Reči kojima Rasta opisuje Anu su nestvarne: Tu harizmu niko ne može da odglumi, jedina želja mi je bila da...

Reper Stefan Đurić Rasta, nakon višemesečnog boravka u zatvoru, snimio je film "3211" o svom životu, koji je u formi muzičkog dokumentarca.

Osim bogate životne priče, Rasta publici predstavlja i novi album koji nosi isti naziv kao film i sastoji se od sedam novih numera, koje je muzičar napisao u periodu kada je bio iza rešetaka.

Premijera filma zakazana je za 19. septembar u MTS dvorani i Cineplexx Galeriji, gde će najveći fanovi imati priliku da prvi pogledaju ovo remek delo.

Rasta je prvi na domaćoj sceni koji je svoj život rešio da prikaže na velikom platnu, što nam je ostavilo prostor za mnoga pitanja.

Stefan Đurić bio je gost naše redakcije, a intervju smo započeli aktuelnom temom, pa smo ga pitali da nam otkrije šta se krije iza naziva filma i albuma "3211".

- To je postao simbolički naziv, "3211" predstavlja slobodu, a u originalnom je broj ćelije gde sam bio. 3211 u stvari označava broj bloka, sprat i sobu. Pošto su tu nastale sve pesme, odlučio sam da se tako zove projekat. U ceo projekat smo ušli prirodno, bez napora i ambicije da to zaista bude film. Kad sam izašao iz pritvora prvo sam otišao u studio da snimim sve te pesme, onda smo nakon slušanja došli do zaključka da bi bilo dobro da se one ekranizuju na taj neki način. Dimitrije Vojnov je idejni tvorac svega ovoga. Sam je predložio scenario i napisao ga u neverovatno rekordnom vremenu. Imao sam priliku da radim sa ljudima čiji sam veliki fan i čiji rad pratim godinama. Uživao sam u projektu, kao da radim prvi album.

• Rekao si da je scenario napisan u rekordnom roku, otkrij nam koliko vremena je trebalo da se snimi ceo film?

- Stvarno je neverovatno brzo napisano. Vojinov je genije, neverovatan lik. On je to toliko dobro skapirao sve, kroz par sati sati našeg razgovora. Čovek je jako dobro informisan, zaista ne poznajem nekog ko je bolje informisan od njega i nekog ko bolje vlada materijom i generalno stvarima u socijalnom aspektu. Zajedno sa Bećkom i Andrijanom je odlično povezao celu priču, stvarno je to bio moj veliki plezir i uživanje. Mi se poznajemo od ranije, bili smo u sličnim krugovima. Čak sam kod profesorke Andrijane bio na nekom kastingu još davno pre, kad sam imao 20 godina. Sada smo se spojili i napravili zajedno jednu veliku stvar.

• Zanimljiva glumačka ekipa je u filmu. Da li si imao posebnu želju da sa nekim sarađuješ?

- Uopšte nisam potencirao na glumcima. U jednom momentu, kada se dovodilo u pitanje da se Ana Nikolić nađe u filmu, moja želja je bila da konkretno ona bude taj lik koji bi glumio. Mislim da je stvarno teško naći nekog takvog. Ipak, u tom momentu kada smo odlučili da se nećemo baviti tim aspektom. Ima mnogo materijala koji smo snimili, a nije ušao u film, a plus i materijala koji nismo imali vremena da snimimo. Nisam ulazio u izbor glumaca, osim kad je u pitanju bila njena uloga. Volim da pustim ljude koji su znalci, koji imaju iskustva i znaju sa ljudima, da sami odlučuju i mislim da su to nepogrešivo odradili.

• Zbog čega si ipak prelomio da tvoje bivše supruge nema na filmu?

- U ovom delu se Ana ipak ne pojavljuje, možda u nekom sledećem, videćemo. Meni je zaista bio problem da pronađem nekog ko bi je zamenio. Uz dužno poštovanje, zaista ima mnogo lepih i dobrih glumica i to je neminovno, ali tu neku konkretnu harizmu treba vežbati. Da li to uopšte može da se uvežba, kako to funkcioniše...

• Da li to što Ane Nikolić nema u filmu zapravo simboliše to da nije bila prisutna u periodu života kad ti je bilo najteže?

- Nema ni mnogo drugih meni dragih ljudi u filmu, to ne znači da nisu bili tu za mene u tom momentu. Ni moj otac nije dolazio u zatvor. Imao sam zaista drugačiju situaciju. U zatvoru sam bio u momentu kad je vladala korona i kad je bio potpuno drugačiji režim funkcionisanja. Imao sam skraćeni format viđanja i poseta, gde sam imao samo dve posete mesečno. Bilo mi je bitno da dođe majka da mi da sve informacije vezane za posao, dete... Morao sam zaista ekonomično da koristim sve te posete. Tako da, ne bih rekao da to što drugi nisu dolazili, nisu bili tu za mene. Zaista su mi bili podrška spolja.

• Majka te je najčešće posećivala u zatvoru. Kako je ona reagovala kada je čula da snimaš film i da li je pristala da se nađe pred kamerama i ponovi sve teške trenutke?

- Nisam želeo majku da uplićem u to. Nije da ona nije želela... To su ljudi iz drugog sveta, kojima ne bih želeo da narušavam mir koji, koliko-toliko, imaju. Svakako, oni su neizostavni deo mog života kao i filma. Majka me podržava, voli moj rad i razume sve. Profesor je, ima dosta širok dijapazon shvatanja i mogućnosti da liberalno prihvati mnoge stvari i pogotovo što sam ja već mnogo godina nepogrešiv kad je u pitanju biznis i ona to voli da prati. Biće na premijeri, nisu do sada odgledali film. Imam te neke ljude koje volim i čuvam ih da pogledaju sveže glave film. Osim majke to su ćerka Tara, moja devojka Marija i ima još par ljudi, zaista želim da čujem njihov utisak kad budu pogledali ceo film.

• Tvoja ćerka Tara nije znala da si u zatvoru, već joj je tada rečeno da nastupaš u Nemačkoj. Kada i kako planiraš da joj saopštiš šta se zaista dogodilo?

- Iskreno, ovo je momenat kada ću moći da joj odgovorim na mnoga pitanja koja je imala dok nisam bio tu. Sigurno će imati još mnogo pitanja kad bude gledala film, mislim da je moja odgovornost i dužnost da joj odgovorim na sve što je zanima. Svakako je dovodim na premijeru. Napravili smo film koji mogu da gledaju sva godišta, nema nikakvih ograničenja. Nema ništa je kontroverzno, nema eksplicitnih scena... Mogu da preporučim svima da dođu da pogledaju. Kao i klincima, da možda objasne svojim roditeljima šta to prate i šta gledaju i da vide ko je Rasta.

• Misliš li da je Tara svesna pojedinih stvari?

- Mislim da je ona prilično svesna mnogih stvari iako možda ne zna da ih definiše i nisu joj konkretno do kraja jasne, ona ih oseća. Deca su mali ljudi, oni sve primaju i vrlo je bitno da im se kanališe to šta će kod njih da se dešava. Isto toliko je bitno da se ne drže u iluziji, da se ne lažu i da im se objasni svaka situacija koja se desi, da im se objasni iz prve ruke.

• Kažu da od dece dosta možemo da naučimo, koju Tarinu lekciju pamtiš?

- Mnogo stvari sam naučio neposredno uz nju i njeno ponašanje. Kako se ona, a i druga deca, raduju malim stvarima. Koliko je malo potrebno da se zaista uživa u životu. Ona mi otvoreno govori da treba manje da radim i da imamo dovoljno para, da joj je potrebno samo da budem tu. Nas dvoje mnogo pričamo i cenim njeno mišljenje, smatram da je mali čovek i poštujem šta mi kaže. Dosta stvari sam od nje naučio i dozvoljavam joj da mi drži predavanja.

• Da li više predavanja držiš ti njoj ili ona tebi?

- Ona meni. Kad izađem uveče, kad odem u grad, ona ustaje noću i proverava da li sam se vratio. To je neverovatna stvar. Kao malu tetku da imam u kuću.

• Nedavno ste proslavili Tarin rođendan. Videli smo kako pozirala paparacima i da su joj kamere bile veoma zabavne. Misliš li da će jednog dana biti deo javne scene?

- Bilo je prelepo. Ove godine je palo na mene da organizujem sve to i presrećan sam što je prošlo kako treba. Njoj je bilo najbitnije da ja dođem. Srećna je sa dosta malim stvarima i najsrećnija je zbog toga što nas ima. Ne znam u kom smeru će ići njen život. Ako bude želela da se bavi javnim poslom, ja ću prvi da joj pomognem, ali ne bih voleo da je guram u nešto što sama ne bude odlučila. Možda će sutra želeti da se bavi nekim potpuno drugim stvarima i mislim da je najbitnije da je u tome podržimo - ispričao nam je Rasta, a ceo intervju poslušajte u snimku na početku teksta.

(Telegraf.rs)