Bio sam pokraden! Imao sam 2.000 dinara, sad imam 3.000€: Bivšem bubnjaru Yu grupe sreća se konačno osmehnula

Priča bivšeg bubnjara Yu grupe, Slobodana Jurišića Jure nikog nije ostavila ravnodušnim zbog uslova u kojima je živeo, bez struje i vode.

Njega je sada sreća "pogledala" i sve mu se preokrenulo u životu nabolje, a problemi su iza njega.

Živi sa partnerkom Verom u kući od 200 kvadrata, a sada je podelio detalje za Telegraf.rs.

Sto njih me zvalo, koje nikad nisam video u životu i koje ne znam, koji su me gledali, pošto sam ja svirao milion koncerata. I tako, pisali, donirali, ušao sam normalno u lovu, više nisam slepac. Vera mi se učinila kao neka najdivnija osoba po glasu, razumeš. I došao sam tu, i ona kaže, ja imam ovu skromnu kućicu od 200 kvadrata, valjda ti neće biti tesno. Ja kažem, neće sigurno. I kupi mi auto, pazi. Mislim, Vera je divna jedna žena.

Kako ste se upoznali?

- Telefonski ili mesindžer ili ne znam - zastao je Jura, a Vera se nadovezala.

- Videla sam snimak - rekla je.

- Eto, snimak je gledala. I tako, ja sam tu došao kod nje. Mnogo je dobra. Divna žena, i ja sam prema njoj dobar.

Kako se vas dvoje slažete?

Fenomenalno. Ne može bolje. Ne može bolje, veruj mi. Ne znam kako izgleda bolje, možda i može.

Dobro, znači vi ste sada generalno zadovoljni ljubavnim životom?

Prezadovoljan. Ne ljubav, nego uopšte. Celim svojim životom sam zadovoljan. Inače, svirao sam i sa Točkom, to nisam napomenuo. Sa Čukićem 35 godina, sa Yu grupom 10. I oni su donirali. I Čukić. Svi su donirali, znaš. To je sad bilo u Zemunu, organizovana je svirka zbog mene. Nije bilo nešto mnogo ljudi, ali je bilo divno. Skupilo se jedno 50-60 hiljada. Bilo okej.

Slobodan je ispričao i kako je došlo do toga da živi u Perlezu u nehumanim uslovima.

- Poslednji stan u kome sam ja živeo bio je u Zemun polju. Dobro. Mali stan, 25 kvadrata. I ja ga prodam za 90.000 hiljada. I pošto je bio vikend, nisam mogao da odnesem u banku,  ja sakrijem tu lovu. I oni uzmu ključ, uđu, uzmu mi i bubanj i lovu. Mislili su da u bubnku ima još love.  Ja sam se vratio u kući iz Niša, bio sam kod drugara na slavi, oključam vrata i prvo zašto sam posegao za lovom Nema je.

To je novac od tog prodatog stana? Jeste prijavili policiji?

Da. I oni mi kažu da odnesem u banku. Kako da odnesem u subotu. Znao sam ko je ukrao. Bili su forenzični, niko mi ništa nije rekao. Kao da je ta lovu zakopana.  Niko mi ništa ne javlja. Godinu dana je prošlo tada. Godinu dana sam živio u Perlezu. Dok sam imao love, živio sam u nekoj lepoj gajbi. Ono, salonac, neki stan, u centru  Perleza. I kada sam ostao bez love, čovek mi da besplatno gajbu u kojoj je umro njegov burazer, nedelju dana, deset dana pre toga. I ja ono, bio čovek pijanac, recimo bacao flaše. Milion flaša sam izbacio napolje, bre, stan. Malo sam ga sredio, koliko sam mogao. Ali nema struje, vode, ima samo iznad lavaboa Toni Montano je umro zbog me, nažalost...

To sam htela da vas pitam za Toni Montana, on trebao da proda stan, dođe u Perlez i da deo od prodaje da vama, jel to istina?

- Srce moje, malo. Jeste, plakao sam ceo dan. Ja sam ga znao iz vremena Arkana, onda ga nisam video jedno 30 godina, nažalost. Ali kad sam čuo tu priču zvao me čovek, kaže, Toni Montano je umro zbog tebe. Imao je moje slabo srce, kada je pročitao tu priču, on je umro. Mislim, to je nenormalno. Neću više nikada... Družili smo se za vreme Arkana, dok je bio živ. Da, da. On je bio u ratu s njim, ja nisam hteo da idem u rat. Prošao je suve i svašta. Nisam mu bio na sahrani u Bojniku. Zato što nisam ni znao kada je sahrana, ništa ne znam, ni gde je, ni šta je. Čuću se sigurno sa njegovom rodbinom.

Mislite da vam je Toni ostavio deo?

Ne, ne želim ništa. Taman posao. Vera mi daje 50 evra, takoreći svaki dan. Kaže "nemoj da nemaš ništ"a. Ne da mi da potrošim dinar!

Sutra Jurin sin ima svadbu.  Bubnjar je u dobrim odnosuima sa sinovima, ima ih dvojicu, koji su mu pomagali, ali se o tome nije pisalo nigde.

- Jeste, mnogo su mi pomogli, jedan i drugi sin, dok su mogli. Mali mi dao celu platu, kada sam ostao bez lova. I sad mi daje po pola i dan danas. Mislim, divno dete. Obojica su divni. Skupio sam od donatora. 3000 evra. Brate, imao sam 2000 dinara, sad imam 3000 evra. Znači... Otišao sam daleko. I ovaj... I to ljudi koje nikad video nisam... Samo jedno jutro mi kliknulo da objavim na Fejsbuku. I nisam znao više što da radim. Imao sam 2000 dinara u džepu. Da li da se ubijem? Znaš, strašno. A nisam sklon tome. Nisam nikad bio takav. I onda sam to objavio. Ona je poslala tekst. Svaka joj čast. I oni su svi videli na portalima. I Telegrafu. Vi. Hvala vam puno. I tako. Ne znam šta da kažem više - ispričao je Jura.

(Telegraf.rs)