Teya Dora: U jednom trenutku sam se zapitala što mi je sve ovo trebalo. Ovo je prava istina o meni i Breskvici

Teodora Dora Pavlovska poznatija kao Teya Dora predstavljaće Srbiju na Evroviziji u maju ove godine.

Preporučujemo

Njega pesma "Ramonda" predstavljaće našu zemlju u Švedskoj, a Tea je za Petcast prvi put govorila o odnosu sa Anđelom Ignjatović Breskvicom nakon takmičenja, protestima koje fanovi obe pevačice organizuju ali i tome koliku podršku oseća u narodu nakon pobede na Pesmi Za Evroviziju.

- Iskreno, preplavljena sam divnim komentarima i ljudima koji mi pišu da osećaju kako sam prenela emociju i iskrenost i time njima pomogla lično. Ljudi mi pišu da su toliko ponosni na sve ono što smo uradili i na nastup koji sam pružila i da jedva čekaju da vide šta će se desiti u Malmeu, jer očekuju da ću im to dočarati to na većem i grandioznijom nivou.

• Kada si se probudila u nedelju nakon pobede kakav utisak i osećaj si imala, šta je to što si prvo pomislila?

- Da budem iskrena, u trenutku kada je krenulo glasanje, tačnije kada su najavili ko je žiri, razmišljala sam o tome koliko bodova će Marija da mi da jer sam znala da je strog kritičar tako da baš sam se čudno osećala, iskreno. Kada su proglašavali pobednika, kao da nisam bila svesna da se to desilo. Ja sam jako bila zbunjena. Sad, ne znam da li je mene kamera hvatala ali ja sam samo sedela i kao, uopšte nisam bila svesna šta se događa. Mislim da je trebala cela noć da prođe da ja ujutru ustanem i da malo počinjem da kapiram šta se zapravo desilo. Ne znam ni da li su se sad do danošnjeg dana još slegli svi ti utisci. Svakako, jako sam zahvalna svima i ovo je velika, velika, velika čast. Ne mogu da verujem da ja imam tu čast da ovo odradim. U jako lepom raspoloženju sam se u nedelju probudila stvarno. Iz nekog razloga je meni u glavi, ok, sad idemo dalje i sada ovo dovodimo na nešto još, još, još veće. Ne znam zašto, odmah, smo moj tim i ja naročito Luka Jovanović koji je radio sa mnom pesmu, uzeli da radimo.  Imamo sedam dana da pošaljemo finalnu matricu, imamo te neke stvari koje moramo da popunimo i mi smo se bukvalno odmah bacili na posao, tako da sam ja iz tih proba samo nastavila dalje sa radom i sa tom željom da stvarno to bude, ne znam, nešto, predobro.

• Kako si proslavila pobedu?

- Otišli smo u stan koji smo iznajmili da bi bili bliže Košutnjaku, moj dobar drug Nikola i ostatak ekipe. Mi smo bili tu da bi bliže studiju i da ne bi morali da iz grada dolazimo do Košutnjaka, samo ubrzavamo proces time što smo bili tamo. Otišli smo da kao malo proslavimo u stanu i onda smo pričali šta se sve izdešavalo. Čak i nismo ni toliko o pobedi pričali, mi smo i dalje pričali o probama. Kao znate kad je bilo na probi ovo ono, lepo nam je bilo i mislim da je onako dočaralo još više taj moment sreće i uzbuđenja koje smo imali.

• Da li si iznenađena koliko je mali procenat ljudi u Srbiji koji znaju simboliku cveta Ramonde?

- Meni je drago da sada znaju, i da će znati više ljudi. Da li sam iznenađena time, pa ne znam, mislim, mnogo ljudi ne zna svašta. Nisam, niti iznenađena, niti neiznenađena, mislim da sada puno informacija protiče kroz društvene mreže i da se ljudi uče. Današnje generacije zapravo više uče na TikToku više nego u školi. Više stvari kao tamo mogu da nauče.  Sad, da li su to dobro ili loše stvari, to je već druga priča ali svakako mi je zanimljivo da, eto kad je izašla pesma i onda su ljudi bili u fazonu, šta kao Ramonda, šta, zašto kao Ramonda, Ramonda, Ramonda. Ja sam, na svojim mrežama postavila nešto o tome, pre nego što su krenuli intervjui gde sam mogla da objasnim. Mislim da je to još jedna jako lepa stvar koja je urađena sa ovom pesmom, nebitno sad što je pobedila, ali i da nije čulo bi se za nju svakako i meni je to mnogo drago, stvarno.

• Da li si očekivala pobedu?

- Ja sam se prvenstveno prijavila na takmičenje zbog ljudi. Evroviziju sam pratila od malena. Kada sam otišla u Ameriku da studiram, to je bio jedan period gde je nisam pratila, jer tamo to uopšte nije popularno i prosto nisam imala iskreno ni TV, nego sam kao na laptopu gledala. Kada sam se vratila 2019. godine u Srbiju, opet se napravio taj neki, da kažem, hajp oko Evrovizije. Znači bio je Hurricane, pa se onda desila Konstrakta, sledeće godine. Ja sam sve to pratila, jako mi je zanimljivo, ali opet stvarno nijednog trenutka meni nije padalo na pamet da ću da se prijavim. Naravno, zato što, stvarno je potrebna pesma ako želiš da pobediš, ako je to razlog zašto se prijavljuješ a ne samo da bi se ispromovisao. Jako je lep način da se ispromovišeš, da ljudi čuju tvoju muziku i da vide ko si, šta si, šta radiš. Pesma stvarno mora kao da ispuni neke uslove, ajde da kažemo, ali da u isto vreme da prenese emociju.

- Ja pravim muziku, jer ja stvarno želim da prenesem emociju. Najbitnije je da ono što radim budu iskreno. I stvarno mislim da jeste tako. O tome govore moje posljednje dve pesme. Mislim, pre toga sam imala možda neke pesme koje sam više radila, isto je iskreno, ali sam više uradila zarad ljudi, kao da, ne znam, da se dobro provedu u klubu, da kad čuju tu pesmu da mogu da zaigraju, da se ostete u toj nekoj atmosferi.

- Za Evroviziju, prvo mora da postoji neki dobar koncept pre svega i ideja i pesma naravno treba da ima neki vrh, nešto mora da se desi. Tako da kada se desio Džanum, mnogo ljudi mi je pisalo: "Pa ti trebaš sa ovom pesmom da predstavljaš nas na Evroviziji? Prijavi se". Ljudi su pravili videe na TikToku i to je dolazilo do mene. Stalno su me pitali, molim te da li ćeš da se prijaviš za Pesmu Za Euroviziju. Baš mi je drago da ljudi misle da je ta pesma dobra.  I tako sam razmišljala, ali onako samo s vremena na vreme. I radila sam muziku, pravila sam baš sa Lukom neke druge pesme. Sve se to onako normalno nekako dešavalo kao i inače. I kada sam bila u Parizu, sa mamom i njenom drugaricom. I ta njena prijateljica je pričala o tom cvetu i o svojoj nekoj priči koju ona ima sa njenim pradedom. Ona mi je ispričala tu priču o ramondi i kako ona to shvata. I mene je to toliko dotaklo da sam sebi u telefonu, u notes, zapisala to kao generalno ideju. Ne sad za pesmu, nego prosto i životno me je nekako inspirisalo. I samo sam želela da mi to bude sačuvano. Nekako mi je jako bilo simbolično. Kao da mi nekad dođe "žuta minuta" da ja to kao pogledam i da me stimuliše da mogu sve... Ne znam, nekako mi kao daje neku veru.

• Ko je Teodora pre Evrovizije, malo toga znamo o tebi?

-  Mislim da sam definitivno ista, samo neke stvari koje se menjaju kod mene, kako ja sazrevam i živim ovaj život je da imam više vere u sebe i ono što radim. Što se tiče Džanuma, ja sam dobijala ponude da idem u neke emisije, ali nije to bilo baš nešto ogromno. Moram da budem iskrena. Što se tiče mene, ta pesma je stvarno napravila nenormalan uspeh i toliko ljudi je dotakla i opet se vraćam na to. To je stvarno meni najbitnije. Kad dobijem poruke tipa "Meni je toliko bilo loše i tvoju pesmu slušam na repeat i toliko se isplačem i toliko mi bude bolje posle toga". Meni to najviše znači i kada čujem tako nešto, ja prosto imam želju da samo nastavim da radim.

• Da li je ova pesma nastavak "Džanuma" i kako si energiju imala dok si je pravila?

- Kada sam je pravila nisam razmišljala o tome da je nastavak. Meni uvek pesma počinje od melodije i od muzike a onda posle toga dolazi tekst.  Ne znam da li mogu da kažem da je nastavak Džanuma, ona je u toj nekoj sličnoj atmosferi muzički. I sličan način kako je napisan tekst, malo arhaičan, ima neke arhaične momente, kao što imamo u Džanumu. Želim da kažem da je to nešto što se meni lično sviđa ako stilski pričamo. Drugačija je pesma muzički. Znam da ljude asocira jako na Džanum zbog tog početka. Čak ima ta dva sloga na početku a i  pevam ih na sličan način. Pevam ih tim dubokim tonom i tom bojom koju sam ja tako osetila. Mislim da je to nešto što povezuje Džanum i Ramodu, Ja mnogo volim kad ljudi protumače pesme na svoj način i kad osete pesme na svoj način, da to možda ne mora da bude nešto što sam ja mislila. Videla sam da ljudi tumeče kao da je drugi deo Džanuma. Džanum je dosta mračan. Tu pesmu su ljudi koristili kao sound na TikToku uz videe gde su se opraštali od svojih voljenih i cela Srbija generalno je, ne znam kako to da kažem, plakala uz tu pesmu. Ne znam, kao da je ispratila te događaje i onda se kao proširila u svet i nastavila da ispraća tužne događaje. Kasnije je toliko iskorišćena da ne kažem i previše da je sad stavljaju na videa gde popravljaju kola. Kada nešto ode tako viralno onda posle izgubi malo dušu.

• Da li si u bilo kom trenutku zapitala "šta je meni sve ovo trebalo"?

- Joj ne znam. Mislim, sigurno da jesam... Možda kada su krenuli intervjui jer se nisam toliko medijski pre eksponirala i nisam toliko u tome dobra. Ja uvek pričam šta mi mislim. Samo mi je bilo to kao jao, mediji. Dosta novinara me je zvalo na telefon, ja sam bila u fazonu odakle im telefon, ne znam kako ga imaju, samo to. Davno sam sebi rekla da treba da idem kroz život bez prevelikih očekivanja, u smislu da preforsiram svoj mozak time i da sebi pravim zbog toga stres koji je nepotreban, nego samo da pustim stvari da idu svojim tokom, jer sve ima neki svoj prirodni put i sve ima neko svoje zašto. Tako da, samo sam želela da damo najbolje od sebe svima. Stvarno, mnogo, mnogo detaljisanja je tu bilo jer sam generalno perfekcionista do te mere da ne mogu da pustim nešto, da izađe a da nisam zadovoljna.

• U kom trenutku si osetila da se stvara neka loša energija kod ljudi kada ste ti i Anđela u pitanju?

- Između nas dve nikada nije bilo loše energije. Pre svega ovoga, njen tim generacija ZED, koji su radili na njenoj pesmi, su prvi ljudi koji su meni ustupili studio. 2019. godine kada sam se vratila u Srbiju trebalo je da snimim demo negde, da bi ga pustila nekom producentu. I oni su prvi ljudi u čiji studio sam otišla, gde je meni Heni dao, sve na raspolaganje i rekao ajde sad ćemo da snimimo taj demo. Tako da ja sa njima toliko lepu konekciju imam i imamo zajedničku saradnju. Relja Torino koji je pisao tekst za "Gnezdo orlovo" i ja smo zajedno radili na pesmi za Nikoliju i na jednoj pesmi koja tek treba da izađe, to je pesma Teodore Džehverović koja je super, jedva čekam da se to desi. Tako da, stvarno, toliko velika podrška sa njihove strane i sa Anđeline strane ka meni i moja ka njima. I Anđela i ja smo se konstantno čule tokom ovog takmičenja. Bilo je tu momenata kao "meni nije jasno ovo što su nam poslali iz produkcije. Pa da, ovo je iz produkcije, šta ovo treba da se snimi?" I onda je kao, "E, znam ja, kao meni je objasnio ovaj jedan moj iz tima, pošto on zna. Znači, trebaš ovo, ovo da uradiš". I stvarno je bila takva vrsta podrške i stvarno je ona mene podržavala i u javnosti kao i ja nju.

• Nikom nije jasno odakle je došao taj momenat da vas dve u narodu, postanete rivalke, odnosno da podelite Srbiju. Ja moram biti iskrena i reći da ste podelile Srbiju. Njena pesma je proglašena da je više patriotska, a tvoja da je "patriotska iz senke". Kako ti to doživljaš?

- Iskreno, ja stvarno to nisam želela da ispratim. To se desilo posle proglašenja. Ako se to dešavalo tokom takmičenja, ja nisam na to obratila pažnju jer sam bila fokusirana na ono što stvarno mislim i trebam da radim. A to je da uradimo nastup što bolje. I ovog trenutka se stvarno isto na to fokusiram. Da nastavimo da radimo to što bolje i da dovedemo to do najboljeg mogućeg kvaliteta, da možemo da predstavimo Srbiju u najboljem svetlu i ne samo u najboljem svetlu nego da to bude fenomenalno, da doživimo prelep rezultat, eto, to je moja želja.

• Sve je to otišlo predaleko jer i jedna i druga strana najavljuju proteste, neki kažu da ćete se vi pojaviti, a vi kažete da se nećete pojaviti. Šta je istina?

- Ja ništa nisam ni rekla. Ja to nisam ni videla, ne znam kakav protest. Znaš šta ja gledam? Ja gledam moj Instagram i poruke koje meni stižu. A poruke koje meni stižu su stvarno jako lepe. I to je ono što je meni bitno da ljudi koji su me podržavali pre ili podržavali posle, jer im se nešto svidalo što sam ja uradila i što sam donela, to rade i sad. Ne znam šta bi drugo rekla uopšte na ovu temu.

• Kaži mi, da li ste vas dve razgovarale nakon proglašenja i šta ste jedno drugoj rekle?

- Mi smo u green roomu sedele jedna pored druge, zato što je ona bila tri, a ja sam bila broj četiri po nastupima. Tako da smo sve vreme tu bile zajedno i kada se desilo proglašenje, ja nisam znala šta treba da radim pa sam ustala, prvo što sam uradila, sam zagrlila Anđelu i čestitala joj isto. Nisam stigla sad svima, jer su me baš požurivali, uradila bi naravno i to. Nismo se posle toga videle na događaju, ali smo se čule preko poruka, da. Ja mislim da mi moramo da nastavimo sa našim životima, da je ovo prošlo. I ja mislim da, ne da mislim nego znam, da nju čeka nenormalno velika karijera koju je već imala. Jako popularna ličnost, mlada devojka, da ne kažem možda iz te generacije, najpopularnija kod nas. I svakako će joj se jako lepe stvari dešavati i generalno joj se i dešavaju.

• Kome bi ti dala 12 poena?

- Ja ne znam ni na koji način oni to gledaju, da li se tu gleda nastup, da li je samo pesma. Ja prvenstveno baš slušam pesmu i baš me zanima sad imamo live naravno, kao da li je tu dobro pevanje ili dobra interpretacija. Opet je live, ne može da zvuči kao pesma, naročito što pominjemo, današnje vreme produkcije, kako se glas sređuje i sve to. Sad će biti ono durčka pauza, jer moram pažljivo da razmislim, nisam uošte razmišljala o tome. Čekaj da vidimo. Ja sad gledam ko su meni bile dobre pesme. 8 ide za Zorju, 10 ide za Konstruktu, i 12 ide za Anđelu.

• Ovo je baš lep primer što ste jedna drugu izdvojile kao glavne favorite. I ona je tebi dala 12 uposlednjem intervjuu. Time šaljete poruku dqa je prijateljstvo iznad svega.

- Apsolutno i ljubav. I ljubav. Mislim da je to jako bitno. To je činjenica i to je poenta čitavog ovog razgovora.

• Kamen koji si koristila za nastup si pravila u Kikindi. Reci mi kako ćeš taj kamen da dopremiš do Švedske?

- Sad ću vam otkriti da je kamen jako lak. On uopšte nije težak. Ima 50 kila. Znači to je šuplje iznutra. On se pravi od smole. Uopšte nije težak zapravo. Nije pravljen stvarno od kamena. Izgleda kao replika stene. Ljudi koji su ga radili, rade i za Novog Đokovića. Njemu prave neke stvari zanimljive za kuću. I stvarno predivni su i mnogo su se potrudili oko ovoga. Zapravo imamo najverovatnije drugačiju šemu. To je da ja želim da to bude mnogo veće. Ja želim da taj kamen asocira odnosno da izgleda kao što izgleda moj kamen u spotu. I to će najverovatnije biti pravljeno tamo u Švedskoj. Zapravo u Malmeu. Jer smo našli, našli smo način. Mi smo tek ušli u pregovore oko toga nadam se da će se ostvariti. Dakle nećemo vući kamen iz Beograda iako bismo mogli jer nije težak.

• Dakle sada si indirektno otkrila da će nastup tamo sličiti ovom u Beogradu?

- Kako da ne. Jako je lepa cela ta priča oživljavanja tog kamena. To je ono što smo mi hteli da postignemo na kraju. Generalno, zašto stena? Zbog toga što kao što si pomenula na početku emisije Ramonda raste iz stena.

• Reci mi, da li si ispratila ostale učesnike ostalih zemalja? Koje negde po tvom ukusu za 12?

- Odgledala sam jednu rekapitulaciju gde su stavljali oficijalne ratinge, to jest ocene pesama sa nekog sajta, mislim da je to neki oficijalni sajt Eurovizije. I to mi je bilo jako zanimljivo pošto je Ramonda na trećem mestu. Na prvom mestu je Francuska. Pogledala sam, samo sam tu videla sve pesme u toj rekapitulaciji, primetila sam da su brže pesme generalno, i da možda ima samo jedna, dve, tri balade uključujući Ramondu, što mislim da je baš dobro za nas. Jer u celom tom šou ludilu, odjednom staneš i malo se smiriš i dobiješ tu neku drugačiju emociju. Tako da nadam se da je to dobra stvar za nas. Pesme su ok, zanimljive su, super mi je i Baby Lazanja iz Hrvatske, on je baš potpuno suprotnost od nas ove godine, baš je onako ludilo pesma stvarno, i zabavna jako. Zanimljiva stvar je što kad je izašla pesma iz Ukrajine, meni se svidela baš jer ima dobar refren i ja sam pogledala profil devojke koja peva, devojka se zove Džeri, pogledala sam na Instagramu, videla sam da me prati, da je uradila kaver od Džanuma u jednom trenutku, i onda mi je palo na pamet Bože kako bi bilo dobro sada da uradim ja kaver njene pesme, onda da ona uradi kaver moje, tako da ne znam, to mi je baš bilo strava. Francuska mi se sviđa, ja volim balade, ja sam generalno emotivna i meni je lepa zato što je emotivna i ima malo njihovu šansonu. Ima taj osjećaj, a opet je i moderna i ima i njihove tradicije u tome i jako lepo peva čovek.

• U Švedskoj ćeš proslaviti rođendan?

- Rođendan slavim tamo, pa se nadam da ćete nešto da me iznenadite. Ima da slavimo do finala, koje je 11. maja.

• Dosta smo čuli o tebi, o toj simbolici broja 11.

- Da, ali moram da dodam jedan detalj koji smo tek posle videli. U polufinalu kad sam nastupala, je lila laticva proletela u jednom trenutku ispred mene. Ne znamo odakle, znači nije deo scenografije. Pitali smo se da li je neko pre nas imao neki kostim koji ima lila perije neko ili nešto. Nismo mogli da pronađemo. To se samo desilo u jednom trenutku. A toliko lepo da su ljudi pitali jaoj kako mi je lepa ona lila latica kao, zašto ne stavite više? Ja se mislim koja lila latica? I onda pogledamo na snimku, kao, neverovatno. To su mi sve znakovi pored puta.

• Kako je porodica reagovala? Čini se da je majka jako emotivna po pitanju tebe?

- Jeste, ona je jako emotivna. Kao svaka majka. Što mislim i da treba da bude ali ja njene televizijske nastupe ne mogu da gledam. Ali ja je potpuno to razumem. Ja mislim da svi to razumeju zato što ta majčinska ljubav je toliko jaka. Koliko sam ja razumela, to je bilo nekih loših komentara za mene i ona je osetila potrebu da odbrane svoje dete. I zahvalna sam joj na tome. Moram da kažem, ja ne volim da neko priča u moje imee. Ja volim da ja kažem za sebe i da se sama odbranim. Nisam generalno neko ko voli da se brani toliko. Da sam ja imala lošu nameru pa da razumem ali nisam. I nisam neko ko voli da se brani, ko generalno bi sad nešto tu da kontrira ili nešto. Niti vidim potrebu u tome. Ali majka je majka. Ona mora da reaguje.

• A onda ti vidiš njene izjave u medijima i šta joj kažeš kada dođe kući?

- Ja stvarno to ne čitam. I rekla sam ljudima da mi ne šalju. Pozitivno, negativno, nebitno, ja ne volim, meni je malo čudno kad vidim tako sebe. Ja mislim da možda neću ni pogledati ovaj podcast. Ja nekad pustim bez zvuka i reko daj da vidim kako sam i šta sam radila.Zameram sebi što mlataram rukama, te ja stalno nešto krivim usta. Ne pratim, stvarno, ne znam zašto bih. Naročito kao nešto negativno. Zašto bih ja sada to čitala.

• I sama si pomenula negativne komentare.  Neke tvoje kolege su te negativn o iskomentarisale.

- Ispratila sam zato što mi poslao moj producent, Meta da nas je Vlado koga obožavamo, da je rekao za mene, kao... to što je rekao da nije video talent ili šta već. Baš mi je bilo tužna. Mi smo bili na njegovom koncertu. I baš volimo njegovu muziku. I baš mi je bilo žao. I on mi je poslao i rekao vidi Vlada što nas je izdao. Ja nisam videla tu objavu. Ja nemam Twitter.

• Kažeš da nemaš tviter a nedavno se na toj mreži pojavio profil koji koristi sadržaj tvoj verifikovanog profila sa Instagrama i time podgrejao sumnju da si to ti?

- Da, da, pojavio se profil na toj društvenoj mreži. To niej moj nalog. Mislim da ga stvarno neću otvarati jer ja nisam neko ko će sad da ustane i da piše, jao ljudi, sad ćemo da, ne znam šta i baš se ljudi svađaju tamo, a ja toliko želim da bežim od svađa. Tamo ljudi baš ulaze u neke rasprave i ja stvarno nisam neko ko će to da radi i naročito ne da kucka.

• Da li je postojao momenat u tvom životu da si pomislila da nema izlaza i kada ti je ta kap vode baš trebala?

- Imala sam moment dok sam radila na pesmi Džanum. Moj tata se iznenadno razboleo jako teško. Čovek je generalno bio veoma jak i jako pozitivan i aktivan, nije se čekivalo da se razboli na način na koji se on razboleo i jako ubrzo je umro. Ja sam pazila na njega, bio je kod mene i čuvala sam ga taj period koji je bio veoma kratak, ali se to desilo u tom periodu tako da eto to je bilo ono što je meni najteže do sad u životu palo.

• Da li je postojao momenat u tvom životu da si pomislila da nema izlaza i kada ti je ta kap vode baš trebala?

- Kada sam bila negde drugi razred, imala sam osam godina, on je otišao na Kipar da radi, inače je biografički dizajner i svakog leta smo mi išli kod njega i prelepo nam je bilo. Meni je Kipar, u tom trenutku mi je bio kao drugi dom. Mi smo išli u to jedno mesto Aja Napa se zove, malo je mesto i bukvalno sam ga brzo proučila tako da baš sam se osećala i tamo kao kod kuće. Kad sam otišla da studiram u Ameriku, prošle su godine tokom kojih nisam odlazila tamo i onda sam otišla prošle godine. Kada se sve to izdešavalo, tatin prijatelj je rekao ajde da dođeš malo kod nas na Kipar malo da te vidimo, to je njegov čovek sa kojim je radio tamo i onda sam bila malo. Bila sam ne znam 14 dana i baš mi je bilo lepo da se prisetim svih tih momenata.

Kome posvećuješ pobedu?

- Pa nisam razmišljala o tome, ali onako kao za mene, lično, da ne kažem da je pobeda srpska i da to sklonimo sa strane. Posvetila bih je tati zato što mislim da bez njega ne bi možda došla dovde u muzičkom smislu. To kako se moja muzika razvijela i kako sam ja stvarala muziku, za to je on zaslužan. Zato što je stvarno bio neko ko me je jako podržavao o tome. Kao i mama, ali smo on i ja bili bliže u smislu umetnosti. Jer je on umetnik isto, on je svirao gitaru, on je trebao zapravo u grupi Smak da svira. Uviek kad napravim neku pesmu, ja ju pošaljem i pitam ga za mišljenje i on je imao veoma konstruktivna mišljenja koja su meni zapravo pomagala. Stalo mi je pričao emocije, stalo mi je pričao ono što ti trebaš da radiš sa muzikom je da širiš ljubav i da širiš emociju, da širiš i da budeš dobar čovek.

• Sa kakvim ambicijama odlaziš na Evroviziju i s kakvim plasmanom bi bila zadovoljna?

- Pa sam prvim mestom. Nisam postavila krajnji cilj kao što nisam ni za ovo.

Idemo ka tome da to sve izgleda, zvuči kao pobednička pesma, kao pobednički nastup. Tako da, to je ono što mi možemo da uradimo.

Ceo intervju pogledajte na početku teksta.

(Telegraf.rs)