"Tih pet slova nije uticalo na mene kao ličnost": Usvojena ćerka Vlade Divca o prezimenu koje nosi

Ćerka proslavljenog košarkaša Vlade Divca, Petra Divac, bez dlake na jeziku govorila je o svim stvarima koje je preživljavala tokom detinjstva.

Kao neko ko je usvojen, prolazila je kroz nimalo lak period, s obzirom da je u pubertetskim godinama često bila na meti svojih vršnjaka koji nisu birali reči, za koje danas kaže, da su je veoma bolele. Ipak, ističe da je iz svega izašla kao mnogo jača i kao pobednik, a sve uz pomoć porodice koja je uvek bila tu za nju.

Preporučujemo

- Porodica mi je uvek bila najveća podrška, mama,tata i braća. Braća u svom, bratskom stilu "Pusti njih, oni ne znaju šta govore, šta to tebe interesuje", dok su mama i tata bili tu da me osveste, da mi kažu da me vole i da nema razloga da posumnjam u njihovu ljubav. Komentara od strane mojih vršnjaka je bilo, susretala sam se sa tim da sam ja crna ovca u porodici, da nikada neću biti ista kao Luka i Matija (moja braća), da će uvek postojati razlika između nas, jer ispred mog imena stoji etiketa usvojena ćerka, dok ispred njihovog stoji biološki sinovi. Iako u to nisam verovala, moram priznati da su te reči nekada veoma bolele. Ipak, ljubav porodice je sve zacelila - rekla je Petra i otkrila koji trenutak iz detinjstva posebno pamti.

- To je definitivno bio trenutak kada sam srela maminu drugaricu, koja je takođe usvojena. Ona je u tom periodu tragala za svojom biološkom majkom, što je i mene nateralo da se zapitam da li ja treba isto da pokrenem, da li uopšte treba da ulazim u ceo taj proces. Ona je meni sve objasnila, kako je sve to izgledalo i emotivno i psihički, gde sam shvatila da ja nemam ta pitanja koja je ona imala i zbog kojih je pokrenula ceo proces. Tu sam razgraničila sve i to je bio okidač da shvatim da pripadam tu gde jesam i da nema potrebe za bilo kakvim traganjem. Moji mama i tata su moji, moja braća su moja, uvek će da nas bude pet, tako da to je za mene, slobodno mogu da kažem, bila prekretnica - istakla je ona.

Petra je otkrila i kada je saznala da je usvojena.

- Saznala sam sa tri, četiri godine. Mama mi je saopštila. Kod nas je došla jedna žena, koja je u tom periodu dojila dete i ja sam pitala mamu šta je to, budući da sam ja uvek nosila flašicu. Ona mi je u odnosu na moje godine dala odgovor, kao i uvek što je činila kada bih je nešto upitala. I mama i tata su mi, zaista, uvek govorili da koliko vole Luku i Matiju toliko vole i mene i tu se nikada nije pravila razlika. Kad god mi je trebao savet, rame za plakanje, uvek sam znala da sam mogla da se oslonim na njih - navela je Petra i ispričala kakva pitanja je sebi postavljala tokom odrastanja.

- Ja sam bila baš mala kada sam saznala sve, tako da se ni ne sećam šta je bilo u mojoj glavi. Kasnije sam već razmišljala o tome na koga ličim, da li imam brata, sestru, da li možda na ulici prolazim pored nekog ko mi je rod, a da to ne znam. To su, inače, neka od najčešćih pitanja koja se pominju i sad u grupama, tokom razgovora sa decom koja su usvojena - priča ona.

Petra kaže da sebe nikada nije krivila za to što je usvojena, s obzirom da se taj osećaj krivice često javi u nekom periodu kod usvojene dece.

- Nikada. Iskreno, ja ne krivim ni roditelja koji daje dete na usvajanje, jer smatram da on u tom trenutku radi najbolje za to dete. Ko zna kakvi su razlozi za to. Može biti da nema uslove da ga odgoji, pa mu pruži priliku za boljim životom. Život nas natera na sve i svašta, tako da ja nemam osećaj krivice, a ne krivim ni roditelje - rekla je Divčeva.

Kako je njen otac poznat javnosti, Petra je otkrila da li joj je to pomoglo ili otežalo u životu.

- To je mač sa dve oštrice. Ne znam, zaista, on mi je tata, ja ne znam za drugog. On jeste slavan, prezime nosi određene predrasude, iako me neko ne poznaje misli svašta o meni, međutim, kad me upozna porušim mu predrasude, što mi je uostalom cilj i sa temom usvajanja. Da budem iskrena ni ne razmišljam o tome, mislim da smo nas troje normalno odgajani, ne tražimo puno, radni smo svo troje, tako da smatram da tih pet slova na kraju nije uticalo na nas kao ličnosti - rekla je Petra.

Kada bi srela svoje roditelje, kako kaže, nije razmišljala šta bi ih pitala.

- Nisam o tome razmišljala, morala bih malo duže o toj temi da razmislim, ali jedno znam. Zahvalila bih se, rekla bih im da ih ne krivim, da sam jako srećna, živa, zdrava i zahvalna jer su me dali na usvajanje i time sam dobila šansu za bolji život. Ne znam pod kojim okolnostima su me dali, ali ne osuđujem ih i imam veliku zahvalnost, jer me biološka majka nije abortirala i danas sam tu i pričam na tu temu potpuno normalno - ispričala je Petra Divac za "Republiku".