Luka Blek o nastupu na PZE: Konstrakta me je inspirisala, pomogla mi je da razbijem predrasude

Mladi pop pevač Luke Blek osvojio je srca publike pesmom "Samo mi se spava" kojom će se večeras, 1. marta osmi po redu predstaviti publici na Pesmi za Evroviziju.

Ono što Luku izdvaja od ostatka takmičara je muzika koja apsolutno odudara od domaćih standarda.

Ovaj mladi umetnik već šest godina živi i radi u Londonu gde je i stvorio pesmu kojom će pokušati da obezvbedi vizu za odlazak u Liverpul.

U razgovoru za Teelegraf.rs Luka je otkrio kako je napravio svoje prve muzičke korake kao i kako je Konstrakta uticala na odluku da se prijavi na Pesmu za Evroviziju.

- Rodio sam se u Čačku davne 1992. godine i tamo sam živeo sve do moje 19. godine. Nakon toga sam pet godina u Beogradu studirao engleski jezik. Sve vreme tokom srednje škole kao i fakulteta sam se bavio muzikom. Imao sam tu sreću da sam pred kraj studija dobio ugovor sa izdavačkom kućom Universal music, tako da sam sredinom 2015. godine zvanično krenuo da izbacujem muziku.

• Stiče se utisak da te nije zanimalo domaće tržište?

- Zapravo me je jako zanimalo domaće tržište pre nego što sam krenuo da izbacujem muziku zato što sam bio preambiciozan. Nažalost, imam inspiraciju da 80 posto stvari pišem na engleskom jeziku a rođen sam ovde. Smatrao sam da će ljudi to bolje prihvatiti ovde ali sigurno nije bilo vreme tada. Ja sam svakako nastavio da pravim muziku i da stvaram, pravim spotove samo nekako malo više iz senke. Nisam previše gurao, samo sam želeo organski i spontano da se sve nekako desi.

• Deluješ skromno. Universal je muzička kuća koja ne radi sa svima, zato mi kaži kako je došlo do te saradnje?

- Do te saradnje je došlo na koncertu benda "Zemlja gruva". Vođa tog benda, Konstrakta, prošle godine je bila na Evroviziji. Oni su organizovali jedan raznobojni festival, pun neke različite muzike. Od roka do regea i hip hopa. I ja sam tu učestvovao sa mojim elektronskim hip hop nastupom koji je možda bio najglasniji tamo. Tu su bili predstavnici Universal music-a i videli su taj moj performans koji sam ja bez ikakvih mogućnosti organizovao da bude kompleksan, da menjam outfit-e (garderobu prim. aut), da imam svetla, da imam malo igrače, da imam skulpture i nešto što bi pratilo moju muziku. Nakon toga smo potpisali, izdavao sam za njih, proputovao sam Evropom, 2016. sam imao turneju u Kini. To je za mene bilo iznenađujuće. Zvali su me preko Fejsbuk stranice i rekli da tamo imam milionske preglede pa sam ja izignorisao to jer sam mislio da nije istina. Ipak u junu te godine sam otišao tamo i imao sam rasprodatu turneju.

• Kako je došlo do toga da se prijaviš na jedno ovakvo takmičenje i zašto baš Evrovizija?

- Mislim da se Pesma za Evroviziju promenila poslednjih godina u odosu na to kako sam je ja doživljavao. Doživljavao sam festival tako da sam smatrao da na njemu mora da se prijavi neki tradicionalniji zvuk ili devojke koje su oskudnije obučene. Taj neki fah koji nije meni blizak. Mislio sam da ne postoji koncept a taj koncept mene najviše inspiriše u stvaranju muzike. Za sebe ne mogu da kažem da sam pevač ili tekstopisac, više bih rekao da sam umetnik. Zato sam mislio da tamo za mene mesta nema ali otkako je Konstrakta pobedila, to je neki moj milje muzičara sa kjima sam se osećao dobro došlim. Nekako mi je otvorila poglede i shvatio sam da sam možda i pogrešio kada je reč o takmičenju i šta ono predstavlja. Samim tim sam došao na idej da se prijavim krajem prošle godine kada je bio konkurs. To se slučajno desilo. Ja dosta vremena provodim na tviteru i neko sam ko voli da se šali, tako da sam se ja na tviteru našalio nakon Konstraktine pobede da ja imam spremnu pesmu za Evroviziju i ljudi su jako pozitivno reagovali. Posle nisam želeo da ih izneverim.

• Da li to hoćeš da kažeš da te je Konstrakta inspirisala?

- Konstrakta me je inspirisala, ali ona je meni bliska osoba pa sam osetio neku emotivnu lekciju kada je u pitanju prijavljivanje i hrabrost da to učinim. Takođe smatram da se društvo nekako promenilo i da smo postali malo otvoreniji. Mislim da me je i Srbija dosta inspirisala da izbacim ovu pesmu i da pomislim da će da prođe taj izbor. Nisam baš pomišljao da će svima ovoliko da se svidi.

• Šta ćeš ti ukoliko odeš u Liverpul? Jesi spreman na takav korak u karijeri?

- Ukoliko odem u Liverpul mislim da će mi biti mnogo lakše. Mislim da se ja nekako bojim publike u Srbiji baš zbog te dugogodišnje borbe sa tim da ovde uspem. I onda nekako mogu stvarno da kažem da imam strah. Ne od nastupa nego što sam na ovom tlu jer kada imate neka negativna iskustva onda se setite tog straha. Ja ću da se borim na tom stejdžu da pobedim sve te misli. Zato smatram da ću sebi biti najveća konkurencija jer svašta može da se desi kada imate anksioznost ili tako neke stvari. Tada nemate kontrolu nad svojim telom. A Evrovizija bi mi bila mnogo lakša jer te ljude ne znam, nisu mi bliski. I u Engleskoj kada sam nastupao nisam imao tremu jer njih ne zanima i ne hvataju se za to ako neko nešto pogreši.

• Tekst pesme govori o lošem stanju u svetu i želji da se iz tog sveta pobegne.

- Jeste. Mnogo puta pre ali i nakon pandemije događalo se da svet postane previše intenzivan i da se uvek nekako bolje osećam kada odspavam. Imam osećaj da se nekako regenerišem. Koliko god je to za mene kao individuu dobro, to nije dobro na globalnom nivou da svi spavamo dok se nešto oko nas dešava. Smatram da treba malo i da kontrolišemo naše okruženje. Jedna od poruka jeste kolektivno osvešćivanje za koje se nadam da će se desiti.

• Koliko ti je bilo teško da napraviš nastup kakav želiš i da uklopiš sve segmente budući da danas napraviti dobar nastup uopšte nije lako a ni jeftino?

- Tim ljudi sa kojima radim, tačnije ne mogu da kažem da je to tim, to su moji bliski prijatelji, su kao i ja jedva čekali ovaj momenat da dobijemo tu vrstu stejdža i da pokažemo sve moje ideje. Nastup sam osmislio sa kreativnim direktorom Vasom Vuje koji je iz Subotice a živi u Londonu. On je i fotograf i neko ko donosi ideje. Nas dvojica smo jednu od mojih poslednjih pesama zajedno producirali. On dosta vizualno utiče na zvuk. Jedan od set dizajnera se zove Furman Ahmed. On je takođe jedna talentovana osoba iz Engleske koju sam upoznao kada sam otišao tamo. Oni su radili svi sa velikim ljudima. To što ste pomenuli finansijski ne možemo da očekujemo da će to biti na nekom nivou na kom bi to bilo da iza nas stoji neka velika izdavačka kuća. Iza mene niko ne stoji. Mislim da je ta ljubav koja nas povezuje definitivno najveće monetarno sredstvo koje imamo za ovaj nastup. I imam Mariju Gocić koja je performans artist koja je škola Marine Abramović, radi u galerijama, pozorištima. Radi performans telom. U timu mi je takođe Tatjana Gajanović koja je koreograf, ona je iz Slovenije. Deluje kao da niko nije odavde. Moja ideja je bila da okupim ljude koji su sinteza Engleske i Srbije.

• Da li si očekivao da ćeš da budeš među favoritima za pobedu?

- Nisam, ja sam smislio da ću biti od onih ljudi koji imaju malo pregleda i o kojima se malo priča a da ću jako da se potrudim na nastupu. Nisam stvarno mislio da ću baš biti favorit. Nemojte pogrešno da me shvatite, ja obožavam ovu moju pesmu i ja bih ovo slušao ali nisam stvarno izgradio nikakva očekivanja kada su PZE I Evrovizija u pitanju. Možda je i bolje da se desilo nešto što nisam očekivao nego da sam očekivao neki "bum".

• Sa kojim plasmanom bi bio zadovoljan?

- Moja je greška što nisam preterano gledao takmičenje pa sam pogubljen što se toga tiče. Ne mogu da znam šta je dobro a šta nije. Naravno da mislimd a je dobro pobediti i predstavljati svoju zemlju. Bio sam na probama i jako sam zadovoljan kako sve to izgleda i ako se sve to lepo prikaže na televiziji, cela ta poruka koju želim da pošaljem onda ću biti prezadovoljan. Samim tim vizualnim klipom.

• Da li smatraš da je Evrovizija politizovana i da politika dosta utiče na muziku u poslednje vreme?

- Mislim da je uvek bilo politike ali zamislite sada da dođu artisti iz Engleske koji su realno izmislili tu pop muziku i da se stalno nalazi neki najbolji tim ljudi koji će da pravi najbolju muziku i onda bi samo oni pobeđivali. Da li je to politika ili nešto što je fer da malo naprave momente gde će jedna zemlja pobediti a ne neka druga. Možda postoje politički razlozi zašto ta zemlja pobeđuje u tm trenutku ali ja ne pratim preterano politiku.

• Da li je politici mesto u muzici?

- Ja se ne bih bavio politikom da imam neku malo veću platformu. Definitivno bih se borio za to da svaka osoba ima svoja prava i da se oseća slobodno da živi kako želi, da tražim zdravstvenu zaštitu. To može isto da se protumači kao politička borba jer su to zakoni. Moje neko shvatanje muzike je da ta neka liberalnija strana jeste influensovana pop muzikom ali na neki način i muzika menja svest kod čoveka. To je više new age (politika novijeg doba prim. aut.) politika, da se preko muzike šalju poruke koje mogu biti pozitivne ili negativne. Moja pesma nije politička.

• Sa kim bi voleo da sarađuješ od izvođača?

- Sa Elenom Kitić. Zato što mi je ona omiljeni muzičar ovde i imamo sličan pogled na izdavanje muzike. Nekako izdajemo je zato što nam je lepo i više intuitivno a ne marketinški zbog ovoga ili onoga. Ne trčimo za novcem po svaku cenu. Imaju ljudi koji to mogu i ja stvarno zavidim tim ljudima ali ni ja ni ona nemamo tu želju da se svuda nekako eksponiramo. Voleo bih sa njom jer ona shvata pop muziku na mnogo dobar način, izuzetan je vokal i imam razne ideje kakve bih pesme radio sa njom.

• Kako ljudi mogu da glasaju za tebe?

- Ja to stalno zaboravljam. Nastupam 1. marta prve polufinalne večeri osmi po redu. Tako da se ukuca broj 8.

(Telegraf.rs)