Lena Kovačević prvi put o gubitku majke: "Strašne stvari smo prolazili, ostala je nepokretna..."

Početkom godine, pevačici Leni Kovačević preminula je majka posle duge i teške bolesti, a ona je sada progovorila o teškom gubitku, kao i kako se nosi s bolom.

- Ne mogu da kažem ni da je zapravo iza nas jer je sve još sveže. Sigurno za moju porodicu i za mene je to jedan od najtežih ako ne i najteži period ikada. Mislim da svako ko je izgubio nekog bliskog, može da me razume kroz šta prolazimo bez obzira što je mama bila dugo i teško bolesna. Niko ne može da vas pripremi na bol sa kojom se suočavate. Smatram da svako bol doživljava na svoj način.

Preporučujemo

U najtežim trenucima dobila je podršku mnogih, a kako je istakla, "mnogo više vere i ljubavi je u našem narodu, nego što se to svima čini".

- Imala sam potrebu zato što društvene mreže znaju da naprave jednu masku, da pričamo o stvarima kada prolazimo kroz dobre ali i loše trenutke. Kada pričamo o lepim stvarima, onda smo prisutni, onda smo glasni, a kada pričamo o ružnim onda je sve suprotno. Priroda mog posla je da se bavim emocijama. Pričam o emocijama, pevam o njima I zapravo se sve sastoji u emocijama koju delimo sa ljudima. Imala sam potrebu da se oglasim na društvenim mrežama, s obzirom da me prati fantastična grupa ljudi. Moram da im se zahvalim jer ljudi su mnogo bolji nego što mislimo da jesu. Mnogo je više i ljubavi i podrške i vere u našem narodu, nego što nam se čini. Verujte da ovo pričam iz sopstvenog iskustva.

- Grupa ljudi sa kojom sam u kontaktu i koja godinama prati ono što radim, pokazala se kao neverovatan oslonac. Od nepoznatih ljudi sam dobila hiljade beskrajno lepih i iskrenih poruka, vere, podrške… To su poruke koje u sebi nose mnogo smisla a ljude nije mrzelo da ih pišu. Da ne shvatite pogrešno, to su čitavi pasusi koje su ljudi napisali, ne znajući da li ću ih ikada pročitati ili odgovoriti na njih. Trudila sam se da im pojedinačno odgovorim u danima kada sam to mogla sebi da priuštim jer sam imala potrebu da im se zahvalim. Veoma znači kada od nepoznatih ljudi dobijete toliko mnogo ljubavi. To me je baš iznenadilo i na tome sam im zahvalna.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Lenina majka Nada bila je veliki borac, a u poslednjem stadijumu bolesti je ostala i bez mogućnosti govora. Lena je sada otkrila i koja poruka će joj zavuek ostati u sećanju.

- Hristos Vaskrse! Draga Leno, Hristos Vaskrse, jer kada dođemo u trenutak da se rastanemo sa bližnjima, mi de facto, padamo u očajanje. Vera je ta koja nas podiže gore, a suština hrišćanske vere jeste Hristos Vaskrse i to da ćemo se ponovo videti i da ćemo se sa našim bližnjima ponovo okupiti, je nešto u šta treba verovati. Ja u to ne sumnjam i jedino što me drži kao malo vode na dlanu je Bog i Hristos i moja duboka vera u njih. Mama i ja smo inače uvek bile vernice i najlepše putovanje koje smo imale zajedničko jeste u Svetu zemlju. Obe smo hadžinice. Vera nas je tokom života zbližavala a naročito tokom mamine bolesti.

Sa mojkom koja je bila teško bolesna je poslednjih dana bila svakodnevno. Imala je i savet za sve ljude koji trenutno prolaze kroz ono najteže, kroz šta je ona prolazila poslednjih nekoliko meseci - gledati najvoljenije kako polako "odlaze".

- Ono što sam mogla kod nje da primetim je da je ona tokom celog svog života, dok je bila zdrava, a imala je različitih iskušenja što se tiče zdravlja u životu, ali u periodu dok je generalno bila zdrava i dobro, bila neverovatan borac. Uvek je bila jedna od najpozitivnijih žena koje sam ikada u svom životu srela. Ne govorim kao kliše, ali ona je bila neshvatljivo pozitivna. Svi moji prijatelji, naša familija i poznanici znaju da smo bili “zarazno” navučeni na njenu dobru energiju. I moje drugarice, dok su odrastale, su imale potrebu da sa njom pričaju jer njeno ime Nada samo po sebi govori da je nosila neverovatnu nadu. Njen entuzijazam za životom se zapravo prolongirao i kroz njenu bolest a to je nešto potpuno neverovatno. Ona je bolovala od teške neurološke bolesti gde joj je jedna po jedna funkcija otkazivala. Vrlo brzo je ostala sasvim bez govora. Zatim je ostala potpuno nepokretna, a onda je nastupila nemogućnost gutanja, da bi na kraju došlo do nemogućnosti disanja. Svi ljudi koji imaju dodira sa neurološkim bolestima znaju, kao i sami doktori, da ta bolest spada među najteže. Mama je odlazila sporo, tiho, dugo i užasno bolno, a psihički je ostala zdravo razumna. Do samog kraja je ostala divna osoba. Bila je potpuno svesna svega i mislim da je u tome dodatna težina te bolesti. Njena vera i pozitivna energija su je zaista držale u koliko toliko dobrom stanju a nama je pomagala da se s njenom bolešću i mi nosimo. To je ono što sam sto odsto sigurna da je kod svih bolesti a posebno kod ovakvih, veoma teških, važan pristup nošenju njenog sopstvenog krsta i prihvatanju njene bolesti. To je pomoglo, koliko njoj, toliko i nama - ispričala je pevačica za Blic.

Sama je u nekoliko intervjua govila kako je praznici sećaju na mamine kolače, ovi su za nju bili najtužniji.

- Ovi su bili neverovatno tužni. I prethodnih godina, mi kao porodica, nismo pričali o tome. Trudim se, ugledajući se na nju, da ljudima oko sebe činim da se osećaju bolje nego što jesu - da budu vedri, raspoloženi… Taj primer smo imali u kući. Prethodnih godina smo strašne stvari prolazili kao porodica. Prolazili smo kroz njeno razboljevanje, kroz veliku nemoć koja je brzo nastupila, tako da smo gomilu mojih koncerata, praznika, tatinih premijera, događaja i svega, proveli u velikom iskušenju o kome zaista nismo pričali. Za to su znali samo naši najbliži i ljudi sa kojima radim. Trudili smo se da održimo pozitivnu energiju, ali ovi praznici su za nas bili definitivno veoma teški - rekla je pevačica.

(Telegraf.rs)