Uvek je bila nasmejana, a život joj je bio pun tuge: Pevačici je ćerka umrla u 27. godini, zatim muž, a ona...

Pevačica Vera Ivković, snimila je oko 300 pesama (solo i u duetu sa pokojnim suprugom Danilom Živkovićem), tridesetak singlova i dvadesetak albuma. Njeni najpoznatiji hitovi su "Šuška se šuška" i "Moj Dragane".

Verin glas se lepo slagao uz harmoniku, tamburu i trubu. Popularnijih od Vere bilo je mnogo, ali boljih od nje bilo je malo. Pevala je tako tečno i dikcijski  savršeno. Takođe je bila upečatljiva i po osmehu. Ipak, njen život je bio obeležen tragedijama.

Preporučujemo

Ćerka Maja joj se borila sa neizlečivom bolešću – lupusom, zbog čega je i prerano napustila ovaj svet, a ona i njen suprug, (koji je takođe Veri napisao mnogo pesama), nikada nisu uspeli da se oporave od bolnog gubitka. Ubrzo je i Dragan preminuo.

- Teško se borila s bolešću moje sestre Maje. To ju je koštalo zdravlja. Maja je rano obolela, u 15. godini, bolest je bila neizlečiva i umrla je u dvadeset sedmoj. Mama i tata su sve učinili da joj pomognu. Pomoć su tražili svuda. Nažalost, nije joj bilo spasa. Majina smrt je pokosila majku, a ubrzo je umro i otac - rekao je jednom prilikom Verin sin Vladimir Živković.

Verin unuk se zove po njenom pokojnom mužu, a krenuo je i muzičkim stopama. Takmičio se jedne godine u "Pinkovim zvezdama", a ovako je jednom prilikom za domaće medije govorio o bakinoj bolesti:

- Za moju porodicu je to ružan period. Maja je bolovala od lupusa. Za nju nisam bio toliko vezan jer je zbog bolesti nisam često viđao. Više sam bio vezan za babu i dedu, po kom sam i dobio ime. Njena smrt je svima teško pala, ali je baki bilo najteže. Zbog toga se razbolela, a posle nekoliko godina i ona je preminula. Imala je dva šloga, pa smo je kasnije smestili u Centar za stara lica u Rumi.

Za publiku je uvek imala novu haljinu i prirodnu rumen koja ne silazi s lica. Imala je i osmeh koji je krio tugu. I kad je najviše patila zbog ćerkine bolesti i prerane smrti, pevala je uplakanih očiju. Preminula je 10. marta 2012. godine.

- Propevala sam čim sam progovorila. Prvi "honorar" sam dobila sa pet godina kada sam na jednoj slavi sa mojom bakom zapevala pesmu "Mo dragane što me zaboravljaš". Moja baka je volela tu pesmu, od nje sam i naučila da pevam, prvo u kući a onda i na slavama, prelima i poselima u mom rodnom Jajčiću kod Ljiga - pričala je Vera Ivković (1949 - 2012) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Išla sam u srednju medicinsku školu. Pevala sam i na odmoru, pevala sam i na časovima matematike. Dopalo se to i mojim nastavnicima i mojim drugovima iz odeljenja. Dešavalo se da otkažemo pismeni ili propitivanje uz uslov da ja pevam ceo čas. Nastavnici su me nagovorali da odem na audiciju Radio Beograda. Položila sam audiciju i sa sedamnaest godina postala solista Radio Beograda.

Diskografska karijera Vere ivković započela je sredinom 60-ih i trajala je skoro četiri decenije. Snimila je oko 300 pesama (solo i u duetu sa suprugom Danilom Živkovićem), tridesetak singlova i dvadesetak albuma. U Verinom opusu teško ja napraviti razliku između izvornih i novokomponovanih pesama: "Sviđaš mi se momče", "Šta će mi šalvare", "Šuška se, šuška", "Ej, dala sam ti oči vrane", "Vragolastu rodila me nana", "Što se mala uobrazi", "Ide lola iz Inđije", "Kako je ptici bez luga", "Sojčice, devojčice", "Moj dragane", "Bere cura plavi jorgovan", "Oj, oblače nemoj na orače", "Najlepše je moje rodno selo", "Ne dirajmo uspomene", "Stambolka", "O vetrovi južni"...

- Kad sam snimala "Šuška se šuška", ni slutila nisam da će postai takav hit. Za mene je to bila samo jedba od mnogih pesama, a postala je moja pevačka lična karta. Čula sam i od kolega i od publike da sam dala dušu toj pesmi.

- Ne postoji nijedna pesma preko koje sam pretrčala, a najviše mi leže te "prečanske" pesme. Možda i zato što je moj muž Danilo Živković bio pravi majstor za takve pesme. Danilo je rođeni Piroćanac, ali je sa 16 godina došao u Srem kod majčine familije, upoznao pesme i mentalitet ljudi iz ravnice.

Verin glas je kao i Verino lice - bogomdan i negovan. Zbog pesme je batalila skolu, ali je tokom čitave karijere školovala glas.

- U moje vreme postojale su škole pevanja. Na Radio Beogradu smo imali Carevca, Ivu Cenerića, Branka Belobrka, i moj Danilo je vodio školu pevanja. Na vreme sam shvatila da pevanje nije samo glas nego i kultura govora i donošenja pesme, tehnika disanja, ispevavanje trilera, impostacija.

- Mnogo sam snimala. Pesme od kojih sam očekivala mnogo nisu ni stigle da se zavrte, a prošle su neke u koje nisam verovala. Moje je bilo da otpevam najlepše što mogu, mislila sam da je za estradni uspeh dovoljno to što dobro pevam i što snimam dobre pesme. Kasno sam shvatila da je na estradi sve drugo važnije od pevanja.

(Telegraf.rs)