Scena koja kida dušu: Petar Božović održao govor, pa ustao, skinuo šešir i poklonio se Žarku Lauševiću

Brojni velikani naše glumačke scene danas su došli u Jugoslovensko dramsko pozorište, na komemoraciju povodom smrti legendarnog Žarka Lauševića.

Preporučujemo

Govore su održali Žarkov kum Mima Karadžić, Dragan Bjelogrlić koji je svoj jedva dovršio, Svetozar Cvetković, Milan Marić, Voja Brajović, Irfan Mensur, Tamara Vučković Manojlović ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Vida Ognjenović, Ceca Bojković i na kraju veliki Petar Božović.

Njegov govor bio je jedan od najemotivnijih.

"Čovek ne zna odakle da krene. Rekoh, 'ajde da krenem od početka. To je bilo valjda 1978. ili 1979. Selo Godinje, Crmnica. Jesen, divno vreme, Milo Đukanović, profesor, režira dramu koju je pisao Vasko Ivanović, poznati novinar Politike. Obojica Cetinjci. Tema je povratak čoveka iz Amerike. Dolazi Milo i predstavi mi prelepog, mladog dečka i kaže: "Ovo ti je sin". Baš sam se oduševio, lep mi je sin! Kad, sin treba negde da ide, a ja nemam pojma gde. Dolazi Milo, predaje mu jednu kovertu, ovo je za profesora Minju Dedića koji tada prima klasu, a ja ni ne znam da on tada ide na prijemni u Beograd. Vraća on kovertu, neraspučenu, znači nije je ni davao Minji. Predaje je Milu Đukanoviću, a meni kaže: "Položio sam!". Tada sam uočio jednu od crta koje su krasile našeg Žarka...

Dođe vreme posle mnogo godina, sedimo on i ja u nekoj kafani, pričamo, kad on iznenada kaže: "Znaš da me je i dan danas sramota zbog onoga". "Zbog čega", rekoh ja. "Pa što ti nisam doneo čašu vode". "Koje vode?" rekoh. "Pa ja kad sam došao iz Beograda, ti si mi tražio čašu vode, a ja onako, položio, pa sam ja glumac... Ja se toga ni ne sećam, naravno. Ćutimo tako, kad on kaže: "Hoćeš li da ti sad donesem čašu vode?. "Koju vodu? Kupi najbolji viski i donesi ovde, jesi li čuo?". Posle smo godinama na tu temu donosili čašu vode.

U međuvremenu umro je Milo Đukanović, profesor naš, dragi prijatelj. I mi sa groblja novobeogradskog pratimo put Cetinja. Žare je tada ukazivao stihove jednog sjajnog pisca, isto sa Cetinja, koji se zove Aleksandar Leso Ivanović. Pesma se zove 'Kari Šabanovi'" rekao je Božović i citirao stihove pesme.

- Odlete nam Žare - jedva je izustio glumac na kraju govora Petar Božović, a zatim ustao, skinuo šešir i poklonio se legendarnom Žarku Lauševiću. Ceo govor poslušajte u snimku na početku teksta.

(Telegraf.rs)