Otišli smo u zgradu u kojoj je ubijena Ksenija Pajčin i otkrili pravu istinu o kobnom stanu: Evo ko je u njemu

Ksenija Pajčin ubijena je 16. marta 2010. godine i od tada pa do danas razne priče su se pojavljivale u medijima, a koje se tiču nekretnine u kojoj se zločin desio.

Naša ekipa uputila se na lice mesta, kako bismo saznali šta je istina - da li je i kada je stan prodat, ko živi u njemu, te šta komšije kažu na sulude priče da po stanu "šetaju duhovi".

Preporučujemo

Na sreću, prva osoba sa kojom smo razgovarali tu živi decenijama i bio je prisutan u zgradi tog dana kada je Filip Kapisoda ubio Kseniju, pa presudio sebi.

Reč je o gospodinu Dušanu, koji je više nego ljubazno razgovarao sa našom ekipom.

- Taj stan je prodat. Živi porodica tu. Ne znam sad da li ga je ta porodica kupila ili su ga ti što su ga kupili - izdali... ali je porodica tu, muž, žena i sin. Pet godina taj stan nije prodavan. Bile su priče neke, duhovi i toc da ljudi beže od toga, ali to su budalaštine. Njena majka Ljubica nije htela ranije da proda stan, jer je htela da prođe neko vreme, da ljudi zaborave. Da bi ga prodala po punoj ceni... A što se nesreće tiče, bio sam tog dana tu - rekao nam je Dušan.

- Poznavao sam ih oboje. Filip je bio mnogo lep i zgodan momak. Ja iskreno ne znam zašto se zabezeknuo u devojku koja je bila starija od njega 7,8 godina. Mogao je da nađe bilo koju. Ode samo na kafu i do kafića, samo se tri devojke zaljube u njega. A ona je bila drugačija kada je našminkana i kada nije. Ja je par puta nisam prepoznao bez šminke i onda pitam sina ko je ovo on mi kaže: "Pa Ksenija, tata!". Ona i moj sin su se družili. Sunčali su se zajedno na terasi, pili kafu... Ona je bila popularna, ali strašno je što je postala popularnija kad je ubijena. Sećam se... tog dana sam video Ljubicu kako ide ulicom i nosi cegere - prisetio se komšija, toliko jasno kao da je juče bilo.

- Ponudio sam se da joj pomognem, ali ona nije htela da prihvati pomoć, pa je nosila sama do drugog sprata. Tačnije, vukla ga je do gore, bilo je teško... Onda je kucala kod Ksenije, niko nije otvarao. Pokušala je da otvori vrata, nije mogla. I ona je imala ključ, jer je to bio stan od njih dve. Nije mogla da otvori vrata, jer je bila neka težina... Prepala se i od vriske su je čule komšije, pa su svi potrčali kod nje. Par komšija je razvalilo vrata i videlo njen leš kod vrata. Filipov leš je bio u hodniku... Njoj je pucao u glavu, a sebi u usta. Posle je došla policija i tako smo mi saznali ko je to uradio. Prvo niko nije znao da je Filip to uradio... to se završilo... Ljubica se od tada nije pojavljivala, možda jednom ili dva puta... Čuo sam da je otišla sa njenom majkom za Crnu Goru. Uglavnom, ja koliko znam, Ljubica je prodala stan, a pre Ljubice su isto tu živeli neki, koje ja nisam poznavao... tu je sad ta porodica, javimo se jedni drugima i to je to - objasnio nam je čovek.

- Nikad nisam razgovarao sa njima u smislu tragedije koja se desila u tom stanu, jer verujem da ljudi ni ne znaju šta se tu dogodilo, s obzirom na to da Ljubica nije snizila cenu stana pa im ništa nije bilo neobično - rekao je komšija Dušan.

Drugi gospodin, Boža, komšija je iz zgrade pored ove u kojoj je Ksenija živela, ali ju je poznavao.

- 50 godina živim ovde. Znao sam i Kseniju. Ona je bila na drugom spratu - rekao nam je, pokazujući na terasu.

- Ja ne znam ko tu sada živi, ali čujem da nešto često kucaju po stanu. Ja sam isto drugi sprat, samo drugi ulaz, pa je meni taj stan najbliži. Tog popodneva sam bio tu, sedeo i pio kafu, kada je Filip ubio Kseniju... čuo se pucanj. Komentarisali su ljudi 'neki pogibe', ali nisam znao da je ona. Posle pola sata došla je policija i tako... Mislim da su sada podstanari u tom stanu. Ja ih stvarno ne poznajem. Malo je to sve, a niko se ne zna. Ranije smo se i družili. Podelili su stanove radnicima firme, svi smo se znali. Firme, podelile su stanove svojim inženjerima i radnicima. Tad sam viđao i Ljubicu. Nakon tragedije je bila samo jednom, možda dvaput - rekao je Boža, pa krajnje ljubazno uputio ekipu Telegrafa do broj stana u kojem je Ksenija živela i stradala.

Rekao nam je kako je moguće i da studenti tu žive, jer je čuo neke razne priče, kako su se navodno često menjali podstanari.

- Mada ja stvarno nisam video studente. Jer studenti obično izlaze na terasu, piju kafu, a ovi ljudi koji sad tu žive, ne izlaze. Isto sam čuo da su muškarac i žena unutra - objasnio je.

Mi smo odlučili da proverimo ko živi tu.

Ekipa našeg portala je pozvonila na interfon, ali zvuk je bio izuzetno slab. Otvorena su nam vrata, pa smo se uputili do istig. Pozvonili smo, a iz stana je izleteo pas, a za njim i jedan Rus koji nam se i predstavio, a početno slovo imena je A.

Pričao je ma engleskom, a mi vam prenosimo na srpskom.

- Živim ovde sa ženom i sinom, oko godinu i po dana -počeo je A., a mi smo ga pitali da li mu je stan izdao vlasnik pod imenom koje je upisano na interfonu.

- Ne to je bila J.J. - rekao nam je A.

Stanar nam je ljubazno rekao da ne zna istoriju stana, da nikada sa komšijama nije razgovarao na temu, nakon čega smo se ljubazno pozdravili i zahvalili na razgovoru.

No, odmah potom smo sreli upravnika zgrade gospodina Voju, koji je ljubazno dao odgovore na sva naša pitanja.

- Taj stan je prvo pripadao porodici K. Oni su se odselili pre 20 godina i prodali su stan Ljubici Kostić i Kseniji Pajčin. Zatim je Ljubica 2015. godine prodala stan J.J. - počeo je Voja.

- J.J. je dobra i ozbiljna žena ovako, ali o njoj ne znam mnogo,jer je držala strogo do svoje privatnosti. Čak nije ni broj telefona dala, što je u obavezi svaki stanar zgrade da uradi. Ja sam joj rekao da je ne bih zvao da je uznemiravam, nego ako nešto treba za kuću ili ako nešto curi... sada J.J. taj stan izdaje Rusima. Nju kao vlasnicu stana za godinu i po dana, koliko izdaje Rusima, nisam video nijednom. Do Rusa je taj stan bio prazan - zaključio je Voja za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)