"Krvnički nas je tukla! Mirela je od straha htela da se ubije" Milica Kemez o hraniteljskoj porodici iz pakla

Bivša učesnica "Zadruge" i sadašnja voditeljka Milica Kemez,  postala je poznata javnosti tokom učešća u rijalitiju.

Ona je jednom prilikom ispričala svoju bolnu životnu priču. Kao jako mlada završila je u domu zajedno sa sestrom Mirelom., nakon čega je ubrzo i usvojena, a u hraniteljskoj porodici je proživljavala pakao.

Preporučujemo

-  Imala sam tri godine, a moja sestra Mirela pet, kad nas je Centar za socijalni rad uzeo ocu i odveo u Dom za nezbrinutu decu. Sećam se da sam mnogo plakala što idemo u dom. Toliko sam vrištala da me je čovek koji nas je vozio tamo udario. Pitali su me kasnije o tom incidentu, ali sam iz straha prećutala. Ubrzo su u dom počeli da dolaze ljudi koji su hteli da me usvoje, ali je želja našeg oca bila da Mirelu i mene ne razdvajaju. Svi su tražili jedno dete, pa smo nas dve ostale u domu. Pokušala sam da pobegnem iz doma, skočila sam kroz prozor, povredila se i završila u bolnici. Otad mi je ovaj moj ožiljak na čelu - počela je Milica svoju ispovest za "Informer".

Njih je uzela izvesna Vesna, koju su sestre zvala "mama".

- Ta Vesna nam je rekla da je ona sada naša mama i da "roditelj nije onaj ko te rodi, već onaj ko te čuva". Pored nas je brinula o još jednom dečaku i njegovoj sestri. Prvih godinu - sve je bilo sve u redu. Zvala sam je “mama” i tako sam je i doživljavala. Vremenom je popustila sa živcima i počela da nas kažnjava, kao i da nas fizički i psihički maltretira. Jednom mi je rekla da pripazim na pecivo koje se peklo u šporetu, a meni je zagorelo. Bacila ga je na pod i naterala me da ga pojedem! Izbacivala me je napolje, nekoliko puta je sestru i mene terala da spavamo u dvorištu, zaključavala nas je u podrum… Tako bi reagovala ako, na primer, razbijemo neku figuru ili se popnemo na tavan. Nismo išle kod druge dece na rođendane, nismo ih ni slavili. Ne pamtim nijednu rođendansku tortu, niti decu na slavlju kod mene.

Vesna je Milicu i Mirelu svakodnevno maltretirala.

- Stalno je bila živčana, za sve smo joj mi bile krive. Jednom sam s Vesnom nameštala furunu, rekla mi je da će ona da je podigne, a da ja brzo popravim nogicu. Nisam se snašla, a ona mi je tešku peć spustila na ruku! Iskrivila mi je ruku, danima me je bolela… Drugi put mi je drškom od metle razbila glavu, išla mi je krv. Dešavalo se da je gledam kako mi udara sestru. To bi me potreslo, pa bih jecala, a ona se drala: "Što plačeš, hoćeš i tebe da bijem?" Gađala nas je čime je stigla. Često bi nas krvnički istukla kaišem, ruke su mi bile modre. Sećam se nekoliko fotografija na kojoj su sva deca iz razreda nasmejana, a ja krijem ruke iza leđa da mi ne bi bile na slici. Umela je da me kazni i pošalje u školu u starim muškim stvarima, prljavim i pocepanim. Terala me je da joj masiram noge do šest ujutru, dok učim tablicu množenja. Imala sam fobiju od učenja, jer ako nešto pogrešno pročitam, uvek bi me klepila po glavi. Nije mi dozvolila ni da odem na maturu! - pričala je Milica o svom traumatičnom detinjstvu, pa nastavila:

-  Ne znam zašto, ali Vesna je Mireli puštala kosu, a mene je protiv moje volje šišala na kratko da izgledam kao dečak. Nikad nam nije dozvoljavala da čupamo obrve, brijemo se, farbamo… Sestra je u internatu ofarbala kosu, a kad je ova to saznala, rekla joj je da takva ne dolazi kući za vikend i da će je ubiti! Mirela se mnogo uplašila tih pretnji. Od straha je htela da se ubije! Drugarice iz internata su joj rekle da napiše pismo Centru za socijalni rad i opiše uslove u kojima živimo i kako se Vesna ponaša prema nama. Inače, Centar za socijalni rad nas je možda tri puta obišao otkad smo živeli kod nje, a mi bismo se tada pravile da je sve u redu.

Milicu i sestru je nakon toga Centar za socijalni rad, poslao u drugu pa i treću hraniteljsku porodicu, sa njenih 15 godina, prenosi Informer.

(Telegraf.rs)