Nikola Rokvić pokazao koliko je smršao posle hodočašća, evo kako izgleda mesec dana kasnije: "Mršavi Nidžo"

Nikola Rokvić je mesec dana pešačio na hodočašću od Beograda do grčkog ostrva Egina.

Kako takav put zahteva mnogo fizičke kondicije koju je pevač imao pre puta, toliko i utiče na tonus mišića i celo telo jer je u pitanju put od 1066 kilometara koje ne bi baš svako mogao da pređe.

Preporučujemo

Nikola se posle povratka u Srbiju, vratio treninzima, pa je pratiocima pokazao kako njegovo telo izgleda posle svega.

Na jednom storiju je napisao "Mršavi Nidžo" uz zabrinuti emotikon, a na drugom je objasnio koliko je kilograma izgubio.

"Nije loše, izgubio sam oko 5 kilograma, tonus spao, brzo će se vratiti. Iscrpeo sam fino telo, polako i snaga da se vrati. Sve u svemu, bolje nego što sam očekivao. Hvala Bogu", napisao je Nikola uz emotikon srca.

Podsetimo, Nikola Rokvić je pred našim kamerama govorio o danima na Egini, najvećim iskušenjima tokom puta, ali i velikoj podršci koju je dobijao tokom proteklih mesec dana.

- Slegli su se utisci, veoma sam zadovoljan i radostan, ovo je veliko životno iskustvo. Malo sam i odmorio zajedno sa porodicom. Egina je prelepa, ima divne plaže, uspeli smo i da se okupamo - rekao nam je Rokvić, pa progovorio o najvećim iskušenjima koja su ga zatekla na putu.

- Situacije sa životinjama i ti neki predeli gde sam bio potpuno sam u šumama i njivama, gde sam išao mimo puta. I kada sam ušao u Grčku, taj prvi dan je bio baš težak, zbog promene klime, velika je vlažnost. Na pola puta sam već ostao bez snage... Posle sam se privikao i klimatizovao.

Rokvić nam je otkrio i kako su izgledale njegove noći. Gde je spavao i koliko je bio sam na ovom putovanju.

- Najveći deo rute sam bio sam. Sa mnom su krenula tri prijatelja koja su bila u kamperu gde sam i spavao. Prvu noć smo samo, dok nije stigao kamper, spavali u šatoru. Bilo je 4 stepena, nije baš sjajna opcija za šator (smeh). Inače, bila je opcija da krenemo i bez kampera, ali onda bih mnogo gubio energije da tražim smeštaj. Poznata sam ličnost, pa bi svako želeo da nas ugosti, da popričamo, i onda bi mi to oduzimalo mnogo energije za sutrašnji dan, kad moram da pešačim. Tako da, tokom rute sam u većini slučajeva bio sam. Posećivali su me s vremena na vreme ti drugari. Proveravali su da li mi nešto treba, donosili mi vodu, banane, čokoladu... Taj trenutak kad se spojimo onda iskoristimo i da me malo snime i uslikaju, pošto smo snimali dokumentarac usput, a sve pogledajte u snimku ispod.

(Telegraf.rs)