"To je želja moje dece": Bojana Barović progovorila o preseljenju u Novi Sad, a onda se javio Nikola

Bojana Barović često svoje pratioce obraduje porodičnim fotografijama na svom Instagram profilu.

Ovog puta je Bojana podelila još jednu fotografiju sa najmilijima i progovorila o preseljuenju u Novi Sad.

Preporučujemo

- Jedna od najvećih želja moje dece je da živimo u Novom Sadu. Ali grad ko grad za njih nema puno značaja već oni koji su u njemu.. Ako se vodimo time da je potrebno selo da bi se podigla deca, pa ovo moje ne tako malo "selo" je razlog njihove želje, a da budem iskrena potajno i moje - napisala je Bojana, a Nikola Rokvić je imao duhovit komentar na to:

- Nema me 31 dan i odmah se pravi klan, cccc - našalio se, a Bojana je inače rođena u Novom Sadu.

Printskrin/Instagram/bojanabarovic

Podsetimo, Nikola Rokvić je pred našim kamerama govorio o danima na Egini, najvećim iskušenjima tokom puta, ali i velikoj podršci koju je dobijao tokom proteklih mesec dana.

- Slegli su se utisci, veoma sam zadovoljan i radostan, ovo je veliko životno iskustvo. Malo sam i odmorio zajedno sa porodicom. Egina je prelepa, ima divne plaže, uspeli smo i da se okupamo - rekao nam je Rokvić, pa progovorio o najvećim iskušenjima koja su ga zatekla na putu.

- Situacije sa životinjama i ti neki predeli gde sam bio potpuno sam u šumama i njivama, gde sam išao mimo puta. I kada sam ušao u Grčku, taj prvi dan je bio baš težak, zbog promene klime, velika je vlažnost. Na pola puta sam već ostao bez snage... Posle sam se privikao i klimatizovao.

Rokvić nam je otkrio i kako su izgledale njegove noći. Gde je spavao i koliko je bio sam na ovom putovanju.

- Najveći deo rute sam bio sam. Sa mnom su krenula tri prijatelja koja su bila u kamperu gde sam i spavao. Prvu noć smo samo, dok nije stigao kamper, spavali u šatoru. Bilo je 4 stepena, nije baš sjajna opcija za šator (smeh). Inače, bila je opcija da krenemo i bez kampera, ali onda bih mnogo gubio energije da tražim smeštaj. Poznata sam ličnost, pa bi svako želeo da nas ugosti, da popričamo, i onda bi mi to oduzimalo mnogo energije za sutrašnji dan, kad moram da pešačim. Tako da, tokom rute sam u većini slučajeva bio sam. Posećivali su me s vremena na vreme ti drugari. Proveravali su da li mi nešto treba, donosili mi vodu, banane, čokoladu... Taj trenutak kad se spojimo onda iskoristimo i da me malo snime i uslikaju, pošto smo snimali dokumentarac usput, a sve pogledajte u snimku ispod.

(Telegraf.rs)