Duška Vučinić prvi put govorila o deci i privatnom životu: "Žao mi je što nisam rodila bar..."

Duška Vučinić, zaštitno lice Evrovizije, ali i RTS-a, prvi put je govorila o privatnom životu i deci, ali i jednoj želji koju nije ispunila.

Na početku je govorila o Evroviziji, pa objasnila kako je sa čuvenog 3k na RTS, kao i šta joj je to sve donelo.

Preporučujemo

- “Evroviziju” izdvajam kao neki poseban segment mog poslovnog života i ne znam da li bih to moglo da bude kruna ali sam od jednog prepoznatljivog televizijskog lica u vreme postojanja Trećeg kanala i po prelasku na RTS, postala izuzetno prepoznatljiv glas. Što je dosta neobično. Prvo je bila neobična moja odluka da više ne radim kao TV voditelj i da se ne slikam. A onda sam napravila neki drugi imidž svojim glasom, pa sada kada ljudi povežu sliku i ton, mnogi se iznenade ko stoji iza tog glasa koji prenosi Eurosong. U međuvremenu je sve postalo viralno, pa i oni koji me ne poznaju iz tog mog perioda pojavljivanja na ekranu, znaju i likom ko je ta žena koja prenosi Evroviziju - priča Duška.

Objašnjava nam koliko je njena odluka, da po prelasku sa 3K na RTS više ne bude TV lice, bila njoj teška.

Foto: ATA Images

- To jeste velika odluka, pogotovo ljudi koji su u medijima ili sarađuju sa onima koji su ispred ekrana shvataju da je to nešto što je jako primamljivo i teško ga se odričeš iz mnogih razloga. Onda je moja odluka ljudima, pre svega u mom okruženju, a i u tadašnjem menadžmentu RTS-a, bila prosto neverovatna i nekoliko puta sam pitana da li sam sigurna u nju. Pre nego što sam definitivno odlučila, ta odluka se jedno godinu dana u mojoj glavi razvijala. Zasitila sam se jer sam mnogo rano krenula sa “slikanjem”. Prošla sam sve moguće formate televizijske, naslovne strane, sve “tezge”, ne samo ove zemlje nego i regiona. Sa mojom kumom Natašom Milovanović sam najviše radila i nekako smo kao tandem bile prepoznatljive i zaštitna lica silnih kampanja. I onda, u jednom trenutku, kažete sebi da ima još mnogo novih izazova. Tada sam negde više bila zainteresovana da se bavim menadžerskim poslom, da radim i učim neke druge stvari, da ne budem ispred kamere, već iza. Aleksandar Tijanić je čovek koji je imao neki osećaj za ljude, jer je tačno umeo da prepozna ko će biti vrhunsko televizijsko lice i ko je za koji posao. On mi je ponudio da budem šef službe za odnose sa javnošću. Rekla sam okej, ali još neke stvari trebalo je da savladam. Sećam se da mi je rekao da veruje u mene. I ranije sam radila PR poslove, ali ne toliko intenzivno, pogotovo u ovakvoj velikoj medijskoj kući. Sećam se da sam tada dobila priliku da pravim timove za pres, promo, kreativu... To je za mene bio veliki izazov, pogotovo rad u ovoj kući. Sada se slikam po potrebi, kad treba nešto da kažem ispred kuće, ali i kada je Evrovizija u pitanju i meni je to sasvim dovoljno - kaže Duška za "Blic".

Na pitanje da li sa ove vremenske distance, razmišlja da se vrati na male ekrane, sa nekom autorskom emisijom, Duška kaže:

- Nekim drugim ljudima je tako nešto palo na pamet prvi put prošle a posebno ove godine. Data mi je mogućnost za razmišljanje šta bi moglo da bude. Nisam sigurna da bih to prihvatila. Sigurno bih sada bila potpuno drugačija i ceo taj koncept koji bih sada eventulano prihvatila da radim, bi bio potpuno u mom maniru kakva sam sada. Imam komunikaciju i specifičan način dijaloga pa čak i monologa, ali prosto mislim da mi je dovoljno jednom ili dva puta godišnje da nešto uradim i da to ljudima bude zanimljivo kao i meni i da napravimo lepu interakciju - kaže naša sagovornica.

Foto: ATA Images

Zanimljivo je da ranijih godina Vučinićka nikada nije čitala komentare o sebi. Međutim, sada je drugačija situacija.

- Promenilo se. Sticajem okolnosti ljudi u nekom mom bližnjem i daljem okruženju prosto imaju želju da mi pošalju nešto. Sada su intenzivniji komentari na moje komentare. Prave i video klipove i svašta nešto. Preduhovit i prepametan smo narod. Tako da sam ja onda počela da intenzivnije pratim kakvi su njihovi komentari. Inače, u ovo vreme ozbiljne ostrašćenosti po svim nivoima i od najnebitnije stvari, ljudi naprave polemiku nepristojnu i neprimerenu. Pobogu, nije pitanje života i smrti, “Evrovizija” ili bilo šta slično. Ima mnogo važnijih tema na koje možda možemo da diskutujemo. Nailazim na prečarobne komentare, koji me iskreno dirnu. Koliko neki ljudi imaju osećaj topline prema meni i radosti kada me čuju, ali ima i takvih bolesnih komentara tih preostrašćenih ljudi. Ako se nešto nekome ne dopada, može da okrene program, gleda neki drugi prenos. Sada je hvala Bogu sve dostupno - ističe sagovornica i dodaje da neke komentare čak i šeruje na svojim društvenim mrežama.

- Da, čak i one koji nisu baš najafirmativniji što se mene tiče, ali su preduhoviti. I kad ima tako duhohovitih ali na kritički odnos prema meni - to je skroz okej. Meni nije u redu nekog vređati - kaže Duška.

Kao mala maštala je i želela da postane balerina. Jedno vreme je bila i stjuardesa, ali definitivno se otisnula u svet medija. I nije pogrešila. Otkriva nam i svoju neostvarenu želju.

Foto: ATA Images

- Ima jedna za koju sam isključivo ja kriva, a to je što nisam više dece rodila. Imala sam ideju da ću imati troje, četvoro dece. To je tako, prosto kad si jedinica pa imaš potrebu da praviš veliku porodicu i da toj deci omogućiš da sutra imaju sa kim da podele i lepo i ružno. Ali rodio se Aleksa, pa volim da kažem da ih je četvorica pošto je dupli Blizanac. Jedino tako da se utešim što nisam to uradila. Okolnosti pod kojima sam se i tada porađala, je bilo jedno neprijatno vreme, vreme bombardovanja i moje trudnoće. Porađala sam se za vreme bombardovanja kad su nas gađali grafitnim bombama. Sećam se da nije bilo ni struje i baš je bilo neprijatno. Rodila sam, hvala Bogu, živo, zdravo dete i sve je proteklo kako treba, u nenormalnim uslovima naravno, ali okej - priseća se naša sagovornica.

Duška je prvi put govorila i o sinu, koji je ove godine napuno 25. godinu i po strudci je pilot.

- To mu je bila želja od njegove pete godine. Ta strast tog dečaka prema toj profesiji je bila toliko izražena da sam ja već u njegovoj 10. godini shvatila da moram da ga podržim u njegovoj nameri, jer on zaista želi da bude pilot. I, zaista sam ga maksimalno podržavala kao i njegov otac. Meni su rekli razni kapetani da je to specifična ljubav. I da to školovanje, koliko god je skupo, se nekako izdrži. To je ulaganje u budućnost svog deteta. Osluškivala sam tog dečaka koji je na kraju uspeo u tome. On još ne leti komercijalne letove i ja očekujem da će se to desiti u narednih nekoliko meseci. Biću u prvom avionu kojim će on upravljati. Imam toliko poverenja u njegovu sposobnost jer je on jedan stabilan lik i to je pokazao u mnogim drugim životnim situacijama i okolnostima - zaključuje Duška.

(Telegraf.rs)