"Javili su mi da je mrtav, srušio mi se ceo svet..." Ceca Kitić jedva smogla snagu da priča o bolnom gubitku

Svetlana Ceca Kitić 1988. godine proglašena je za najbolju rukometašicu sveta od strane Svetske rukometne federacije, a nakon završene sportske karijere oprobala se u rijaliti programu "Zadruga".

Život je nije mazio, a sada je u svojoj ispovesti progovorila o bolnim temama i svom životu.

Preporučujemo

Na samom početku, osvrnula se na to kako izgledaju sati koje provodi sa najmlađim unukom Milošem, te je i otkrila da ona trenutno ne živi u Srbiji, već u Bosni, zbog bolesne majke o kojoj brine.

- Ja imam ovde deo jedne familije, to je moj sin Nikola, i moja snajka, ćerka Danka i unuk Miloš... Uvek želimo da smo lepe - rekla je Ceca u razgovoru za "Premijeru-Vikend Specijal".

- Kako izgledaju sati kada dođete ovde i posvetite se sinu i unuku? - glasilo je pitanje za nju.

- Već duži vremenski period sam u Tuzli, jer mi je majka bolesna, a kada sam ovde, provodim svo vreme sa unukom. Svaki put mi se čini da tražim izgovor da dođem i da vidim Miloša. Pošto sam prekinula sve aktivnosti vezane za rukomet - odgovorila je.

- Kako izgleda vaš život, istakli ste da ste loptu stavili u kutiju, ali kako je sada - pitao je reporter.

- Jednostavno, mislim da me je previše bilo u medijima, pa sam poželela malo više privatnosti i videla sam da mi to jako prija. Život u Bosni mi je preintresantan, ja sam s 15 godina došla u Beograd...Družim se, sa majkom sam koja je bolesna, van sporta sam. U početku mi je nedostajao, ali kada vidim ko je sve oko rukometa. Pamtim zlatno vreme jugoslovneskog rukometa, a sada ne gledam. Ja sam im zadala zadatak, a kada naprave najboljeg na svetu, neka se javi - smatra Ceca.

- Četiri, da sam još mlađa, stala bih još četiri puta. Još uvek verujem u brak, međutim, nije mi se dalo, mnogi su i tragično završili. Nekada mi se čini kao da sam pet života živela, sve su to bile prelepe ljubavi, voljena, volela, iz tih ljubavi su rođena moja tri anđela. Bilo je više lepih stvari, nego onih ružnih... Najviše me je bolela sa Zoranom Kovačevićem, gde sam uvek govorila da je to moja najveća ljubav, on me je pustio da budem ja Svetlana Kitić onakva kakva sam bila, nije želeo da me menja. Uvek sam ista, nikad se ne menjam i ne foliram. On me je voleo ovakvu kakva jesam, sve što me je više puštao, sve me je više imao. Mislim da bi ostali zajedno do kraja života da nije ubijen te 1990. godine. Donelo mi je jednu veliku stvar, a to je da verujem da postoji ona iskrena i bezrezervna ljubav - rekla je Ceca, a onda se osvrnula na taj tragičan događaj, koji je definitivno obeležio njen život:

- Ništa nije ukazivalo na to da će se desiti. Trebali smo da otputujemo, ja sam imala težak porođaj na carski rez, ukrali su nam i kola tada. Bilo je teško, ali nekako taj sport, mnogo me je toga naučio i pokazao, da i kada padaš, ne padaš skroz i nikad se ne predaješ! Krenula sam dalje, imala sam zbog čega da živim, a to su moja deca. Mnogo više mi znači kada mi kažu da sam dobar čovek, nego najbolja rukometašica na svetu...Ja sam bila kod kuće, on je odlazio redovno u kladionicu, provodili smo veče onako kako provode dvoje ljudi koji se vole. Voleo je da leži, a ja da ga češkam po glavi. Nije ništa ukazivalo. Znate kada čovek ode i za 15 minuta vam jave da je mrtav, sruši vam se ceo život za 15 minuta. Mnogo mi je teško da pričam o tome, ali prošlo je 25 godina, njega nema, ali uvek će da bude kod mene, u mojoj duši i u srcu. Ja sam neko ko silno veruje u ljubav i veruje u to da ljubav može da menja čoveka, da pomeri stene - dodala je ona.

Više puta je napomenula da nikada nije odustala od sebe.

- Nikada nisam htela da odustanem od sebe, jer sam uvek smatrala da sam u pravu. Najteže mi je bilo zamalo izgubljen stan. Ja sam pokušavala da objasnim da mi nisu pare problem, nego refinansiranje kredita. Odbijala sam pare koje su mi nudili, meni su primanja dobra. Hteli su da mi uporno oduzmu stan, znam i da je bio na licitaciji. Bolelo me je što je država ostala slepa pred svetskoj rukometašici koja joj nije dala ni ovaj cvet. Nisam htela ništa drugo, osim te je**ne čestitke. Ja od države nisam ništa dobila, uporno misle ljudi da imam nešto kao rukometašica, ne - objasnila je Ceca u emisiji.

(Telegraf.rs)