Pola veka hita "Da li žališ što odlazim": Od lipovičkog sentiša do himne rastanka i namenske pesme

"Da li žališ što odlazim,

reci bar sad kako ti je,

Preporučujemo

da l' te duša za mnom boli,

il' me nikad htela nije.

Isprati me, kaži zbogom,

zbogom moje milo,

ne ljubi me na rastanku,

jer još bi mi teže bilo.

Sanjaću te jer te volim,

tražiće te ruke moje,

vratiti se nikad neću,

svršeno je za nas dvoje.

Kada odem, znam žaliću,

duge će mi biti noći,

teško ću te preboleti,

al' ti nikad neću doći."

(Ilija Spasojević - Milijan Rafajlović)

- Ja sam rođen u Šapcu, a moja pevačka lična karta rođena je u Valjevu. Te 1975. godine pevao sam u bašti hotela "Grand" u Valjevu. Milijan Rafajlović, stalni gost "Granda" i direktor robne kuće u Valjevu, ponudio je mi je nekoliko pesama. Milijan je čitao, a ja prebirao po papirima sa napisanim pesmama - priča Janko Glišić za Muzičku apoteku.

- Kad sam naleteo na "Da li žališ što odlazim", zgrabio sam papir, seo u kola i pravac kod mog kompozitora Ilije Spasojevića. Ušao sam u kuću i pravo sa vrata zapevao pesmu. Pogodio sam i ton koji sam snimio na ploči. Ilija je zgrabio harmoniku i za desetak minuta je nastala melodija. Iste večeri sam opet pevao u "Grandu" i, naravno, isprobao pred publikom moju novu pesmu. Otpevao sam je jednom, a onda su stizale narudžbine napisane na cedulji. Niko nije znao kako se pesma zove, a otpevao sam je dvadesetak puta, iako su je gosti prvi put čuli. Te večeri sam shvatio da sam dobio veliki hit.

1975. godine Janko Glišić je snimio pesmu svog života "Da li žališ što odlazim", kompoziciju Ilije Spasojevića, jednog od rodonačelnika lipovičkog stila. 1982. godine Janko je presnimio svoj najveći hit i to sa Miletom Basom i tek formiranim ansamblom i zvukom "Južnog vetra".

- Čika Ika je bio genijalac, jedan od najmaštovitijih kompozitora i najboljih svirača izvornih pesama. Pričao je grubo i nerazgovetno, ali kad uzme harmoniku sve mi bude jasno. Sećam se, kad ga zamolim da mi otpevuši pesmu, znao je da mi kaže: "Sine, ja da znam da pevam, ne bih tebe ni zvao."

- Kada sam uvežbao pesmu, prvu pohvalu sam dobio od Ikine supruge Jele. A onda je u sobu utrčao i Buca Jovanović, tek toliko da prokomentariše pesmu i pecne Iku: "Ubode hit i ova matora budala."

Tako je jedan izraziti sentiš postao namenska pesma, najlepša himna ljubavnih i mnogih drugih rastanaka. Pesma u kojoj se ne spominje reč "vojska" ispratila je milione vojnika u JNA. Pesma je ulepšala i "gastarbajterske" muke jugoslovena na "privremenom radu u inostranstvu". Pesma "Da li žališ što odlazim" zacarila je u pozdravima, željama i čestitkama slušalaca. Milioni ljudi sa prostora bivše Juge znali su pesmu, a malo ko je znao pevača.

- Dovoljno je da mi kažu "daj onu", pa da znam na koju pesmu misle. Pesma je ušla u narod sa još nekoliko pamtljivih stihova: "Isprati me", "Zbogom moje milo", "Ne ljubi me na rastanku". To samo govori da je pesma lepa od početka do kraja.

- Mogao sam lepo da živim i da sam snimio samo ovu pesmu. Ovaj hit me prati i dan-danas, a sve ove godime 'lebom 'rani i moje kolege.

Dočekao je Janko da njegov najveći hit uđe u fonoteku radio Beograda i to kao trajni snimak. Problem je što pesmu nije snimio Janko nego Ljuba Lukić.

- Odmah da kažem da mi je veoma krivo što ne pozvaše mene da snimim moj najveći hit kao trajni snimak za arhivu Radio Beograda. Da se razumemo: ne ljutim se na kolegu Ljubu Lukića. Čovek je pozvan, odazvao se pozivu i korektno otpevao pesmu. Ljutim se jedino na Branimira Đokića, tadašnjeg šefa Narodnog ansambla i mog slavnog zemljaka, što me je tako brutalno zaboravio.

- Bogu hvala, važno je da se pesma mog života peva i posle pola veka i da će ostati i posle mene. Ostaće mi i Šabanovo zapažanje: "Zemo, doneo si je i zrelo i emotivno. Ja tu ne bih imao ni šta da dodam ni šta da oduzmem."

(Goran Milošević)