Bolna ispovest Jelene Gavrilović: Glumica se slomila, pa otkrila da je teško podnela gubitak oca

Glumica Jelena Gavrilović prvi put je u javnosti progovorila o svojoj porodici.

Glumica je otkrila da uopšte ne pamti dan kada joj je otac preminuo.

Preporučujemo

- Znate da sam ja potisnula i dan i godinu kada je moj otac preminuo. Uopšte taj datum ne pamtim. Inače ne pamtim brojeve, ali ovaj datum sam isto kao i datum kada je deka preminuo prosto obrisala u mojoj glavi, to ne postoji. Moja mama je nažalost bila bolesna, imala je drugu vrstu, dugo je, baš dugo bila bolesna, srećom mi smo to prevazišli. Taj talas korone koji je odneo mnoge živote je odneo i život mog oca. To je za mene lično nekako... - ispričala je Jelena, pa dodala:

- Ja sad možda sa ove distance mogu da se možda i nasmejem i da pričam o tome kada se setim svog oca, ali mnogo je teško bilo, iskreno. Kada vi vidite... Tad sam prvi put pomisla kako je ovo što ja radim potpuno besmisleno i kako je ovo jedan posao koji... Šta mi radimo? Da li ja mogu nekoga da izlečim? Da li ja mogu nekome da pomognem? Osećala sam se potpuno bespomoćno. Tata je bio smešten u "Dragiše Mišović" i zaista ti ljudi, to osoblje, sestre, lekari, ja ne mogu da objasnim kakav je to tretman koji oni pružaju bolesnicima. Ja mislim da su se oni svi borili kao lavovi. Svaka im čast, ali postoje neke bitke koje prosto ne može čovek da dobije.

Ipak, Jelena je srećna jer je njen otac doživeo mnogo toga.

- Te godine je, ja mislim čak i tog meseca je Marko Živić preminuo isto, on je ležao preko puta oca mog u susednoj zgradi. I sećam se da sam imala neku sumanutu potrebu da Marku pošaljem poruku koju on nikad nije dobio. Teško je, ali mnogo sam zahvalna. Zahvalna sam na jednom divnom detinjstvu, zahvalna sam na slobodi, zahvalna sam na ljubavi koju su meni moji roditelji pružali. Moj otac je otišao srećan, ja mislim da ljudi žive i duže pa nemaju tako bogat život, ne stignu da prođu, da prožive sve to. Nije doživeo unuke, jako mi je žao zbog toga, ali ja mislim da on, gde god da je sada, zna da ću ja biti dobro. Ali težak je period zaista bio, otišlo je mnogo mladih ljudi. Ja uvek kada pokušam sebe da utešim na neki način, kažem "dobro tata, ali vidi, ovi ljudi nisu dobili priliku ni da prođu, ni da proputuju, ni da se zaljube kako treba", a mnogo je takvih otišlo. Tako da je meni to bio baš težak period, ali sam ga onako, junački sam ja to podnela.

Tata je Jeleni bio najveća sigurnost.

- Ja se sećam, bila sam klinka i u Lazarevcu postoji taj hotel Vis... Uzeću maramicu ipak - rekla je Jelena u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović", koja nije mogla da zadrži suze na pomen oca i nastavlja:

- U Lazarevcu postoji taj hotel Vis gde svi igraju šah. Stalno sam odlazila, inače sam odrasla u šah klubu i u kuglani. Znam da ne izgledam kao da sam odrasla u šah klubu, ali ja sam u najranijem detinjstvu naučila da igram šah i to dosta dobro. Nisam ga dugo igrala, ponekad sam volela sa ocem. On je imao stalno te knjige otvaranja, jedna titula mu je falila do velemajstora. I to je bila njegova strast i njegova pasija i uvek mi je govorio da i u životu je slično kao u šahu. Moraš uvek da znaš nekoliko poteza unapred šta ćeš da odigraš, ali da budeš prisutan tu. Da posmatraš, da vidiš, da napraviš strategiju kako ćeš jer moraš znati kako da počneš i kako da završiš. Tako da ta moja elipsa je od šahista. Za jednu devojčicu je, ja mislim da je otac uvek najbitnija figura. I da vi, pošto se bavite poslom kojim se bavite, znate i sami da koliko u našoj psihi žena kada traži svog partnera i sigurnost, on je obično podseća ili na oca ili na dedu ili su to neke osobine.

(Telegraf.rs)