Zašto je Nikola peške krenuo baš do ovog manastira? Isidora je sanjala da se vrati tamo i uradi jednu stvar
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Стефан
Скренуо бих пажњу на две ствари. Прво на то да наше мисли и ментално стање јесу значајни али не треба схватити да да у Цркви човек тражиили да треба да тражи просто охрабрење а да се лечи он сам јер верује у позитиван исход и мисли позитивно. Бог је тај који исцељује и треба прече да нам буде духовно исцељење од телесног. Сам Свети Нектарије је телом умро од болести колико сам схватио још пре нешто оскудно (што није похвално) прочитавајући али је духом и душом био здрав и сад има слободу пред Богом те је велики заступник (не посредник као Христос пред Оцем, макар не у истом смислу) и молитвеник пред престолом Бога живога те му се као таквом ваља молити за помоћ и заступништво. Није ни решење за болесног да се телесно исцели а да настави живот у греху, нити је нужно да ће Бог свакога исцелити иако по вери Бог даје. Треба искрено веровати, али се требамо научити да слушамо православну Цркву, те да чујемо позив на покајање и да се покајемо, да се од Ње учимо подвигу, да се од Ње учимо истинама вере, врлинском животу, нпр. милостињи, опраштању нашим дужницима и незлопамћењу. Мислим није лако усвојити врлину (и то мислим било коју) али се треба трудити. Друго, није ми јасно, можда је због формулације реченице, какви заштитници су поменути предмети. Можда се мисли заштитни знак. Нити су Светоме Нектарију потребни заштитници, понајмање то могу нити предмети, а јасно је и да он не штити неке предмете. Благодат Божија може деловати преко људи, њихових телесних остатака и предмета.