Teya Dora nije prva koja koristi ramondu: Ova Srpkinja je to uradila pre 11 godina, svi su bili oduševljeni

Teya Dora ide u Malme na Evroviziju 2024 sa pesmom "Ramonda", ali nije ona prva javna ličnost zbog koje se priča o ovom cvetu.

Mnogi i dalje pamte kada je Verica Rakočević 15. maja 2013. spektakularnom revijom u punoj sali Depoa obeležila 30 godina karijere, a kolekciju je tada nazvala "Ramonda Serbica".

Preporučujemo

Ona je tada uradila i seriju tašni i nakita, a ametist i nebrušeni smaragd zauzimali su posebno mesto u kolekciji.

Predstavljanje Veričine "Ramonda Serbica" kolekcije, poklapilo se tada veoma bitnim datumom u istoriji - proslavom 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta.

- Ramonda serbica je cvet koji nikada ne umire, rađa se, bere, miruje i uvenuo ponovo oživi sa par kapi vode i on je odlična metafora za moj život i rad. Posle nepovoljnog perioda krajem prošle godine, na pitanje mog druga Dejana kako sam, odgovorila sam da nikada nisam bila bolje. "Ti si Ramonda serbica" kazao je Dejan a ja u trenutku dobila inspiraciju za kolekciju - rekla je Verica tada.

- Volim izazove i nemoguće situacije tako da mi je problem pogonsko gorivo. I u današnjim prilikama bih opet krenula istim putem. Vrlo dorbro znam gde mi je mesto, ali i da imam još prostora da učim. Moda u Srbiji sigurno nije biznis jer ne postoje pravila po kojima bi se odredilo šta odgovara svetskim standardima. U praksi se pokazalo da srspki kreatori mogu biti pandan svetskim, ali država je zakazala kao u mom slučaju kada moj talenat nije podržala uloživši neki novac, kao što je Zuhara Murada i Elliea Saaba njihova zemlja. Mi smo zajedno počinjali u Rimu 1999. ja sam tu gde jesam, a oni su danas dizajneri haljina čije cene dostižu astronomske cene - istakla je tada za Blic.

Šta je zapravo Natalijina ramonda

Cvet se zapravo zove Natalijina ramonda, Teya Dori je bio inspiracija za pesmu ine prestaje da zanima javnost zbog jake simbolike.

Natalijina ramonda je cvet koji se koristi kao glavni motiv za amblem Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se slavi 11. novembra.

Natalijina ramonda, poznata i kao "cvet feniks", simbol je stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, kada je stradala skoro trećina ukupnog stanovništva. Nazivaju je feniksom, jer ima osobinu da ponovo "vaskrsne", nakon što se potpuno osuši i pritaji kada nastupi sušni period. Dovoljno je malo vode da bi ponovo procvetala, a njeno ponovno rađanje povezuje se sa time što je i Srbija "vaskrsla" i digla se na noge posle mučne i teške borbe.

Natalijina ramonda cveta u periodu od aprila do juna, a ime je dobila po Kraljici Nataliji.

Cvet je 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio poznati srpski lekar i botaničar dr Sava Petrović.

Sava je bio dvorski lekar Kralja Milana Obrenovića, koji je u to vreme svoju funkciju obavljao iz Niša. Doktor je ovom cvetu želeo da dodeli ime "Niška ramonda", ali ju je ipak, u čast Kraljice Natalije, nazvao po njoj.

Natalijina ramonda raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija, na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta, protiv Bugara, u Prvom svetskom ratu.

Natalijina ramonda je treća i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi, posle "Srpske ramonde" koju je na Rtnju pronašao Josif Pančić, i Ramonda myconi, koja je endemit Pirinejskog poluostrva.

Ovaj cvet, pored Srbije, raste i u Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori, kao i na severozapadu Bugarske.

Kažu - tamo gde su ostale biljke odavno odustale, Natalijina ramonda "prkosom procveta".

Natalijina ramonda u Srbiji je zaštićena zakonom kao "strogo zaštićena vrsta", što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

No, kako su istakli iz Zavoda za zaštitu prirode, opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.

Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode "Sićevačka klisura", Nacionalni park "Šar planina", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode "Suva planina".

(Telegraf.rs)