Zarađivao džakove para, a danas živi od penzije od 30.000 rsd: Kako je srpski pevač doživeo "imati pa nemati"

"Sećam se jedne svadbe, bilo je nas 50 muzičara i pevača, prešli smo tad 50.000 maraka, ali smo svi delili po rangu", opisao je jednom prilikom Rade Jorović (70) kako je njegov život nekada izgledao.

Bilo je to vreme kada je pevao na skoro svakom značajnijem i većem privatnom veselju, ali vremena su se promenila, a Radeta su prestali da angažuju kao nekada.

Preporučujemo

Kako je jednom prilikom rekao, on ima penziju od 30.000 dinara i njegova finansijska situacija je daleko od one kakva je nekada bila.

- Malo sam avanzovao u međuvremenu. Sada primam 30.000 - rekao je pevač kroz smeh, koji je donedavno primao penziju od 25.000 dinara i nastavio.

- Ali dobro, ja imam malo tantijema od izvođačkog prava, ima malo i koncerata pa se skupi dovoljno. Uvek se setim i kad imam i kad nemam ko sam bio i ko sam sad. Samo se setim one faze kad sam bio niko i ništa i kažem: polako. Sve će biti. E sad dokle ću da živim ne znam. Hvala Bogu neka bude 105 pa opet - rekao je Rade.

Život ga nije mazio

Kao mali slušao je izvornu muziku koju su pevali njegov otac Ljubomir i majka Ljubinka sa prelima i poselima sa komšijama i rođacima. U to vreme bio je opsednut muzikom - pravio je sebi harmonike od hartije, crtao mikrofone, prepisivao tekstove narodnih pesama, vežbao na usnoj harmonici i pravio frule od zove.

Najviše je voleo da peva, naročito na jednom proplanku čuvajući ovce pored reke Morave. I danas voli da ode tamo i da se natpevava sa prirodom. Kao srednjoškolac od đačke plate kupio je od jedne stare bake oko 40 godina staru harmoniku koju mu je otac kasnije u ljutini razbio, ne želeći da mu sin bude pevač i probisvet. Na odsluženju vojnog roka u Sarajevu bio je nagrađivani vojnik i najbolji vodeći glas u laganim strojevim koracima. Po povratku iz armije Rade se potpuno posvetio muzici, piše na "Biografija.org".

(Telegraf.rs)