Tužne životne priče veterana iz "Nikad nije kasno": Borili se sa bolestima, jedan je izgubio čitavu porodicu

Takmičenje "Nikad nije kasno" već više od pola decenije nastupima talentovanih veterana oduševljava milione gledalaca širom regiona.

Iako svojim glasom uveseljavaju sve oko sebe, mnogi od njih su se suočili sa brojnim nedaćama koje su ostavile velike posledice.

Zorica Erić

Otkako se pojavila u šou programu, pa sve do pobede, Zorica Erić uvek je otvoreno govorila o svojoj borbi sa bolestima zavisnosti.

- Biću surovo iskrena, to je supstanca koja ti daje neki osećaj moći, snage, neke sreće. Stvarno je tako u početku i ja sam poželela da ponovo iskusim te neke događaje koji su, naravno, kasnije postajali sve slabiji i slabiji, sa sve manje intenziteta, što je podrazumevalo uzimanje sve većih količina - objašnjavala je Zorica.

U najvećem broju slučajeva - sve se to vrtelo oko posla, kazala je ona.

- Ništa nisam koristila osim kokaina, uglavnom se to konzumiranje vezivalo za posao. Znači, kad odem da radim, tako krene. Daj da popijemo, piće, dva, tri. Ja sam već i govorila o tome javno, mi muzičari uvek kad se sastanemo i kad dođemo na svirke, kao, fora, pijemo da zagrejemo grlo, popijemo dve, tri čašice.

- Posle toga, meni dođu neke hajdučke ideje, dok ostalima naravno ne. Kod mene se konzumacija vezivala za posao samo, odnosno za konzumaciju alkohola. Nikada bez alkohola nisam uzimala. Bukvalno sam imala kod sebe, ali to sam skrivala i čekalo je sledeću tezgu.

Bojana Barjaktarević

Trostruka pobednica, Bojana Barjaktarević, tokom minulog leta je bila veoma angažovana. Skočila joj je i cena nastupa, a zatim je otkrila da se ponovo bori sa karcinomom dojke. Pevačica je ovu opaku bolest pobedila već dva puta, a sada vodi bitku i treći put, te je morala da ide i na operaciju.

Bojana je javnost osvojila spektakularnim glasom u ovom popularnom takmičenju, te je osvojila tri glavne nagrade, ali je sada prinuđena da se posveti lečenju. Ona je donedavno išla na hemioterapije, a ispričala je kako je sve podnela.

- Istina je, po treći put imam rak dojke. Urađena mi je mastektomija, završila sam s primanjem hemioterapije i sada pijem lek. Predstoje mi ciklusi zračenja, dakle, sve isto kao prošli put. Naravno, predaje nema, borim se i idem dalje. Nadam se da ću ovaj put trajno uspeti da pobedim bolest i da će mastektomija dati rezultate - ispričala je Bojana, a zatim dodala da je držala nastupe i dok je išla na terapije.

- To se podrazumeva i tako sam želela. Primim hemioterapiju, pa idem da pevam, tako je bilo i prošli put. I sad mi je kosa opala nakon sedam dana. Zbog toga sam izbegavala da se pojavljujem u javnosti, dok to sve ne prođe. Ali radim na novim pesmama, pa ćemo se tad družiti i viđati, pričati o nekim lepim temama - rekla je pevačica.

Irena Miletić

Prvi veliki šok talentovana pevačica Irena Miletić doživela je kada je u trudnoći saznala da ima tri tumora na materici.

- Sina sam rodila sa tri tumora na materici, prvo sam rodila njega, pa sam sačekala nekih šest meseci i onda sam se operisala. Hvala Bogu sve se završilo dobro i evo me sada tu - počela je ona i otkrila ko joj je bio podrška u najtežoj životnoj borbi:

- Roditelji su mi bili najveća podrška, ali majka najviše. Ona mi je bila podrška za sve, i za trudnoću i za pevanje. Izgurala sam to sve uz porodicu.

Ipak, sa druge strane, kada je u pitanju karijera, nikada nije imala podršku, jer njeni roditelji nisu odobravali da se bavi muzikom.

- Nikada nisam imala neku veliku podršku od njih, ali me nisu ni sputavali. Imali su stav, ako želiš radi, ali mi to ne volimo. Na primer, moj brat je nekako bio najveći protivnik, ali se uvek sklanjao. Ali nekako, kad god sam krenula, nešto me je vraćalo nazad, prvo bolest, onda razvod, a na kraju smrt majke - rekla je kandidatkinja.

Aleksandra Ilić

Aleksandra Ilić iz Niša, otvorila je dušu, pa ispričala detalje o svojoj borbi za potomstvo. Naime, Aleksandra je u petom mesecu izgubila bebu, nakon čega dugo nije mogla da ponovo zatrudni.

- Moj sin je tada imao četiri godine, a ja sam u petom mesecu izgubila još jednu bebu. Posle toga nisam mogla da ostanem trudna, ne znam iz kog razloga, kod mene je sve u redu. Oduvek sam volela da imam više od troje dece, tako sam uvek govorila, međutim nije se dalo. Teško sam tada to podnela, pala sam u depresiju, pila sam lekove. Ja to ne krijem i o tome pričam javno, mislim da tako nešto treba da se kaže.

- Hvala Bogu, evo dobro sam, živa, zdrava i tu sa vama. Jesam tada mnogo žalila, ali sam na kraju rekla ko zna za šta je to dobro. Kad god tako pričam sa ljudima koji imaju takav problem, ja se trudim da im pomognem i olakšam, ali svako to drugačije doživi – otkrila je ona.

Dejan Rajčić

Dejan Rajčić iz Aleksandrovca se odavno prijavio za šou "Nikad nije kasno", sa ciljem da ostvari veliki životni san. Pošto mu se za to ukazala prilika, on nije posustajao, iako se privatno već jedanaest godina bori s Parkinsonovom bolešću.

U razgovoru sa domaćim medijima, Dejan je objasnio da je veliki borac. Od toga kako je saznao šta je posredi, pa sve do danas, mnoge je teme prešao, a imao je i poruku za sve one koji se nalaze u sličnoj situaciji.

- Baš zbog toga sam se i prijavio, da pokažem ljudima da mogu i imam želju za uspehom. Veliki sam borac i ne predajem se lako. Poručujem svima da je bitno biti borac, pedeset odsto je iz glave, a drugih pedeset su lekovi. Život ide dalje, nema odustajanja - kazao je Dejan.

Ifeta Dolgod

Ifeta Dolgod iz Zenice, svojom sudbinom, takođe je uzdrmala brojne fanove širom regiona. Javnost se potresla kada je saznala da je sa 27 godina ostala bez cele porodice.

- Do 15. godine sam imala srećno detinjstvo i u našoj kući je uvek bila radost i muzika. A onda su moji brat i sestra stradali u saobraćajnoj nesreći – jedva je izustila nekadašnja takmičarka i objasnila kroz koju količinu tuge je tada prošla. Brat i sestra najviše su joj uvek nedostajali za važne datume, praznike, jer je sva sreća zamenila neizmernu bol. Ona je sa roditeljima tako doživela veliku životnu patnju.

- To je bila velika tuga koju vam ne mogu ni objasniti, ni opisati, a najteže je bilo gledati roditelje kako pate za svojom decom. Iskreno, plašila sam se da i njih ne izgubim, ali i to se brzo desilo. Otac mi je posle dve godine poginuo u ratu, a ubrzo sam ostala i bez majke – rekla je Ifeta, koja je tada bila još veoma mlada.

- To su za mene teška i bolna sećanja. Ja sam roditelje, brata i sestru urezala u srce i o njima više ne pričam. Ne bih mogla da živim od sećanja na te tragične događaje, samo lepih stvari se sećam – ispričala je ona. Situacija koja je malo ublažila tugu desila se tek kada se udala i dobila svoju decu - sina i ćerku.

(Telegraf.rs)