"Nismo došli na NATO samit, ogrešili su se o nas!" Ekskluzivni intervju Duške Vučinić pred finale Evrovizije

Naša komentatorka i novinarka Duška Vučinić već godinama unazad izveštava o događajima sa Evrovizije.

Preporučujemo

I ove godine, njen humor i surova iskrenost nasmejali su mnoge, a verujemo da će večeras posebno briljirati u finalnoj večeri Pesme Evrovizije.

Uoči samog finala koje prate brojni skandali, od kojih je jedan i diskvalifikacija Holandije, porazgovarali smo sa Duškom o organizaciji samog takmičenja, kao i o brojnim događajima koji se dešavaju iza kamere, te gledaoci ne mogu da ih vide.

• Kakvo iskustvo nosiš od ove godine?

- Malme dosta dobro poznajem, jer dolazim ovde i privatno, a i bila sam na Evroviziji. Neobično mi je da u ovom mirnom, lepom gradu doživim demonstracije i da neki događaji koji prate ovaj veliki događaj, ne budu u punom kapacitetu, fokusu i na taj način ispraćene kako sam navikla tokom proteklih 20 godina. Dobro, navike su tu da možeš i da ih promeniš, ali ovde se radi o standardu jedne institucije koja se zove Evrovizija. Malo mi je neobičan bio i taj "tirkzni tepih" i sama manifestacija otvaranja, jer to nije bio događaj kakav pamtim od ranije, Tačnije, kako svi pamtimo.

• Po čemu je bio specifičan?

- Specifičan je bio po tome što nisu imali novinare u kapacitetu i broju koji su bili prošle godine, a neke prethodne godine da ni ne pominjem. Fanova uopšte nije bilo. Ne mogu da kaže da je to zbog kiše, zato što je kiša prestala, nego prosto iz bezbednosnih razloga. Recimo, ono što sam prvo uočila kada smo se popeli da izađe Teya Dora na tirkizni tepih, bila je rečna policija, konjica, blindirani kombiji, helikopteri, dronovi.... Što je dobro, što znači da su se ljudi zaista posvetili toj bezbednosti. Cela naša delegacija se oseća bezbedno, nesporno je to, ali, mislim, to nije taj događaj, nismo došli na samit NATO-a. Muzički događaj, sam događaj i slogan tog događaja, koji su iz godine u godinu postavili da bude isti, je "United by music", ali tako nam je kako nam je ove godine. Navikli smo se da prolazimo rigorozne kontrole pri ulasku. Postoje mesta gde ne možeš da uđeš ni sa damskom torbicom, nego šta možeš da staviš u džep, to ti je.

• Da li su nam demonstracije ove godine pokazale da je politika i te kako umešana u muzičko takmičenje Evrovizija?

- Kako ne, nije samo ove godine, umešana je već godinama unazad. Da se ne lažemo, pričali smo o tome mnogo puta. Jednu stvar ne smemo da zaboravimo, ovo je jedan od najmasovnijih događaja ovekve vrste u svetu. Prenosi se u gotovo svim zemljama sveta, na svim kontinentima, prati ga skoro 250 miliona ljudi. To je dobar poligon da se neke poruke plasiraju suptilno ili manje suptilno, to već zavisi od ukusa prihvatanja tih informacija.

• U odnosu na prošlu godinu, kakva je organizacija? Na televiziji je šou, čini se, za klasu bolji nego prošlogodišnji?

- Prošle godine sam bila toliko srećna što smo otišli u zemlju u kojoj je BBC javni servis i očekivala da će prevazići sve Evrovizije do sada, ali nisam dobila to što sam očekivala. Mada se neki ljudi ne slažu, čak i izvesni producenti, ali dobro. Šveđani su neprikosnoveni kada su ovakvi formati u pitanju. Njihov produkcioni tim angažuju i ljudi koji dobiju zadatak da rade organizaciju u drugim državama. Definitivno mislim da su najbolji u ovom poslu. Šou izgleda odlično. Ono što je mene posebno obradovalo je scenario koji je tako dobro i pametno napisan, da te ne opterećuje. Lepo te vozi iz prošlosti u sadašnjost. Ono što je mene prethodnih godina beskrajno nerviralom jesu kratke rečenice koje se neprestano i nepotrebno ponavljaju jer scenaristi nisu bili dovoljno vešti da osmisle kako da prevaziđu taj momenat sklanjanja scenografije jednog učesnika i dovlačenje scenografije drugog. Ovde toga nema, ali ne znam šta će se desiti u finalu. Zaista ne postoje ljudi koji mogu bolje da urade ovo, ali, s druge strane, malo su se ogrešili o nas ostale, koji smo ovde došli da radimo. Mi smo ovde 17 dana. Oni su dosta ekonomični, ušli su u taj štedljivi mod i to podržavam, ali neke uslove koje smo ranije imali, sada ih nemamo. Moramo sami da se snalazimo, da nađemo način da ih stvorimo, što smo mi i uradili. Mi smo dosta vešt narod u tome.

- Neću da pričam o cenama i o tome što je ovde preskupo sve. Što se cene hotela, to je manir na svim Evrovizijama, nije samo na Švedskoj, povećaju u vreme organizovanja takmičenja. Nije nam dostupno nešto što je bilo dostupno prethodnih godina. Razumem, ovo je skup događaj. Samo 37 zemalja učestvuje u takmičenju, bilo je 42, 43, pa smo taman mislili da je taj trend rasta i da ćemo narednih godina imati i više. Obradovali smo se Luksemburgu posle trideset i jednu godinu, mislili smo da će možda doći još neko, ali ne. Skupo je, baš je skupo. Onda, verovatno, da taj šou ne bi izgubio na glamuru i efektu koji ima na gledaoca, oni su se vodili time da neke druge stvari "zakinu", ali snašli smo se.

• Uoči prvog finala, RTS1 je na kratko prekinuo emitovanje Evrovizije. Da li je ovo prvi put da se tako nešto desi i da li će RTS biti kažnjen zbog toga?

-  Mislim da nije prvi put, uopšte ne mogu da se setim... Negde u dubini sećanja mi je da sam jedne godine zamolila gledaoce da pređu na drugi program. Sve je u redu, to je bilo 15 minuta. Sve je to naš program, vratili smo se, nastavili dalje. Gledanost je fenomenalna bila i prvog i drugog polufinala, oko 1.200.000 ljudi je neprestano gledalo, što je odlično. Ljudi vole ovaj događaj, željni su da jednom godišnje sednu uz televizor i uživaju tri dana.

• Kakva je atmosfera vladala u kabini u momentu kada su prvo Srbiju pročitali i saopštili da se kvalifikovala u finale?

- Iskreno. htela sam da se poradujem, ali sam shvatila da potpuno sumanuto izgleda, da nije primereno, mislim da sam nešto kratko izgovorila, a onda sam dobila fotografiju mojih koji se vesele, grle, ljube, a ja sam morala da sačekam nekih sat vremena još da siđem do njih i da se radujemo zajedno. Taj osećaj je divan. Sećam se one godine sa Konstraktom, znaš da si favorit i ništa... Na kraju su nas poslednje ili pretposlednje  prozvali. To je dosta dramatično. Ja ozbiljno emotivno preživljavam ceo taj prenos. Imala sam sreće ove godine, Teya Dora je druga nastupala, kada se to završilo, malo sam se opustila, a onda sledeća moja trema je usledila kad je krenulo prozivanje za finale i opet sam imala sreće! Tako da su ove godine poštedeli moje napaćene živce (smeh)

• Sudeći po reakcijama ljudi na društvenim mrežama, niko nije shvatio da imaš tremu, naprotiv, mnogi misle da si opuštena.

- Ja sam osoba koja mnogo voli ljude, volim da se družim, da uspostavljam kontakte sa ljudima. Imam osećaj kad pričam, da pričam nekim ljudima sa kojim imam interakciju i da se jako lepo kapiramo, i zaista, takvi ljudi postoje. I hvala Bogu da ih ima mnogo, a ima ih baš mnogo. Srećna sam što imamo taj neki zdrav smisao za humor, koji jeste malo sarkastičan, jeste ironija, ali je ovo taj događaj koji to dopušta. Svima koji se "gnušaju" kako ja to radim, nek slušaju Nortona, britanskog komentatora, koji vređa, to nije lepo.

• Komentar koji je posebno izazvao pažnju na mrežama je: "Možete glasati, ali vam glas neće važiti".

- To sam rekla u drugom polufinalu, izvučeno je iz konteksta, zato što Srbija nije glasala u drugom polufinalu. Naš narod glasa i za Srbiju, dosta puta dobijemo povratnu informaciju koliko je glasova za Srbiju iz Srbije stiglo. Meni bude žao što ljudi troše pare bezveze, nema potrebe, i onda sam stalno pričala: "Ljudi, opustite se večeras, Srbija ne glasa", pozivala sam ljude u dijaspori koji možda gledaju RTS, pa žele da glasaju, da nađu način kako to da urade, i onda sam to izgovorila. Uglavnom se ne smejem sopstvenim forama, ali se smejem na svoj račun. Nisam od onih koji kada ispričaju vic, umru od smeha.

• Kako vidiš Evroviziju za pet godina? Da li je vreme da se neke stvari promene?

- Da je krenulo unazad bilo bi dobro, onda bi se vratili nekim evrovizijskim standardima koje nismo smeli da menjamo. Posle svake individualne probe su bile pres konferencije, i ne samo to, nego je izvođač mogao da provede određeno vreme sa novinarima 1 na 1, u određenim prostorima samo njenu namenjenim. Prošle godine smo imali i TikTok onlajn, ovo jeste događaj, pre svega, interesantan medijima i fanovima, ali to nisu klasični fanovi, to su ljudi koji imaju blogove, kanale i vrlo su korisni. Oni zapravo najviše i podržavaju ovaj događaj i ne smemo im uskratiti tu mogućnost da im izvođači budu dostupni. To je jedna stvar koja ne sme da se izgubi, to je taj kontakt. Fanovi održavaju Evroviziju, oni dolaze iz čitavog sveta. Ovo je tradicija koja traje 68 godina, prenosi se sa kolena na koleno. Čovek koji je sada supervizor Eurosonga, njegov otac je nastupao na primer '67. godine.

• Da nisi deo tima, kome bi uputila svoj glas?

- Imam nekoliko favorita. Francuz, meni je to toliko čarobno. Imaš osećaj kao da tebi lično peva. Taj kadar je toliko dobro namešten. Ima fenomenalan glas i pesma je mnogo je lepa. To je zapravo jedina prava ljubavna pesma. Zatim Grkinja, njena energija je neverovatna, a i to nam je nekako blisko. Nemo, Švajcarska, nastup mu je fenomenalan i Bejbi Lazanja! Od kad je pobedio na Dori, kolegama iz Hrvatske sam odmah krenula da šaljem poruke. Prečaroban je, želim mu svu sreću. Ne znam kolike su mu šanse, mislim da su svima koji su u prvih 5 trenutno podjednake šanse. Ako pobedi, mislim da će se takmičenje održati u Zagrebu, oni imaju jedini tu veliku arenu - rekla nam je Duška Vučinić, a ceo intervju poslušajte u snimku na početku teksta.

(Telegraf.rs)