"Žena je dojila dete i pitala sam mamu šta radi, jer to nikad nisam videla. Tada mi je rekla da sam usvojena"
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Iliija
Izvini slucajno sam dao minus.
Слађана Точиловац Шаљић
Боже Господе. Па усвојење је предиван чин. Усвојити дете, пружити му родитељску љубав, то је као песма анђела. Након Великог или Првог светског рата много деце у Краљевини Србији је управо тако добило своју нову шансу за живот. Једно од те деце је и мој деда и његова рођена сестра. Његов старији брат је са фронта донео шпанску грозницу и сви у породици су се заразили и преминули. Осим њих двоје. Тада су људи били другачији, усвојење је било потпуно нормална појава. Чак и рађање деце са познаницима, јер је трећина мушке популације настрадала, само да би се обезбедило потомство и да се огњиште не би затрло. Дакле, могу да закључимо да је то друштво у Србији било цивилизованије. Уз све своје патријархалне аршине, нико није понижавао или се ишчуђавао усвојеној дечици. То не сме ни у 21 веку да се дозволи. Едукујте децу и младе. И поједноставите процедуре за усвајање. Краљ Петар је синоним нечег блиставог и просвећеног што је обасјало народ и Србију. И то се види и у оваквим детаљима.