"Nisam želela da gledam kako ga dovoze u kovčegu": Voditeljka RTS-a je ovako pričala o tragičnoj smrti muža

Voditeljka i novinarka RTS-a, Tijana Jevtić pre dve i po godine doživela je porodičnu tragediju, kada je iznenada ostala bez supruga.

Naime, ona je ostala bez supruga plivačkog trenera Srđana Filipovića, koji je preminuo u Omanu, gde je radio kao selektor tamošnje nacionalne plivačke selekcije. Otišao je iznenada, u snu, u 49. godini, od posledica srčanog udara.

Preporučujemo

- Bila je to sudbina, jednostavno nemam drugo objašnjenje. Iako smo trenutno živeli razdvojeno, bili smo izuzetno povezani, čuli smo se i po nekoliko puta dnevno. Nije postojao trenutak da on ode negde a da ja ne znam gde je, i obrnuto. Naš izbor je bio da porodica zasad funkcioniše ovako. Te noći nisam uopšte spavala, imala sam neki čudan osećaj u stomaku. U poslednjem dopisivanju rekao mi je da je završio trening i da je umoran, da je stigao kući i da će da odspava. Kasnije u toku noći nekoliko puta sam proveravala da li je onlajn. Kako do ujutru nije bilo odgovora, slutila sam da nije dobro. S decom sam tog jutra krenula na Zlatibor, pošto je Srđan insistirao da klinci nauče da skijaju. Bio je 6. februar, petak, koji je u arapskim zemljama neradni dan i njegovi saradnici iz reprezentacije nisu do kraja dana posumnjali da nešto nije u redu jer nisu imali trening - ispričala je za Gloriju i otkrila da u prvi mah nije verovala da njenog supruga više nema.

- Pitala sam se kako je to moguće i šta sad treba da radim. Bio je potpuno zdrav, bivši plivač, koji još drži državni rekord na 1.500 metara. Odlazio je na redovne sistematske preglede, a da je imao bilo kakav problem, sigurna sam da bi se odmah obratio lekaru. Nije mi bilo jasno kako mi nešto nije nagovestio, kako mi nije dao neko uputstvo kako da nastavim dalje sama. Tek kasnije sam shvatila da je čitav njegov život bio uputstvo, da se ne nerviram oko gluposti i sitnica i da živim svakog dana kao da je poslednji. Sebe sam ubedila da tako treba da nastavim, jer je to jedino ispravno. Ne mogu ama baš ništa da promenim, mogu samo da čuvam tu lepu priču o njemu i u životnom i u sportskom smislu.

Kao najteži trenutak u njenom životu opisala je onaj kada je posle 19 dana iščekivanja morala na aerodromu da preuzme telo.

- Rekla sam da ću uraditi i potpisati sve, ali da me liše toga da vidim kako njega, svetskog putnika, dovoze u kovčegu. I ljudi su zaista bili veoma susretljivi, imali su razumevanja. Otkako smo saznali da je Srđan preminuo pa sve dok nije stigao u Srbiju, imala sam izuzetnu i dragocenu pomoć, od njegovih saradnika i državnog vrha Omana, ljudi iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ambasadora u Egiptu Jugoslava Vukadinovića, pošto naša zemlja nema diplomatske odnose sa Omanom. On je i danas u kontaktu sa mnom i pruža mi svaku vrstu pomoći i podrške. U jednom od razgovora utešio me je da je Srđan smešten u najboljoj bolnici u Omanu i da je čitav postupak završen na najvišem mogućem nivou. Sedam dana posle Srđana stigle su na kućnu adresu i kutije sa njegovim stvarima. Deo sam otvorila, deo još čeka da bude otvoren - ispričala je tada Tijana.

(Telegraf.rs)