Mika Jaka, autor pesme koja 'lebom rani mnoge tezgaroše: "Nije bogat koji ima i nikom ne daje"

"Prošao sam svet unakrst,

probao od svega,

Preporučujemo

zarađivo i trošio,

kažu tako treba.

Nije bogat koji ima

i nikom ne daje,

koji daje narod kaže

i Bog mu pomaže.

Radio sam, nikad dosta,

sve mi beše malo,

kao da mi od života

još malo ostalo.

Stvorio sam što sam mogo,

mlađi nek nastave,

jedan savet neka znaju

pravi uspevaju."

(Miodrag Jakovljević Jaka)

"Nije bogat koji ima" važi za jednu od najskupljih tezgaroških pesama. Snagom svoje biblijske poruke nadmašila je i svog pisca i sve svoje pevače i pevaće se sve dok bude narodnih veselja. Red je da upoznamo i njenog pisca i prvog pevača Miodraga Jakovljevića, poznatog u Požarevcu i sto sela više i kao Mika Jaka.

- "Nije bogat koji ima" je pesma mog života, doktorat na mojim životnim fakultetima. Tu pesmu pevaju i sviraju mnoge moje kolege, neki mi traže da je i zvanično presnime, a pevaju je i snimaju i na vlaškom. A ja velim da treba da ostavim nešto i za mene i za moju krvnu sliku u novčaniku - priča Jaka za Muzičku apoteku.

- Tu pesmu sam i komponovao i napisao reči, i to na jednoj svadbi. Naime, posle veselja prišao mi jedan general i upitao: "Izvinite, a šta ste vi po zanimanju kad ovolike pare zarađjete?" Ja mu rekoh: "Mi smo seljaci. Ovo što znamo da pevamo to nam Bog dao, a ovo što zaradimo delimo na ravne časti, sve delimo sem ovog pojačala. Nego prijatelju, da ti nas ne bi opterećivao i da sebe ne opterećuješ, zavuci ruku u ovu tašnu i što skupiš u šaku sve je tvoje." Generalu zadrhtaše ruke i izvuče tek nekoliko novčanica. Tako je nastala ideja za pesmu "Nije bogat koji ima".

Ove godine Jaka obeležava redak jubilej - 50 godina u diskografiji. 1974. godina označila je prekretnicu u Jakinom životu - snimio je i svoju prvu ploču i svok prvi hit "Ona voli mene i ja volim nju".

- Prijavio sam se na audiciju Radio Beograda "Studio 6 vam pruža šansu". Ušao sam u najuži izbor i plasirao se u finale takmičenja za "Prvi glas Jugoslavije". Za nastup su nam sašili i garderobu po meri. Tada sam prvi put u životu obukao odelo koje sam i posle takmičrnja dugo i ljubomorno čuvao.

- Znao sam da se među članovima žirija nalazio i legendarni Safet Isović i baš zato sam odlučio da nastupim sa njegovim hitom "Danas jedna, sutra druga". Pobrao sam i aplauze, ali sam primetio i smešak na Safetovom licu. A onda je, kasno iza ponoći, Minimaks saopštio odluku žirija: "Pobedio je najbolji pevač među mašinovođama i najbolji mašinovođa među pevačima."

Kao pobednik takmičenja Radio Beograda Jaka je dobio i još jednu nagradu - stekao je pravo da snimi svoju prvu ploču.

- Čuveni producent Obrad Jovović ponudio mi je da snimim prvu ploču za Jugoton. Odmah sam angažovao moga kuma Miroslava Stefanovića Rosu i snimili smo dve pesem "Bačijarka" i "Stidljiv momak" za moj prvenac. Na omotu moje prve singlice slikao sam se na mom radnom mestu - u lokomotivi u odelu mašinovođe. Već na sledećoj ploči iste te godine snimio sam i moj prvi hit "Ona voli mene i ja volim nju". Ta pesma je brzo ušla u kafane, a pevušila su je i deca u pesku.

Posle četiri snimljena singla sa ansamblom Miroslava Stefanovića Rose, Miodrag Jakovljević je formirao svoj ansambl "Jakini šampioni".

- U mom ansamblu su osam godina pevale Nataša i Neda, dve sestre bliznakinje, lepe k'o lutke. Domaćini i majstori su ostavljali njibe i radionice samo da njih vide. Za tridesetak godina trajanja mog ansambla malo je zvezda narodne muzike koji nisu pevali sa nama. Po želji domaćina najviše smo angažovali Veru Matović, Marinka Rokvića, Radišu Uroševića, Smederevca, Branu Đokića, Momu Stanojevića, Ivicu Mita, Snežu Đurišić, Gocu Lazarević, Bilju Jevtić, Milančeta, Bekija...

- Pažljivo sam vodio računa o svakom detalju kako bi i gazde i estradne zvezde bili zadovoljni. Kad je trebalo svirao sam i "mečku", a kad zvezda ne zna neku pesmu utrčavao sam ja. U svako doba dana i noći znam preko tri hiljade pesama, bez gledanja u telefon ili svesku. Kapu skidam jedino Smederevcu, zato sam mu i komponovao dve pesme "Nisam đavo da mi malo" i "Ej, brate, brate".

Posle četiri singla snimio je Jaka i još dva LP-ija i tri CD-a sa desetinama lepih pesama: "Nije bogat koji ima", "Čovek radi život celi", "Baš me briga što me mrze", "Imam samo jedan život" (presnimila Vida Pavlović), "Raim ovde, radim preko", "Hoću sina naslednika", "Dedin naslednik", "Stižanin", "Hvala ti majko", "Samo za nju", "Otac sam ti sine", "Volim te kraljice"...

Miodrag Jakovljević Jaka je rođen 2. februara 1950. godine u Lučici kod Požarevca, u siromašnoj i raspevanoj kući, u okruženju pevačkih i sviračkih legendi i unikata narodne muzike.

- Rođen sam u kraju za koji mnogi kažu da je srce i duša one naše narodne muzike, naše dvojke nasušne. Od siromašnih i čestitih roditelja nasledio sam muzički gen i nešto malo zemlje, a sve ostalo sam stekao svojim radom. Kad sam se rodio, pričala mi baba, bio mrak, sneg i led. Ali kad sam vrisnuo, ceo komšiluk sam probudio iz zimskog sna. Tako su i moji najbliži povetovali da ću jednog dana postati pevač.

- Moj brat je završio učiteljsku školu, a ja sam znao da mu ukradem harmoniku pa sam malo-pomalo hvatao na sluh i učio neke Safetove pesme. Završio sam železničko-tehničku školu i zaposlio se na železnici. Četrnaest godina sam radio kao mašinovođa, vozio parnjaču, šinobus, pa i legendarni "Plavi voz". Dok sam vozio lokomotivu naučio sam i napisao mnogo pesama. A kad siđem sa pruge, pravac svadba! Više od trideset godina sam radio dva posla - na železnici sam zaradio penziju a na svadbama sve ostalo.

I penzionerske godine Jaka provodi radno na svom imanju i voćnjaku u Lučici. A što se tiče pevanja, Jaka i ne pomišlja na penziju.

- Rano sam se oženio, supruga Bojana mi je rodila dva sina Sašu i Marka. Na moju sreću, obojica su muzikalni. Stariji Saša je klavijaturista i ima svoj bend, a mlađi sin Marko svira gitaru i ima siguran posao u državnoj službi.

- Kad ne pevam i ne sviram, ja sam u voćnjaku ili na njivi. Mnoge pesme sam napisao u lokomotivi i na traktoru, a neke mi dođu i u snu. Zato i danas kraj jastuka imam notes i olovku, pa kad se probudim zapišem pesmu.

(Goran Milošević)