Ovaj glumac je među prvima saznao za bolest Žarka Lauševića... Rekao mi je: "Ovo ostaje naše, ne pričaj nikom"

Glumac Irfan Mensur Žarka Lauševića pamti kao brata i velikog prijatelja, pa ga je vest o njegovoj smrti mnogo potresla.

Mensur je opisao kakav je njihov odnos bio.

Preporučujemo

- Veza nije namerna i mislim da je takva. Nismo se mi družili iz nekih interesa ili zbog toga što se bavimo istim poslom. Nego nas je prosto život povezao sa različitim temama i različitim aspektima. Prvo rođeni smo istog dana, 19. januara. Kada smo poverili to jedan drugom, odlučili smo da te rođendane slavimo zajedno. Počeli smo samim tim da se družimo sa istim ljudima. Pa je on došao u Jugoslovensko dramsko pozorište. Pa smo zajedno snimili nekoliko emisija, što za televiziju, nekoliko filmova. Bili smo zajedno na nekim turnejama, na jednoj divnoj turneji u Španiji kada smo igrali "Staklenu menažeriju" - rekao je glumac.

Dok je Žarko Laušević bio u Americi njihovo druženje nije prestajalo.

- Družili smo se i u ono vreme kada on nije bio u Beogradu. Kako smo se družili? Zvali smo se telefonom, razgovarali. Ja sam mu pričao o Beogradu. On je uvek znao više stvari koje su se dešavale u Beogradu od mene. Jer je on čovek koji se interesovao šta se događa u Beogradu, Srbiji i regionu. Ustvari on je mene iz Njujorka obaveštavao šta se sve događa u Beogradu. Naravno mene je zanimalo kako je njemu, kako živi i šta radi. Prosto smo postali neizbežni - rekao je Mensur i dodao:

- Nismo bili intenzivni drugovi u smislu da smo se svaki dan viđali ili se čuli. Ali onog trenutka kada se nađemo, prestaje sve i ostajemo samo nas dvojica, naše druženje i naše priče. Nikada nismo voleli da razgovaramo o temama koje su suštinske. Prosto smo voleli da provodimo vreme zajedno. Suštinska tema je bila u poslednje vreme njegova bolest, ali o tome nismo razgovarali. Ja sam nažalost jedan od prvih ljudi koji je saznao za tu zloćudnu malu tačkicu koja se pojavila u njegovom organizmu. Ali on je samo izgovorio "ovo ostaje naše i ne pričaj nikom". Ja nikada od tada nisam rekao ništa o tome šta se dešava sa njegovim organizmom i sa njegovom bolešću. Sve do trenutka kada su juče objavili da je umro - priznao je glumac.

Prisetio se i razgovora zbog kog se Laušević vratio u Srbiju.

- Dok je bio u Njujorku razgovarali smo i o nekim novim projektima koje bi radili kada bi se on vratio. I vratio se i pokušali smo da napravimo jedan veliki projekat po sistemu koji još uvek nije prijao našim radnim navikama i morali smo da odustanemo od njega. Žao mi je zbog toga. U tom projektu je trebala da učestvuje Vesna Trivalić i trebala je da režira Ljiljana Todorović naša prijateljica - otkrio je Mensur.

Potom se dotakao i njihovog zajedničkog rođendana.

- Mi smo svakog 19. januara, našeg rođendana, ako smo bili u mogućnosti svakog puta nalazili i zajedno provodili noć. Ne zbog toga da bi slavili, već zbog toga da bi skupili divne i pametne ljude zbog kojih smo se i mi dobro osećali. Poklanjali smo jedan drugom sitnice kada smo obojica ležali od teškog oblika korone. Bili smo soba do sobe. Otišao je par dana pre mene i kada je odlazio rekao je "evo ti ovo za ova dva do tri dana". Ali mi je ostavio nešto što me i dan danas podseća na njega, a to je jedna šolja sa velikim smajlijem iz koje ja pijem kafu svako jutro. Poklonio mi je za rođendan jedne žute čarape, ali to nije žuto, već flurescentno žuto i štipa za oči kada se pogleda. On se smejao i rekao: "Ovo ćeš barem jednom da obučeš, jedino ti jer ne znam čoveka koji bi to obukao". Takav je bio Žarko - ispričao je kroz setu glumac.

Prema rečima Mensura, Laušević je svoje probleme voleo da zadrži za sebe i duboko misli o njima.

- On je uvek ljudima pomagao jer je bio prepametan i razumeo je ljude i njihove probleme. Uvek je saslušao te ljude i pokušao da im pomogne. Ali o svojim problemima je duboko, duboko razmišljao. Ako ste pročitali njegove knjige shvatiće te sa kakvim problemima se suočio u životu. Ne govorim samo o tom događaju, taj događaj je od njega napravio mislioca. On je mnogo mislio i pametno je mislio. On je čovek koji je posvetio svoj život kreativnosti. Svaka njegova reč koja je napisana nešto znači i treba da je na tom mestu gde je stavio - naveo je.

Ali jednu jako bitnu stvar nije uspeo da mu kaže na vreme.

- Uspeo sam da dobijem jednog čoveka za koga mogu da pričam da mi je postao toliko blizak i toliko drag. Toliko sam mu se divio da mu nikada na vreme nisam rekao koliko mi znači. Otišao je, a to mu nisam izgovorio - rekao je Mensur za Kurir televiziju.

(Telegraf.rs)