Bila je glumica i žena čuvenog srpskog pevača, a umrla je u najvećoj bedi: Njena priča slama srce

Nekad slavna jugoslovenska glumica Gizela Vuković umrla je 29. marta 2015. godine, u svojoj 89. godini, zaboravljena od svih. Umrla je kao beskućnica, u velikoj bedi, sa bolesnom ćerkom Milicom i unukom Brankom obolelim od teškog oblika autizma.

Ona je za života, iz samačkog hotela u Rakovici, dala intervju koji i danas odzvanja, pa se postavlja pitanje kako ovoj ženi i njenoj porodici nije bilo nikoga ko bi im pomogao.

Preporučujemo

- Nikako! Ovde sam došla 2002. godine, verujući da ću uspeti nekako da rešim problem stana. Ali, nisam. Još sam ovde u ovom konačištu. A i to samo zahvaljujući dobroti direktora koji nas, iako smo mu mnogo novca dužni, ne izbacuje na ulicu - rekla je tada Gizela koju je obišla ekipa Novosti.

- Moja invalidska penzija, od oko 28.000 dinara, jedini je prihod za nas troje. Milica se nedavno razbolela, ne ustaje iz kreveta, a Branko je… - rekla je tada Gizela.

- Kada sam iz Subotice krenula u Beograd, otac Toma i mama Viktorija, prodali su moj deo zemlje i dali mi da kupim sebi stan u prestonici. I jesam, u Nemanjinoj broj tri. Stanarsko pravo prenela sam na ćerku, a onda su stigle zlosrećne devedesete. Ćerkina agencija je počela da gomila dugove… Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu. Često smo, potom, menjali podstanarske sobičke, gomilali dugove. U tim neprekidnim seljakanjima izgubila sam sve fotografije. Nemam, deco, nijednu staru sliku, nijednu. Ne znam ni gde mi je ostala "Arena" - jedva je tada rekla Gizela, dobitnica "Zlatne arene" u Puli.

- Pre nego smo došli u ovo konačište pomagao nam je iz svoje donacije premijer Zoran Đinđić. Kad smo se uselili ovde jednom nam je dug platio ministar Dragan Kojadinović, a onda i Voja Brajović. Pisala sam na sto strana, gradonačelnicima Beograda, ali odgovora nema - istakla je tada.

Predlagali su joj da iz Centra za socijalni rad pređe u starački dom, ali nije želela.

- Kako da se razdvojim od njih dvoje? Moja penzija je i njihov prihod. Ne mogu da se razdvajam od njih, ne mogu. Oni su mi sve što imam. Neću se razdvajati od njih, pa makar poslednje dane sedela na ulici. Samo da mi je da vidim neki skroman, svoj krov nad glavom pa nek sutra umrem - izgovorila je tada Gazela za Novosti.

Kako su tada pisali, tom prilikom im je poslala poljubac i na trenutak je sve izgledalo kao da sa blistave pozornice šalje poljupce oduševljenoj publici. Ali, samo na trenutak...

Bila je udata za Zvonka Bogdana

- Udavala sam se dva puta. Prvi put za Miličinog oca, mog Bunjevca koji nije bio javna ličnost. Drugi muž bio mi je Zvonko Bogdan, ali o braku s njim ne želim da govorim. Razišli smo se davno i šta tu više ima da se priča. Za ljubav svog života, glumca Josipa Bajića, nažalost, nisam mogla da se udam. Bilo je raznih prepreka. Ali znam da me je mnogo voleo, a i ja, bogami, njega. Na radiju poslednjih godina čujem jednu pesmu koja me uvek podseti na njega, na nas - rekla je Gazela tada, recitujući stihove pesme: "Ovo je moja kuća, živeo sam tu, ovo je moja žena voleo sam nju…"

Tada je izjavu o Gizeli i njenoj porodici dao i tadašnji direktor konačišta u kojem su živele.

- Samo prve dve godine od dolaska, gospođa Vuković je plaćala "stanarinu". Bile su i dve jednokratne uplate od ministara Kojadinovića i Brajovića. Ako bismo računali sadašnji dug sigurno bi iznosio više od tri miliona dinara. Pisao sam gradonačelniku Đilasu, objasnio tešku Gizelinu situaciju i predlagao da nam u zamenu za njen dug grad oprosti naše dugove za struju i vodu, ali je on odgovorio da nije nadležan. S druge strane, Centar za socijalni rad Beograda slučaj je prebacio na Centar u Rakovici, a oni kažu da za ovaj slučaj nemaju rešenje. Nemam ni ja, a da ih izbacim nemam srca - rekao je tada M.M.

Gizela je bila članica Hrvatskog narodnog kazališta u Subotici. Glumila je uloge Koštane, Hasanaginice, Sonje iz dela Čehova i dr.

Na Festivalu igranog filma u Puli 1968. je osvojila "Zlatnu arenu" za ulogu seljanke u filmu "U raskoraku".

(Telegraf.rs)