Zorica Brunclik ispričala do sada nepoznate detalje iz njenog detinjstva: Evo kako je na Božić izbegla smrt

Pevačica Zorica Brunclik je progovorila o teškom odrastanju, njenog Božića sa bratom, kada je umalo sa njim izgorela u kući, ali se osvrnula i na Kemišovu reakciju kada ju je prvi put video sa ciklama kosom.

"Danas Božić proslavljate u mnogočlanoj porodici sa bogatom trpezom na stolu, a kako je on izgledao kada ste bili dete?"- glasilo je pitanje, a Zorica je krajnje iskreno odgovorila:

Preporučujemo

- Potičem iz siromašne porodice, ali sam pamtila Božić i Vaskrs zato što se tada naša trpeza drastično razlikovala od ostalih dana. Moja mama je imala tri brata koji su imali svinje, pa je u vreme svinjokolja vodila brata i mene da to uzmemo. Dobijali smo plećku od praseta, koju je na Božić pekla. To je bio doživljaj. Jedne godine nam je ujka dao pile, koje je trebalo da nam bude za Božić, ja sam tada imala pet i po, a brat četiri i po godine...

Zorica je zatim dodala kako su mogli da zapale kuću ona i brat tada.

- Verovatno su deca koje roditelji zaključaju i ostave dok su na poslu, snalažljivija. Ja ne znam da li bih moju unuku Milicu mogla da ostavim da ne napravi neki haos koja je sada u tim godinama kao moj brat i ja tada. Nas dvoje smo imali jednu slikovnicu koju smo dobili od nekoga, a u njoj je bila fotografija pečenog pileta koje se pušilo. Danima smo to gledali i gledali smo pile koje je tu šetalo i koje je s nama bilo u sobi, a koje je mama trebalo da zakolje za Božić. U to vreme majka je bila razvedena i samo smo nas dvoje živeli s njom. Imali smo šporet i meni nikad ranije nije išlo od ruke da upalim vatru i da se ona razgori, a bratu je to išlo odlično. I gledamo mi pile živo i ono u slikovnici i brat kaže: "Ko da čeka Božić, ko zna kad je Božić?" Ja kažem:"Pa šta da mu radimo?" Kaže moj brat: "Znam ja da ga zakoljem". On je sve to usavršio. Uzeo je pile, stao mu na glavu i klao ga za krilo. A nož je bio vrlo tup i pile smo udavili. Onda je on otvorio rernu i celo ga strpao unutra. Onda ide deo koji nije smešan. Pile je počelo da se puši, a mi da se gušimo. Došla je policija, vastrogasna kola... Mi smo bili zaključani u tom odeljenju, a imali smo rešetke na prozoru. Videla je gazdarica jer je mama bila na poslu. I to se završilo. Kad se mama vratila, izvadila je pile koje je bilo ukrućeno. Perje je bilo raštrikano na sve strane. Ispekla ga je i mi smo se razbili. A onda nam je rekla:"Evo vam, najedite se, a za Božić prazan pasulj!" Interesantno je da je ona i za Badnje veče radila.

"Uvek ste govorili da niste bili riba, nisu vas proglasili nikada za modnu ikonu, ali ako se vratimo unazad, bili ste smeli, menjali ste imidž, nosili bunde, ofarbali kosu u roze..." glasilo je sledeće pitanje.

- Kad sam se ofarbala u ovu boju, svi su o tome pričali. Velika je bila muka da iz crne dobijemo ovu boju. Kosa mi je bila duginih boja. To je bilo vreme kada muškarci nisu mogli da idu u insotranstvo, a ja sam išla da radim bez Miroljuba. Odsela sam kod prijatelja da ne bih bila sama u hotelu. Ćerka tih prijatelja je išla u frizersku školu, donela je teglice s bojama i pitala me da me ofarba. Nismo znali da to mora da se blajha, mislila sam da ću biti bez kose. Oni su me ispratili na aerodrom, a Miroljub me čekao... Zalepio je nos uz staklo i gledao, a da je mogao, smoždio bi me. Uzeo mi je kofer, okrenuo se i pošao, bez reči. Ja mu, onako kroz zube kažem:" Ako se sad ne okreneš i ne staneš, ne moraš više nikada da se vraćaš, to je samo kosa!" I ja sam htela da se vratim u svoju boju, ali je tih dana bila manifestacija "Poselo". On je devet naslovnih strana dogovorio posle toga. Ja sam u početku bila ljubičasta, ali pošto je farba bila iz Švajcarske, Miroljub je naručio 300 komada. Greškom su poslali ciklama i onda je on rekao:"Sada možeš da bueš malo ovakva" - ispričala je ona za InformerTV.

(Telegraf.rs)