Zašto je Nikola peške krenuo baš do ovog manastira? Isidora je sanjala da se vrati tamo i uradi jednu stvar

Скренуо бих пажњу на две ствари. Прво на то да наше мисли и ментално стање јесу значајни али не треба схватити да да у Цркви човек тражиили да треба да тражи просто охрабрење а да се лечи он сам јер верује у позитиван исход и мисли позитивно. Бог је тај који исцељује и треба прече да нам буде духовно исцељење од телесног. Сам Свети Нектарије је телом умро од болести колико сам схватио још пре нешто оскудно (што није похвално) прочитавајући али је духом и душом био здрав и сад има слободу пред Богом те је велики заступник (не посредник као Христос пред Оцем, макар не у истом смислу) и молитвеник пред престолом Бога живога те му се као таквом ваља молити за помоћ и заступништво. Није ни решење за болесног да се телесно исцели а да настави живот у греху, нити је нужно да ће Бог свакога исцелити иако по вери Бог даје. Треба искрено веровати, али се требамо научити да слушамо православну Цркву, те да чујемо позив на покајање и да се покајемо, да се од Ње учимо подвигу, да се од Ње учимо истинама вере, врлинском животу, нпр. милостињи, опраштању нашим дужницима и незлопамћењу. Мислим није лако усвојити врлину (и то мислим било коју) али се треба трудити. Друго, није ми јасно, можда је због формулације реченице, какви заштитници су поменути предмети. Можда се мисли заштитни знак. Нити су Светоме Нектарију потребни заштитници, понајмање то могу нити предмети, а јасно је и да он не штити неке предмете. Благодат Божија може деловати преко људи, њихових телесних остатака и предмета.