Oglasila se glumica nakon Jezdića, otkrila šta je doživela u pozorištu: "Počela da plačem, a publika..."

Glumac Nenad Jezdić, pre nekoliko noći, tačnije 14. marta, prekinuo je izvođenje predstave u Zvezdara teatru zbog nepoštovanja publike i žene koja je razgovarala na telefon, a svoja iskustva sada je podelila i njegova koleginica.

Naime, Nenad je u jednom trenutku prekinuo izvođenje predstave "Knjiga o Milutinu" u Zvezdara teatru, sve zbog žene koja je tokom izvođenja ovog komada gledala u svoj telefon. Glumac se obratio publici i dobio veliki aplauz. Gospođa je veći deo predstave provela na telefonu, odgovarajući na poruke, a takođe je smetalo svetlo naročito Nenadu, ali i svima u publici koji su došli da uživaju u predstavi.

Preporučujemo

sada se na svom profilu ba Fejsbuku oglasila i srpska pozorišna glumica, Vesna Stanković, koja je otkrila šta je sve doživljavala dok je glumila. Njenu objavu porčitajte u nastavku:

- Na sceni imam čeličnu koncentraciju. Retko mi se desi da me nešto poremeti i da ne mogu da nastavim predstavu, iako igram u svim mogućim neuslovima. Već godinama igram kabaretske predstave, tokom kojih publika jede, pije, puši i to mi ništa ne smeta - počela je Vesna, pa nastavila:

- Igrala sam na letnjoj sceni, a pored je vašarište, ringišpil i hali-gali šou, sa prodornim glasom najavljivača... igrala napolju, gde se čopor dece penje na binu i otima mikrofon... igrala ispred kulturnog centra, gde razulareni tinejdžer namerno desetak minuta turira motor da bi skrenuo pažnju na sebe... I u sali gde je predsednik opštine tokom cele predstave slao i primao poruke... I pred decom, koja su se gurkala, čupkala, smejuljila...

- Kad igram komediju, ne marim ni kad zvoni telefon, ni kad se taj iz publike javi, pa glasno razgovara... čak od toga napravim štos tokom predstave, pa se svi zabave...

- Kad igram tešku dramu, za koju mi treba puna koncentracija, tokom koje ja rasparam svoj stomak i pred publikom istresem srce i creva i sve unutrašnje organe, tad mi je potrebna puna pažnja...

- Tad me boli kad neko jede dok ja govorim kako je stotine hiljada ljudi umiralo od gladi... kad zazvoni telefon u tim momentima, osećam se kao da neko zariva nož u moj ogoljeni stomak, osećam fizičku bol dok pokušavam da se sastavim i nastavim dalje. Jednom gotovo da nisam uspela.

- U jednom malom gradu na jugu, dok sam izgovarala neke od najpotresnijih delova predstave, počeli su da zvone telefoni, jedan, drugi, sedmi, dvadeseti... neprestano, bez milosti... Žena u prvom redu je dva puta izlazila da ga ugasi i kad se vrati on opet zvoni i zvoni do besmisla... I ja sam onako izranjavljena pala, posustala, sela sam i počela da plačem, privatno, očajna, obeznađena, bez ikakve ideje kako da nastavim dalje... ja plačem, publika ćuti, telefoni zvone i dalje...

- Nakon desetak minuta uspela sam da se priberem i završim predstavu... danima mi je trebalo da se oporavim od te povrede. E, tako telefoni utiču na nas.

- I kad snimate dok glumimo i slikate, takodje je užasno iritantno, ma koliko vi mislili da mi vas ne vidimo... sve vidimo. Sve.

(Telegraf.rs)