20 godina od "Lane moje": Ekipa koja je bila sa Željkom iznela nikad ispričane priče o tome šta se dešavalo

Ova nedelje je rezervisana za pesmu i biranje srpskog predstavnika na predstojećoj Evroviziji, ali se tim povodom ujedno i obeležava dve decenije od nezaboravne pesme Željka Joksimovića "Lane moje" kojom je predstavljao Srbiju i Crnu Goru.

U Turskoj pre dvadeset godina, Željko Joksimović je bio proglašen favoritom, a zauzeo je visoko drugo mesto, odmah iza Ukrajinske predstavnice Ruslane.

Preporučujemo

Danas su članovi tadašnje delegacije podelili u javnost priču o tome kako je nastala pesma.

- Tada sam živela na vrhu Balkanske i to je deo grada gde nema parkinga, dok sam se vrtela tih dvadesetak minuta u krug tražeći parking, iskoristila sam momenat da napišem tekst. Verovali ili ne u automobilu, negde kod Zelenog venca, nastalo je "Lane moje" - rekla je Leontina i dodala da se pomenuta numera u odnosu na sve druge i dalje izdvaja.

- "Lane moje" i dalje stoji na nekom tronu u odnosu na sve pesme koje su bile do tada i nakon toga. Ona se nekako izdvaja - zaključila je Leontina.

- Pesama je bilo ovakvih i onakvih, ali je Željko shvatio ključ - šta je to autentično, atraktivno, interesantno. Da možeš, naravno, biti autor, što je on pre svega, ali i da budeš reprezenter svoje zemlje - rekao je Darko Kamarit, reditelj TV prenosa "Evropesma-Evropjesma".

Željkova pesma postala je magnet za publiku, medije, ali i druge delegacije.

- Kada je Željko uradio tu pesmu, odmah se osetilo da ima težinu, da je jaka, dobra, nesvakidašnja. Onaj ko se razume u muziku mogao je odmah da shvati da imamo pravu stvar u pravim rukama. RTS je bio nosilac cele priče, imali su svoju organizaciju za sve što su radili. Međutim, pošto je veća ekipa bila oko Željka Joksimovića, pokojni Tijanić nije dozvolio da svi idu. Odnosno, nije hteo da plati da svi idu, zbog troškova avionskih karata, hotela. Tada smo se mi sami organizovali i tada dolazi do mene. Ja sam bio pristalica da se uradi veliki broj reklamnog materijala i da se deli po celom Istanbulu, jer to su bili potencijalni glasovi za Željka. Napravio sam preko sto hiljada bedževa, privezaka, hemijskih olovaka - kaže Bane Obradović, menadžer Joksimovića, u emisiji "Prvi red" na K1 i dodaje:

- Za Željkom su trčali brojni novinari i predstavnici drugih delegacija. Po tome se primećivalo da je on favorit i da je mnogo dobro. Sve je upućivalo na to da je on favorit. Kada je imao pres konferenciju ili probu, mnogo je ljudi bilo iz drugih delegacija koji su došli da vide Željka, da uzmu autogram, da ga pitaju nešto. Željko zna dosta stranih jezika, tako da mu to nije bio problem, da sa svima malo porazgovara. Mnogo se toga promenilo nakon tih 17 dana kada smo se vratili iz Istanbula. Cena, poseta, koncerti - promenili smo način rada.

- Moj tata je meni bio veliki kritičar i bio je sjajan pevač, iako se nije time profesionalno bavio. Sećam se nakon završetka mog nastupa i celog takmičenja, ja sam otrčala kod njega i mame, da pitam kako je bilo, a on mi je tada rekao: "Vi ste svi na jednoj strani, a Željko na drugoj" - kaže Jelena Tomašević.

Duška Vučinić kaže da je u Istanbulu zbog Željka dolazilo do stampeda.

- Ženska populacija mu je nekako bila naklonjena i onda malo po malo, eto ti našeg Željka, koga smo odjednom morali da sklanjamo. Bio je stampedo na njega, što je bilo preslatko. Drugo mesto je bilo fenomenalno, tadašnji favoriti su zauzeli neka zanemarljiva mesta - otkrila je Duška.

- Bili smo tada jako skromni, još uvek nismo znali sve mehanizme u promociji borbe naše zemlje. Prosto nam je bio prvi put i davali smo sve od sebe. Vežbali smo svaki pogled i kada koju rečenicu treba da kažemo u kameru i da nas ti milioni čuju - dodala je Anja Rogljić.

Natalija Milosavljević i dan danas se naježi kada se priseti Željkovog nastupa na Eurosongu.

Uz Željka su na sceni bili i članovi Ad Hoc orkestra, a svako od njih sa svojim instrumentom je doprineo da "Lane moje" postane evrovizijski klasik.

- Svi smo imali tremu, jer je to bio prvi put za sve nas u takvom jednom formatu, na sceni, u organizaciji, posebno s obzirom na to da se pre 2004. godine nismo pojavljivali više od decenije zbog nemilih događaja u našoj zemlji. Zato je svima bilo jako važno da predstavimo zemlju, naravno i sebe, u najboljem kontekstu i svetlu - izjavila je Tijana Milošević, dok je bubnjar Dragan Krstić dodao:

- Tremu u tom kontekstu da li će nešto biti dobro, ne postoji. Postojala je velika odgovornost, koja je za mene bila neverovatna. To je bio jako poseban osećaj svaki put kada se na televiziji pojavi zastava vaše zemlje.

- Kada publika ume da prepozna originalnost, iskrenost, mislim pre svega na emociju i ono što donosi. Osim originalnosti i emocije koju nosi ta pesma, mi smo Evropi ponudili nešto zaista autentično - izjavio je Slobodan Todorović, urednik sajta Evrovizija.rs, prenosi K1.

(Telegraf.rs)