Barbara oborila još jedan rekord, pa otvorila dušu: "Ne računam ništa što mi pričaju iza leđa, a sve znam"

Mlada pevačica Barbara Bobak oborila je rekord posete u Leskovcu gde ju je dve noći zaredom, u poznatom tamošnjem klubu, slušalo i gledalo više od 4.000 ljudi!

Barbara je zbog ogromnog interesovanja na istom mestu nastupila dve večeri zaredom, a ulaznice i rezervacije prodala je u samo dva sata - za obe večeri.

Ekipa Telegrafa pratila je Barbaru na prvom povratničkom nastupu posle pauze koje je imala kako bi se odmorila nakon velike jesenje turneje i brojnih nastupa.

Tim povodom Barbara je otkrila tajnu fenomena njenih poseta na nastupima, da li je zbog toga osetila sujetu od strane kolega, kao i kome će dati svoj glas na izboru za Pesmu za Evroviziju.

• Kako si reagovala kada su organizatori rekli da je samo pola sata prodata cela diskoteka za prvi dan?

- Vrištala sam! Šalim se. (smeh) Neću sad da budem lažno skromna, negde sam, u neku ruku, očekivala da će da se rasproda brzo zato što nisam dugo bila ovde. Ali kada sam čula da se drugi datum rasprodao i da je to istog dana objavljeno, onda mi je to bilo baš, baš neverovatno.

• Da li prvi put nastupaš u Leskovcu budući da je interesovanje rekordno?

- Ne. Mislim da sam bila dok je bila stara "La kasa", to je dosta manji klub bio, bila sam, mislim, dva puta, i onda prošle godine mislim da nisam bila ni jednom. Tako da, znaš, nedostajali su i oni meni i ja njima, evidentno.

• Možeš li da objasniš fenomen Barbare Bobak? Većina tvojih kolega na pomen tvog imena reaguje komentarom "ona što sve puni".

- E, daj Bože da ostane tako. Ne znam kako se to desilo, krenulo je sve od miksa, to interesovanje. Onda, moguće da je malo i onaj "fenomen mase", znaš, kao da nekako ljudi, kada čuju da dolazim, svi požure brzo da kupe karte jer misle da će sve da bude rasprodato. Ja ne znam stvarno kako je tačno došlo do toga i šta se tu tačno desilo. Da znam, sada bih neku školu otvorila. (smeh) Ne znam kako bih je nazvala i koji bi smer bio, ali, da, eto, dešava mi se.

• Da li ti kolege traže savet kako i koju pesmu oni da snime ili obrade da bi doživeli to što doživljavaš ti na nastupima?

- Pa ne, ne pitaju me za savet. Mislim, javljaju mi se, dosta njih, da me pohvale, kao svaka čast, kidaš, baš dosta njih. Sanja Vučić, Edita, Andreana... Uglavnom, žene, što mi je jako drago i jako lepo. Lepa kolegijalna atmosfera vlada između mene i mojih kolega, baš zato što se ja nekako trudim uvek da prema svima budem fina, profesionalna i samim tim onda nekako ukazujem poštovanje svima, pa ga onda dobijem i nazad.

• Pred kamerom Telegrafa predstavila si oca što je publika lepo prihvatila, a nedavno si odlučila da predstaviš i majku.

- Da, pa mama se malo stidela i onda kada su došle kolege iz drugih medija da snime emisiju plašila sam se kako će se snaći pred kamerama, međutim, super se snašla. Drago mi je to što su ljudi upoznali moju mamu i mog tatu, da vide da sam iz jedne normalne porodice.

• Nakon objave polovine prvog albuma i tvoja popularnost se povećala. Kako ona utiče na tvoju porodicu i da li mama sada kada krene u prodavnicu mora da se sređuje?

- Ne, pa, vidi, ni ja se ne sređujem za prodavnicu. Ja u prodavnicu idem sa palmom na glavi i u rasparenoj trenerci i rasparenim čarapama. Ja prva nemam osećaj o tome, a kamoli moji roditelji. Ja nekako ovaj lajf stajl, taj momenat popularnosti, ja to živim samo kada sam na svirkama i kada radimo. Van toga bukvalno ne izlazim iz kuće. Izlazim do marketa i to je to. Idem, družim se, uglavnom dolaze kod mene drugari ili idemo tako na neka alternativnija mesta, gde znam da me niko ne zna. Na takva mesta sam generalno uvek išla. Tako da, nemam ja taj osećaj, pa nemaju ni moji.

• Šta ti je to popularnost donela, a šta ti je odnela?

- Donela mi je, naravno, veliki obim posla, sve te neke stvari, donela mi je dosta otvorenih vrata, ljudi te prosto drugačije tretiraju kada si javna ličnost. I po restoranima, hotelima, i svugde, prosto kad te znaju ljudi, onda dobiješ neki malo bolji tretman. A, odnela mi je tu privatnost, odnela mi je tu slobodu da mogu da radim šta hoću, da se ponašam kako hoću. Sada mi je malo to čudno što kad odem negde moram da pazim kako se ponašam, ne smem da se zezam previše glasno, ne smem da pravim neke gluposti koje sam inače pravila, zato što će to odmah neko da slika, snimi i da završi na društvenim mrežama. Zato ni ne idem nigde, da ne bih padala u iskušenje. (smeh)

• Jesi li osetila sujetu od strane kolega?

- Direktno u lice nisam, čula sam, onako, indirektna prozivanja iza leđa i svašta nešto, naravno, nikad pomenuto moje ime, ali između redova... Naravno da sam čula, ali generalno u lice nisam doživela nikad ništa ružno, a iza leđa i te kako. Ali, čim neko nema petlju da stane ispred tebe i da ti kaže u lice nešto ružno, onda se ne važi ni kad to neko kaže tebi iza leđa. Bar ja tako gledam.

• Nedavno si se našla na meti kritika na društvenim mrežama nakon što si publiku koja prati PZE nazvala "tastatura žiri"?

- Ljudi me nisu razumeli. Nije isto reći, "meni se nešto ne dopada", svako ima pravo na mišljenje, svako ima pravo da kaže da mu se nešto ne dopada, ali da neko ko nema veze sa muzikom komentariše kvalitet muzike, to već nema smisla. Ja sam u tom smislu rekla "tastatura žiri" i zato što prosto ne možeš ako nisi nikada napravio pesmu i ako nisi u muzici, ne možeš da komentarišeš da je nešto dobro ili loše. Možeš da kažeš da ti se ne dopada, to je sasvim legitimno, ali da komentarišeš kvalitet, jednostavno nisi kompetentan. To sam htela da kažem i naravno da publika odlučuje i naravno da publika bira, ja sam uvek prva bila zagovornik toga da publika odlučuje, da publiku ne možeš prevariti, ali određeni ljudi su me pogrešno shvatili. Ja stojim iza svake svoje izgovorene i napisane reči. Ko može da skonta, može, ko ne može, ne može. Šta da radim...

• Za koga ćeš ti glasati?

- Meni je sada najviše u glavi Zejna. "Zejna je najbolja", ona mi je vrh. Možda sam malo pristrasna zato što jenjoj pesmu radio Marko Drežnjak. Super mi je i Breskvica mala, svi su mi na neki način super, ali Zejna... Zejnina pesma mi je onako ostala baš u podsvesti, šetam se i tako krene u glavi da mi zvoni "Zejna je najbolja, Zejna". Ima nešto demonizovano u toj pesmi.

• Da li ti imaš ambicije da se u narednim godinama prijaviš na PZE?

- Za sada ne, zato što je to baš veliki podvig. Ja se divim baš svim kolegama koji se odvaže na tako nešto zato što to baš nije mala stvar. Ti si pred ogromnim auditorijumom, plus nema ispravke, nema ponavljanja, znači na keca to što si otpevao, nema ispravljanja falševa, nema peglanja, nema ničega, to je to. Meni je to malo strašno, jer svašta tu može se desi, može da ti se stegne glas, prvenstveno zbog toga, jer ja nisam stopostotno sigurna u sve, a ja sam sigurna u sebe ovako na teritorijama nekim koje su mi zona komfora, u smislu kluba. Ali da se pojavim pred milionskim auditorijumom na televiziji "tri, četiri, sad", baš stvarno svaka čast svima. Možda nekada, ako se pojavi ta mogućnost, neka dobra pesma, neki dobar performans da uspem da odradim sve možda i hoću, ali za sada ne.

• Kada ćeš objaviti drugi deo albuma?

- Šta, ja trebam da snimim drugi deo albuma? Ja zaboravila. Nemam pojma. (smeh) Šalim se, biće u naredna dva meseca sigurno. Tačan datum ne znam, ne znam ništa, apsolutno i sve kriju od mene, neće ništa kao zbog sreće da mi odaju, dok sve ne bude savršeno. Onda oni meni samo dostave pesme i dostave mi mood boardove za spotove i ja samo kažem može - može, ne može - ne može i to se odradi sve za dve nedelje i samo se pusti. Moj tim radi, razmišlja, svi razmišljaju... Ja sam, ono, više fokusirana na svirke pa kada dođe do momenta snimanja i svega, onda ću sve saznati.

• Nedavno si izjavila da smanjuješ broj nastupa. Zašto si se odlučila na takvu promenu?

- Ja sam recimo poslednjih šest meseci radila bukvalno četiri dana nedeljno, minimum, nekad i pet, pogotovo oko novogodišnjih praznika i to je jako uticalo. Jednostavno, taj toliki umor i toliko putovanja, toliko je sve uticalo na mene, dosta i u smislu da mi je pokvarilo glas. Čuo se jako taj umor i sve, ne možeš ti da budeš koncentrisan i predan do te mere i da izbacuješ toliko energije i još da sve bude toliko tačno i dobro kada radiš dvadeset dana od trideset. Onda sam u tom smislu sama rekla da ću da proredim, da ću imati dva nastupa nedeljno, eventualno jednom u toku meseca tri, kada se zadesi nešto i to je to. Nisam mislila da ću da prestajem da nastupam ili tako nešto, ali znaš, samo će se smanjiti broj, neće biti četiri pet, nego će biti dva, eventualno tri.

(Telegraf.rs)