Neverovatna čuda Sv. Nektarija! Ovako je Nikola izgledao kad se poklonio moštima: Evo zbog čega mu je to važno

Pevač Nikola Rokvić nakon mesec dana pešačenja i svih prepreka koje je prevazišao u svojoj misiji dugoj 1.060 kilometara, stigao je u manastir Svetog Nektarija Eginskog.

Kada je Nikola ulazio u manastir, bosih nogu, poljubio je ikonu i ispoštovao sve običaje, a na leđima je nosio zastavu Srbije, te se poklonio moštima.

Preporučujemo

Održana je i služba, a on je bio vrlo emotivan, te je sve vreme bio na ivici da zaplače držeći se za grudi.

Sveti Nektarije Eginski je grčki monah koji je bio nastojnik manastira na ostrvu Egina pored Atine. Živeo je polovinom 19. veka a preminuo 1920. godine. Mole mu se posebno bolesnici koji boluju od kancera, raka i malignih bolesti. Veruje da je ulje iz kandila Svetog Nektarija koje se nalazi iznad moštiju isceliteljsko.

Brojne ispovesti žena potvrđuju da molitva ovom svecu pomaže kod neplodnosti.

Podsetimo, ponosni pevač je tada zapevao jednu od crkvenih pesama, nakon čega se obratio prisutnima:

- Hvala dragi ljudi na podršci, hvala Vam na ljubavi. Hvala Vam na tome što ste dozvolili da iskažem sve što sam osećao, što osećam. Prvenstveno hvala dragom Gospodu Bogu, hvala Svetom Nektariju, hvala svim svetima.

Rokvić kaže da je najradosniji da sve ovo prenese njegovom narodu i drugim ljudima.

- Ne znam ovaj put je pokazao da jedini pravi i ispravni smer, smer bogotražnje, bogospoznaje, smer pokajanja, požrtvovanja, preobraženja i smer apsolutne predaje celog sebe Gospodu. I kada bi me pitali šta je to što mi je dalo snagu da uspem na ovom putu tj. što sam ja svoj život dao Gospodu na ovom putu. Rekao sam: „Gospode kako god bude, ja idem ti znaš najbolje“. Mislio sam da će biti mnogo teže. Meni je uz božju pomoć sve ovo bilo lako-rekao je Rokvić na kraju govora, kada se prekrstio i zahvalio još jednom Gospodu bogu i Svetom Nektariju, Majki Božjoj.

On je zatim pomenuo i pokojnog oca, koji je nažalost preminuo od karcinoma.

- Ne znam kako bih opisao ovo putovanje, ne znam kao da sam ceo život čekao na ovo. Od kad sam ušao u veru, zavoleo sam Svetog Nektarija, išao sam mu na akatiste, vodio sam bolesne ljude, usmeravao bolsne ljude ka Svetom Nektariju. Imao sam i želju da svog oca dovedem ovde, nije se otovorilo, ali sam zahvalan Svetom Nektariju što je mog oca duhovno iscelio,a to je mnogo bitnije od telesnog.Nekada u životu ne može da bude sve kako mi želimo. Zato treba u tim trenucima kada nije kako mi želimo da se radujemo. Zato što je to volja božija. I gospod u trenutku, ako dođemo do te radosti u trenutku šalje blagoslove i otvara nam nove vidike. Otvara nam put koji pokazuje da ovo nije sve, da je ovo samo jedan tren. A nije ni tren u odnosu na celu večnost, u odnosu na ono za šta mi živimo.

U vrlo emotivnom izlaganju, sa suzama, Rokvić je rekao da je svaki dan bio jedan život.

- Svaki dan je bio jedan tren. Svaki tren je bio božija ljubav, radost , čudo, da tako ostane i posmatram i molim se gospodu da u tim trenucima, pošto se iznenadim da oprosti mom neverju jer je to u stvari jedina realnost , a nažalost mi smo zbog svih drugih stvari koji nas ometaju otišli od Gospoda boga i onda čekamo da se neko čudo desi. Ali gospod Bog je milostiv , on nam pokazuje prkeos vojih sveti, preko cele prirode, božje tvorevine, pokazuje svoju milost, svoju ljubav i svoju blagodat.

Rokvić kaže da je najradosniji da sve ovo prenese njegovom narodu i drugim ljudima.

- Ne znam ovaj put je pokazao da jedini pravi i ispravni smer, smer bogotražnje, bogospoznaje, smer pokajanja, požrtvovanja, preobraženja i smer apsolutne predaje celog sebe Gospodu. I kada bi me pitali šta je to što mi je dalo snagu da uspem na ovom putu tj. što sam ja svoj život dao Gospodu na ovom putu. Rekao sam: „Gospode kako god bude, ja idem ti znaš najbolje“. Mislio sam da će biti mnogo teže. Meni je uz božju pomoć sve ovo bilo lako-rekao je Rokvić na kraju govora, kada se prekrstio i zahvalio još jednom Gospodu bogu i Svetom Nektariju, Majki Božjoj.

- Radujte se ljudi - rekao je za kraj Rokvić i dobio aplauz od ljudi koji su se zadeseli u hramu Svetog Nektarija.

(Telegraf.rs)