubnjeve, bas, harmoniku, džez, šansone, kancone, sirtaki, mađarsku muziku. Izbacivao je pesme u jednom dahu, sa i bez instrumenta, otvarao i zatvarao naše kafane i luksuzne noćne klubove u Parizu, Londonu, Njujorku, Kairu, Bejrutu. Pevao je šansone u društvu Šarl Aznavura i Žilber Bekoa.

- Toković je i moj idol. Sreo sam ga u "Topčiderskoj noći" i uverio se u njegovu pismenost i multikulturalnost. Nesebično nam je prenosio svetska iskustva iz Amerike, Australije, Afrike. Toković je moj muzički otac, a koliko znam i Arsena Dedića i Tome Zdravkovića i još ponekih koji su imali talenta da pokažu svoje ja u narodnoj muzici - kaže "srpski Jesenjin" Rade Vučković.

Impresivan je spisak Tokovićevih besmrtnih pesama koje potpisuje kao autor i muzike i teksta: "Lela Vranjanka", "Zorice, Zorule", "Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo", "Nema te više Alija", "Volim da te volim", "Leti, leti, bijeli golube", "Oj, Srbijo", zemljo voljena", "Šta će meni konji vranci", "Ne budi me rano", "Daj mi čašu rakije", "Zbogom moja ljubavi", "Svadbe stižu, jesen je", "Oženih se iz ljubavi puste", "Ja prošetah kraj Morave", "Bolujem, tugujem", "Nikog nemam osim stare violine", "Ala mi je, pa mi je", "Sremice mlade celer sade", ""Tamo oko Fruške Gore", "Plovi lađa", "Šta je bilo, bilo je", "Plače moja violina", "Gružo, moja ružo bela", "Fatima"...

Dragan Toković je kompozitor koji je bio veoma selektivan u izboru pevača svojih pesama. Retki su pevači koji se mogu pohvaliti da su snimili više od dve Tokovićeve pesme. Najviše Tokovićevih pesama snimio je Zoran Gajić Grozdinac. Razumeli su se i u pesmi i u boemiji i u disidentstvu. Toković je voleo to Gajićevo ležerno pevanje, taj divan spoj radijskog i kafanskog pevanja.

- Toković je ostavio pravo malo blago, pun kofer nesnimljenih pesama. Dobro se sećam: odveo sam mu nekoliko svojih pevača, čuo ih je, i posle par taktova otboreno im rekao - niste vi za moje pesme - pričao je Danilo Živković u Muzičkoja apoteci.

Dragan Toković, muzički otac većine ovdašnjih kantautora, preminuo je 9. juna 2002. Ostao je u senci svojih najvećih hitova koje je narod već odavno prihvatio kao svoje.

(Goran Milošević)