"Živele smo u stanu bez struje": Teška životna priča Ljiljane Jakšić tera suze na oči

Glumica Ljiljana Jakšić otvorila dušu i podelila neke detalje iz svog života koje do sada javnost nije znala.

Vrlo otvoreno priča o traumatičnom periodu iz detinjstva kada su joj se razveli roditelji, ali i o danima u Vojvodini koji su na nju, kako ističe, ostavili snažan utisak.

Preporučujemo

Pričajući o tome, vratila se u period kada su mama, sestra i ona živele u stanu u kome nije bilo struje, pošto majka nije imala novca da plati račune

- I onda kada sam bila mala i ne baš u okolnostima koja odgovaraju deci, ili bilo kome, mi smo živeli u stanu u kom nije bilo struje, bila je isključena, mama nije mogla da plati, tako smo se borili i sa tim, ja sam i tada te okolnosti doživljavala kao trenutne, ne kao nešto strašno, nego to je trenutno i to će se srediti, to će se završiti i mi ćemo izaći iz toga. Ja sam tada to negde doživljavala pozitivno, preskočićemo ovo i idemo dalje. I kada sam plakala u životu, ja sam umela da isplačem tu tugu, te trenutke, ali negde u malom mozgu uvek sam imala neko svetlo i neki osećaj da će se to sada rešiti. Sad će se situacija promeniti. Taj odlazak u pozorište mi je bio svetla tačka, bila mi je jedan divna stmosfera u koju smo sestra i ja odlazile. To je prosto ta slamka za koju smo se uhvatile i osetila sam da je to neko rešenje, trenutno rešenje, ali je trenutno rešenje, rešenje situacije u kojoj smo mama, sestra i ja. Tako da, ta nada i vera da će biti dobro, da će biti sve bolje i bolje, da će biti najbolje to sam gajila još od tih malih nogu pa i kroz akademiju - istakla je poznata glumica u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović"  na Blic Televiziji.

Ljiljana je poznata javnosti kao glumica, a sada je otkrila ko je ona zapravo kada kamere nisu upaljene.

- Ja sam uvek volela da se setim profesora Branka Pleša koji je govorio: "Glumac bi trebalo u privatnom životu uvek da bude pozadinac, neko ko više sa strane posmatra šta se dešava kod njega u životu, nego da bude u centru pažnje". To se meni izuzetno, ne dopalo, nego sam to prosto prisvojila i ja mislim da je to pravi način da glumac dobro funkcioniše jer, život je naš materijal koji mi obrađujemo i sa kojim radimo, to je naše oruđe i zato sam u privatnom životu, kako bih rekla, povučena, ne eksponiram se, opuštena sam, ne volim da držim banku, što bi rekli, ili da vodim glavnu reč. Neko sam ko više voli da posmatra čak i svoje kolege. Malo pričam i više volim da gledam, da beležim, da registrujem, i da punim svoje fioke koje će mi jednom zatrebati. I, to je to, mislim da sam tako jača - kaže Ljiljana.

Na pitanje koje joj je postavljeno, da li to znači i da je ženstvena na jedan pomalo tradicionalan način, da muškarac mora i da priđe i da se založi, da uđe u žižu njene pažnje, rekla je:

- Apsolutno. Upravo tako, ja ne volim, kažem, da se eksponiram i da budem u prvom planu, ali moja ženstvenost je u nečem drugom, e sad muškarac je taj koji bi trebalo da se potrudi, da otkrije, oseti...

Iako je spletom životnih okolnosti menjala životne sredine Ljiljana ističe kako je uvek volela da se prilagodi ali da nikada nije menjala sebe.

- Uvek sam volela da se prilagodim sredini u koju odem, naravno ja sam ja, nisam menjala svoje stavove i ponašanje ali sam volela da uspostavim dobar kontakt sa okolinom gde stižem. Sa komunikacijom nikada nisam imala problema, mislim da sam se lepo i lako snalazila - kaže ova poznata glumica koju publika pamti i po ulozi Salvete, ali i kao domaćicu ili kako kaže profesorka Slavica Đukić Dejanović, kao damu Skadarlije.

Na predlog kolege je počela da radi u svima dobro poznatoj Skadarliji koja je obavezna za obilazak svima koji su u poseti Beogradu.

- Ljubiša Ristić prelazi iz Subotice u Šećeranu i ja nastavljam rad u Šećerani i tada počinjem sa prvim odlaskom u Skadarliju. Do tada nisam bila upoznata sa Skadarlijom na drugi način sem prolaska, šetanja Skadarlijom, a onda me je kolega Peđa Stanić pozvao da pozdravimo goste u "Tri šešira", pogledao je moju predstavu u KPGT-u rekao je dobro ti govoriš, lepo pevaš, odlično, sve je to odlično, ajde mi u Skadarliji da pozdravimo goste i ja sam ih pozdravila u Tri šešira. Govorila sam tada "Pesmu o pesmi" Jovana Jovanovića Zmaja, sećam se i kostima, mislim da su Rusi bili gosti sa našima, domaćinima, jako je lepo protekao taj nastup pa je tadašnji upravnik Miško Lekić rekao da bi mogla češće da dođem da pozdravim goste. Tako sam sve češće dolazila i dolazila... Onda je upravnik iz "Ima dana" poželeo da dođem, pa "Zlatan bokal" je isto pripadao Skadarliji, tako da sam i tamo krenula da radim zajedno sa kolegom Peđom, a kasnije i sama. Lepo sam se uklopila jer sam inače vesele prirode, volim da pevam, a kažu nije me loše slušati, a govorenje je u stvari podsećanje na tu boemsku stranu Skadarlije. Govorenje tih anegdota, stihova koje je pisao i Đura Jakšić i Branko Radičević i Drainac, divne stihove sam nalazila, uvek nove, pevala, čak i zaplesala sa gostima. Ja se uvek potrudim da ostvarim blizak kontakt sa gostima, prijateljski kontakt, onda je i meni lakše a i njima i onda nastane ta čarolija. Ta čarolija gde oni budu zatečeni šta se to dešava i dok shvate šta se dešava moj performans je završen -

Pričala je sa osmehom Ljiljana koja ne krije da je doživjavala i neugodnosti, ali ističe da ih je bilo veoma malo.

- Dešavalo se, nekoliko puta, ne puno puta zaista, prosto mogu na prstima jedne ruke da nabrojim takve trenutke. Ili su ljudi popili malo više ili su baš u nekoj priči. Onda ih čujem, ne slušaju toliko pažljivo, ne držim im pažnju, onda se okrenem od tog dela restorana i pređem tamo gde je poželjnije moje pozdravljanje. Nikada zaista nisam imala nijedan problem. Konflikte ne volim i nema razloga. -

(Telegraf.rs/ Blic)