Marijana Tabaković o televiziji i voditeljima: "Više puta sam prozivala kolege, eksploatišemo ljudsku bol"

Urednica i voditeljka "Popodneva" na UNA televiziji Marijana Tabaković bila je gošća portala Telegraf, nakon što je pokrenula divnu akciju, upravo kako bi osnažila žene i svoju emisiju vodila bez trunke šminke na licu, uz jasnu poruku - "Bez šminke se može, bez stava teško – bravo Marijana!"

Već punih 16 godina, Marijana gradi svoju karijeru temeljno, bez skandala i isticanja detalja iz privatnog života, s jasnim ciljem - bez stava se ne može.

Majka je dvoje dece, supruga i uspešna i ostavrena žena na poslovnom planu. Kako je uspela da pronađe balans i uskladi privatni i poslovni život, bude dobra majka, supruga i voditeljka, Marijana nam je otkrila:

- Balans, teško je reći da psotoji balans, zato što kao i svaka žena u Srbiji koja radi i koja ima porodicu, negde nekada nešto mora da trpi. Trudim se da maksimalno postignem sve, a moram da naglasim i to uvek kada govorim o toj temi, kažem, da bez podrške supruga ja to ne bih mogla sve ni da postignem. Trudim se da uskladim i znam šta mi je prioritet, prioritet mi jeste porodica. Od starta kada sam i birala firme u kojima ću raditi, gledala sam to da bude uklopljeno tako da moja deca ne trpe. Ta podrška muškarca, emotivnog partnera je najvažnija, kao što rekoh. Zato što moj posao nije tipičan posao, od 9h do 17h, svoj posao živim 24 sata i to je neminovnost svakog od nas. Sam voditeljski posao ima te izazove, zato što se istrošimo u nekom momentu i od te priče, mnogo je tu različitih tema, profila ljudi, energija i ne možemo da ostanemo imuni na sve to. Ostavi to traga, i kada dođem kući upravo to razumevanje i podrška je ključna kako bi smo mogli da ostatak dana privedemo kraju onako kako treba, da organizujemo ono što se tiče dece, ali i našeg bračnog života - kaže Marijana.

Na pitanje kako je deci objasnilila svoj posao, prepoznatljivost među ljudima, Marijana nam je odgovorila prisećajući se jedne anegdote.

- Njima je to sad postalo normalno, sticajem okolnosti ranije kada sam radila u jednoj drugoj redakcijskoj kući njima je glavno bilo da kažu da mama radi u "šumi", ni su tako percipirali moj posao. Navikli su se, bila je jedan simpatična situacija iz Knez Mihailove ulice, kada me je jedna gospođa sa unukom i prepoznala i poželal da se slika sa nama, odnosno sa mnom. Pavle moj stariji sin, nekako mu je bilo čudno i simpatično, a opet nije mogao da razume zašto je jedna gospođa htela da se slika sa mnom. Oni to sad prihvataju kao nešto normalno. Čuvam svoj privatni život maksimalno koliko mogu i uživam u tome. Ne bih to menjala ni za šta drugo - kaže nam voditeljka.

Svoj privatni život, pogotovu porodicu čuva od znatiželja javnosti. Kako joj to polazi za rukom i koliko je teško u vremenu društvenih mreža sakriti, objasnila nam je kratko i jasno.

- Izazov jeste, ne bih rekla da je teško, zato što znamo veliki broj naših javnih ličnosti koji to vrlo uspešno usspevaju. Samo je pitanje šta ko želi u određenom trenutku, nekada se čini da, mi bismo zapravo voleli da damo i nešto malo o sebi otkrijemo, a onda kada jednostavno date ljudima za pravo, očekujete da nekog momenta kada vama to ne odgovara, da to ne bude tako. Ne može to tako, ili ćete pričati o svom privatnom životu ili nećete. Što se tiče mog privatnog života, zanimljiva je stvar da je bilo više tekstova "Ko je muž Marijane Tabaković"? I to mi je bilo jako simpatično, to je bila neka interna šala. Zašto bi iko morao da zna ko je moj muž? Zašto bi iko morao da zna kako izgledaju moja deca? Jednostavno ne osećam potrebu, niti obavezu da taj deo svog porodičnog života delim sa drugima. Jednostavno, to je moj privatan život i znaćete onoliko koliko ja dozvolim - ističe ona pa naglašava da ni sama ne zna da li će uspeti da svoju decu potpuno zaštiti od svega što se danas može videti na mrežama:

- Svako može da uslika i okači na mreže, e to je tek psoebna tema vremena u kojem živomo. Imam dvoje dece i sve više razmiđljam šta njih sve to čeka u tinejdžerskim godinama. Koji će to izazov biti za mene, kao roditelja? Da li ću ja uspeti da ih sačuvam od svega ovoga što vidimo, što se dešava?

Zahvaljujući divnoj kampanji "21 dan zahvalnosti", koju je pokrenula sa televizijom UNA, a sa jasnim ciljem - osnažiti žene, izazvala je veliku pažnju javnosti kada se uživo u programu pojavila bez trunke šminke. Ideju za kampanju osmislila je sa koleginicom. Međutim, kako kaže, nije joj bilo svejedno, ali je učinjenim, na kraju prezadovoljna.

- Zahvaljujući UNA televiziji i predivnoj kampanji "21 dan zahvalnosti", to je bio korak dalje jer ja od prvog dana te kampanje, to sam rekla celom mom timu: "Ulazim u ovo da poradim na sebi, a onda i da učinimo da svako ko nas gleda poradi na svom životu". To je bio divan trenutak kada sam sa mojom divnom koleginicom Slađanom Paunović koja je baš zaslužna što se same kampanje tiče. Nas dve smo se nešto dokucavale, kada sam joj skrenula pažnju kako je glumica Pamela Anderson prošetala crvenim tepihom bez šminke. Ja mislim da ja to mogu, da se pojavim jednog dana i svim ženama pošaljem tako jednu poruku. Žašto? Ako mi se ovog dana ne šminka, neću da se šminkam. Naravno menadžment televizije je to pozdravio. Taj dan kada je došao, odmah da kažem pošto sam aj to vrlo samouverno odlučila, ali kada su se reflektori uključili i kada sam počela emisiju, uopšte mi nije bilo lako. Zaista, cela emisija je bila izazov za mene. Kada se završila emisija, bila sam srećna jer sam uspela. Da li bih ponovila? Ne znam... Ali sam bila zahvalna upravo na tom osnaživanju, jednostavno zašto da ne? Zašto i voditeljka bez šminke treba da bude nešto... Valjda je važnije šta ćemo da kažemo, važniji su razgovori.

Kao neko ko je poznat po surovoj profesionalnosti, dala nam je svoj sud o trenutnom stanju na javnoj sceni, odnosno televiziji, te kako je ona zadovoljna radom svojih koleginica.

- Čini mi se, da generalno, to moram da naglasim, kada su voditeljke u pitanju se mahom vodi više računa kako će neko da izgleda, a ne kako će da vodi razgovor i sve ostalo što jedan dobar voditelj treba da obavlja. Zahvalna sam UNA televiziji što prepoznaje kvalitete koje ja imam prvenstveno kao voditelj i što nikada nisam imala tu vrstu pritiska da ne budem ono što jesam. I samim ovim pojavljivanjem bez šminke i podrškom od strane UNE televiziji, zaista  je velika stvar i to ne samo za mene već za sve žene. Nije nama lako, sve nam se meri baš zato što društvene mreže nemaju milosti. Svi smo mi odgovrni za sve što se dešava.

- Bilo je par situacija kada sam ja potpuno otvoreno na društvenim mrežama izražavala svoje nezadovoljstvo. Kada se desila najveća tragedija, koju nikada više nećemo doživeti, nadam se, tragedija u školi "Vladislav Ribnikar", jasno se videlo ko ovaj posao radi onako kako treba, a ko ga ne radi. Skloni smo tome da tragedije i patnje razvlačimo, cedimo.. Eksploatišemo ljudsku bol i patnju. Više puta sam, pa možda je malo ružno reći prozivala kolege. Žao mi je i novinara danas, zato što nsiu svi urednici takvi. Tragedije su nešto na čemu svi mi moramo da učimo prvenstveno kao ljudi - istakla je Marijana.

Od samog početka jasno ističe - najbitniji je stav! Šta lično ona misli da je najveći problem, šta koći žene da izgrade svoj stav, kao i kakvo je njeno okruženje, Marijana odgovara:

- Ne znam šta žene koči, ali znam kakve ljude volim da imam oko sebe. Volim iskrenost i mislim da svako ljudsko biće mora da ima svoj stav, i da se drži tog stava pa po cenu ne znam ni ja čega. To je ono što nas određuje. Mene ako pitaš za stav, nije teško imati stav. Moramo da imamo stav po pitanj svih tema, jer sve se to tiče nas. Jasno i glasno uvek kažem što mi smeta, kada primetim da neka osoba nema stav. Ne možemo se složiti u svemu, ali jako je važno imati stav.

Početak je, kaže, kao i svima bio jako težak, ali ono što je njoj pomoglo da uspe jesu inat i rešenost.

- Početak, kao svaki početak uvek težak. Od samog starta sam znala koji je moj cilj, ja mnogo volim svoj posao. Od 2008. kako sam počela profesionalno da se bavim nekako bilo je raznih situacija, ali sam bila rešena da uspem. nesigurna jesam bila, pogotovu što je meni poseban tretet bio taj što sam rodom iz Crne Gore sa posebno izraženim akcentom. Čak i neko moje prvo pojavljivanje pošto sam volontirala na radiju "Dojče vele" i kada je ta lektorka tada čula kako čitam neki off, pitala me: "Koliko beše ti ovde?", sam rekla "šest meseci", a ona je rekla: "Ništa od nje, ovako tvrd akcenat".  Za mesec dana sam uspela da ispravim, meni samo reci da nešto ne mogu... Inat, rešenost - istakla je.

Dotakli smo se i teme akušerskog nasilja, a Marijana je pred našim kamera ispričala svoje iskustvo, ali i napomenula da "krivce vidi u svima nama - društvu", no da se sve može ispraviti samo na jedan način - javnom sankcijom.

- To su strašne priče, poenta je da se nešto promeni. Opet se vraćamo na taj stav, da žene moraju da budu svesne i osnažene, ali sistem mora da ih osnaži. Da žena kada ode u porodilište ne mora da brine da li je medicinska sestra ustala na levu nogu ili ne. Osnova kulture ne postoji. Svako misli da ima pravo da se obrati na način koji je potpuno neprihvatljiv. Rodila sam dvoje dece i sve je Bogu hvala prošlo kako treba, ali ono što je meni ostalo u sećanju, pogotovo kada je bio prvi porođaj... Pa prvi put kada se žena porađa, preplašena je, ne zna ništa. Desilo se to da je meni pukao vodenjak, kažu krenuo porođaj i moramo da se spuštamo dole u porodilište. I sada meni je puko vodenjak, ispred lifta vučem kese, stomak me boli, preplašena jer ne znam šta me očekuje, kako će to da izgleda. Vodila me jedna mlađa medicinska sestra, to je slika koja onako ostane, zamolim je da uzme jednu kesu, a njen stav je bio sa rukama u mantiliću sa odgovorom: "A, ne. Mi ne smemo da diramo privatne stvari". Videli smo razna svedočenja, ali sve je počelo od onih 200 grama kafe, flaše pića i koverte, a posle se pitamo zašto? Tužno je, ali nije tu kriv samo lekar, kriva porodilja, svi smo mi krivi, ali nekako sistem bi to trebalo da ispravi - priseča se Marijana.

- Nisam za ove hajke, već za sistemska rešenja. Svi mi znamo gde su rupe, ko tu koristi, na koji način i zbog čega. Sankcija, ali sankcija javna, za primer - završava Marijana.

(Telegraf.rs)