"Tukao me je, udarao, samo da bih otišla": Goca Lazarević je sa samo 15 godina proživela pravi pakao

Pevačica Goca Lazarević progovorila je o teškom detinjstvu, te otkrila da je sa samo 15 godina otišla od kuće, i to kod maćehine rodbine.

Ipak, oni su u toj kući imali sina jedinca koji je bio veoma loš prema njoj, te ju je tukao, pa i tu pokupila svoje stvar, i potom otišla. Goca je sa kartonskom kutijom tražila tetku, a kada je nije pronašla, sela je na tu kutiju i počela da plače.

Preporučujemo

- Zapravo sam ja želela da odem iz te sredine, iz te porodice. Sticajem okolnosti, ta moja maćeha je imala svoju rođaku koja je živela u Zemun Polju i stvarno mi je preporučila, rekla idi kod nje. Ja sam smislila, jer sam bila vukovac, mogla sam da idem u normalnu gimnaziju ili bilo koju školu u Gornjem Milanovcu, svega je bilo, ali ja sam izmislila školu koja nigde ne postoji, da ne mogu busom da idem, nego da odem odatle. Stalno sam želela da odem, ali nikada dalje od Beograda, iz svoje Srbije. To je sad nešto što preskačemo, ali imala sam mnogo prilika da se odselim u svet, da dobijem vize, te boravišne razne, nikada i slovima nikada, ni dan-danas. I nisam želela, nisam htela da školujem decu u inostranstvu, da ne bi ostali tamo. Zašto to nisam radila, mogla sam, a ja sam im rekla možda sam sebična, ali vi ste sada zreli, završili ste fakultet, izvolite, idite gde hoćete. Ali ja sam gledala sad ta prva generacija i možda i tih polupismenih ljudi, kako sa tugom, kako im je deo njih je bio ovamo, a deo njih tamo. Jedino druga generacija, sledeća dece je bila srećna i ja nisam želela - kaže Goca.

- Putovala sam u to vreme se nije tako putovalo, a ja sam sa kud-om Ivo Lola Ribar u kom sam pevala, igrala putovala. Kada smo putovali po svetu, znači ja sam tako mlada u to vreme, to je bilo interesantno, videla sveta, ali nikada i nikada ni do sada nisam požela da živim van svoje Srbije, neko treba da živi ovde i treba da se držimo svog korena, svog identiteta i smatram da sam ispravno postupila. Ja smatram. Moja duša - ističe pevačica.

Sa 15 godina Goca Lazarević odlazi u Zemun Polje, rođaci žene koja je živela sa njenim ocem je prihvataju, ali ne i njihov sin jedinac.

- A što se njih tiče, oni su me zaista prihvatili, međutim, dečak je bio ljubomoran jer je jedinac. I iako sam ja bila možda godinu i po starija od njega, ali meni je život sazreo pre vremena. Uslovi života su me naterali da sve gledam iz drugog ugla. Prosto me dete toliko nije trpelo da me svaki dan udarao i tukao. Ja sam to trpela jedno 15 dana, možda 20 dana, sada sam zaboravila. I onda mi je puklo samo jednom - kaže iskreno pevačica u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović".

Goca se ne seća šta joj je on tada govorio, ali znala je da on ne želi da ona bude tu.

- Suština je bila da odem, da me tukao, udarao zato da bih otišla jer mu je smetalo što oni pridaju i meni važnost, što mi pokazuju pažnju, jer je ona bila namenjena samo njemu kao jedincu. Ja to jesam razumela, ja sam se negde sklanjala, ali jednog dana pukla su mi trpila, ja sam se samo okrenula, udarila ga, ja sam imala četrdeset i nešto kila, ali kad sam ga udarila, on je vrisnuo, mislim udarila sam ga u plećku, negde sam ga udarila jednom samo i on je vrišteći otišao i otrčao kod roditelja i oni su mi ljudi rekli: "Izvini on je naše dete, snađi se" i to je bilo, znate to sad izgleda srašno kad pričam ali ja nemam pojma, ja nisam imala vremena da razlažem i da razmišljam koliko je to strašno, ja sam samo znala da u tolikom Beogradu ja sad moram negde da idem. Nemam ni para, nemam ništa - kaže Goca Lazarević.

(Telegraf.rs)