"Zbog sirotinje sam bežala od kuće, i danas pamtim batine koje sam dobila od oca"

Pevačica Stojanka Novaković (51) ističe da je kao dete bila problematična. Koristila je "sve i svašta", bežala je od kuće, a sve to bio je beg od siromašne porodice u kojoj je odrasla sa bratom.

- Nikad nisam maštala, kao sve devojčice, o udaji i braku. To mi nije padalo na pamet. Bila sam buntovno dete i uvek su me privlačile nedozvoljene stvari. Brata su čuvali baba i deda, a ja sam bežala od kuće i pušila krišom cigare na ulici. Bila sam glavna riba u kraju, ali i danas pamtim batine od oca kada me je uhvatio - kaže Stoja.

Preporučujemo

- Nisam imala pojma koliko će roditelji da se zadrže van kuće i kraja, pa sam se pravila važna. Otac me je nekako video, bila sam mu okrenuta leđima i kad je video da pušim, udario me je nekoliko puta pred svima. Ja ćutim, nisam smela ništa da kažem jer sam oca uvek mnogo poštovala iako je bio previše strog. Kod kuće smo posle razgovarali dugo, baba me je branila i govorila mu da će ona da razgovara sa mnom i da se takve stvari drugačije rešavaju, a ne šamarima i batinama. Kasnije, kako sam odrastala, polako se mirio s tim da imam taj porok i to je to - istakla je pevačica.

Kako je rekla, oduvek je želela da živi bolje, zbog čega je vrlo mlada ušla u svet estrade.

- Kad sam došla u neke zrelije godine, shvatila sam da su mi roditelji uvek bili pravi prijatelji. Uvek sam im verovala. Kad je čovek mlad, mama i tata idu na živce, a kasnije brzo kroz život shvatite da vam samo žele dobro i da su tu da vas usmeravaju na pravi način. Bilo mi je žao što sam ih, kao klinka, sekirala. Bežala sam od sirotinje. Od ujutru do uveče sam maštala o nekom drugom životu, da smislim kako da zaradim, makar morala da budem dalje od porodice. Bila sam u svom svetu i kad sam ušla u tezgarenje i pevanje, nekako sam se pronašla - priznala je Stoja za Srpski telegraf, a onda je objasnila od koga je nasledila talenat.

- Dar za pevanje nasledila sam od oca i to sam dobro iskoristila. Ušla sam u narodnjake iako nisam slušala sve to, slušala sam pop i rok muziku kao klinka. Ipak, krenula sam za novcem i onda je tako sve spontano dalje išlo. Svakako ženi u estradnom svetu nije uvek lako. Imala sam jasan cilj i mislim da danas, kad se okrenem i pogledam, mogu da kažem da sam ga ostvarila. To je jedan miran i lep život, imam porodicu, imam karijeru i zarađujem onoliko koliko sam, kao klinka, maštala da imam.

- Kada sam se udavala, otac mi je rekao: "Ne zaboravi jednu stvar. Kada izađeš iz ove kuće, povratka više nema." To sam shvatila bukvalno i nisam smela da im odem na prag iako znam da bi me oberučke prihvatili. Bila sam previše ponosna i tvrdoglava i nisam želela da budu u pravu. Kad sam tek otišla od kuće, teško sam živela. Mučila sam se i dovijala da zaradim, a majka mi je krišom pomagala, da otac ne sazna. Posle sam uvek štedela kad radim jer znam šta nemaština znači - objasnila je Stoja.

Stoja ističe da voli svoj rodni Perlez, te da nikada nije želela da proda imanje i preseli se u grad.

- Dugo godina sam sa detetom živela i radila u Novom Sadu i, iskrena da budem, Beograd me nikada nije zanimao. Bile su to devedesete kada se svašta dešavalo i plašila sam se ljudi. Mislila sam da svaki čovek koji izlazi po klubovima i splavovima nosi pištolj i da mafijaši maltretiraju ljude. Posle sam došla opet u Perlez. Ovde imam mir i ne pomišljam odatle da idem. Skockala sam sve po svojoj volji - ispričala je.

(Telegraf.rs)