Ovo je životna priča Saše Popovića: "Baba Vanga je rekla da ću živeti još 18 godina"

Saša Popović (68) kaže da mu je Baba Vanga prorekla da će umreti u 86. godini! Bivši direktor "Granda" je s Lepom Brenom posetio čuvenu slepu proročicu u Bugarskoj, želeći da sazna kakva ga budućnost čeka. I saznao je da će biti na samom estradnom vrhu i stvarati muzičke zvezde, kao i da će dočekati starost i preminuti u snu.

Popović u ispovesti priča kako je napravio megapopularnu grupu "Slatki greh", a zatim najgledanije muzičko takmičenje "Zvezde Granda". On otkriva kako se oporavio posle teškog bankrotstva i kaže da je zahvalan roditeljima koji su mu pružili sve u životu.

- Mladost i detinjstvo sam proveo u porti Nikolajevske crkve u Novom Sadu, gde je moj deda, prota Stevan Popović, bio sveštenik. Odrastao sam u crkvenoj, parohijskoj kući. I dedina tri rođena brata bili su popovi, tako da potičem iz svešteničke porodice. Majka Branka je bila domaćica i brinula je o meni i pet godina starijoj sestri Branki, s kojom sam bio veoma blizak - započinje ispovest Popović i dodaje da je redovno išao u crkvu:

- Svaki dan sam bio u crkvi u kojoj je deda službovao. Posebno pamtim kako su za Svetog Savu deca i unuci paroha recitovali pesme o tom svecu, pa među njima i ja. Imao sam četiri godine kada sam prvi put recitovao, zaboravio sam tekst, a deda me je podsećao. Počeo sam da plačem i pobegao kući.

Saša je od malih nogu voleo sport, posebno fudbal.

- Pored naše kuće je bilo rukometno igralište na kom sam s drugarima iz porte i Matice srpske igrao fudbal, koji sam obožavao! Ustajao sam u šest ujutru i odlazio na igralište da pimpujem loptu. Mogao sam 5.000 puta da je pimpujem a da ne padne! Bio sam talentovan za fudbal, igrao sam i u pionirima FK Vojvodina - kaže Popović, koji je voleo da se igra i klikerima:

- Moj otac Konstantin mi je donosio staklene klikere dok je kao trgovački putnik radio za jednu zagrebačku firmu. Bio je i fantastičan muzičar i imao je divan glas. Svirao je klavir, gitaru i harmoniku. Talenat sam nasledio od njega.

Na očev nagovor počeo je da se bavi muzikom.

Mada je zahvaljujući muzici danas jedan od najuspešnijih ljudi u šou-biznisu, Popović je harmoniku zavoleo tek u srednjoj školi.

- Mrzeo sam harmoniku sve dok nisam upisao gimnaziju u Novom Sadu. Bilo me je sramota da drugarima kažem da znam da je sviram! Tek kad je profesorka muzičkog pravila hor, otkrio sam joj da sam vešt s harmonikom. Sutradan sam je doneo u školu i odsvirao nekoliko pesama. Profesorka me je nahvalila, pa su sve njene kolege tražile da sviram i na njihovim časovima. I drugari su bili oduševljeni. Od tada sam svuda sa sobom nosio harmoniku i zavoleo je! Ali već sa 17 godina morao sam da biram da li ću da nastavim da treniram fudbal ili da se bavim muzikom. Izabrao sam muziku.

Saša je u srednjoj školi imao prvi bend.

- S grupom "Pitoni" sam u četvrtoj godini nastupao na godišnjoj priredbi. Izmisli smo neki šaljiv tekst i razredna se toliko naljutila da me je oborila na popravni iz ruskog! Posle nastave sam odlazio do hotela "Putnik" i slušao orkestar iz Titela. Maštao sam da ću jednog dana baš tu da sviram. Prvu profesionalnu tezgu imao sam sa 18 godina, za Novu godinu u malom mestu pored Frankfurta. Dva druga i ja smo svirali tri dana, gosti su bili samo Nemci. Zaradili smo svi po 3.000 maraka. Imali smo ugovorenu cenu od 1.000 maraka, ali smo dobili veliki bakšiš. Međutim, otac nije želeo da budem ni fudbaler ni muzičar, već advokat.

Kako bi mu ispunio želju, upisao je Pravni fakultet u Novom Sadu.

- Kad sam stigao do treće godine, rešio sam da odustanem! Šest meseci sam razmišljao kako roditeljima da kažem da neću više da studiram. A ćale mi je bio strog. Kad sam im rekao, shvatili su da me fakultet ne zanima i seli u kola, otišli u Trst, kupili mi razglas, novu harmoniku, orgulje, pojačalo, mikrofone i sve što mi treba! Zatim sam 1976. godine potpisao ugovor na tri meseca s hotelom "Putnik"! Ostvario sam svoj prvi san.

Odlučio je da u svom bendu okupi najbolje muzičare. Sa ocem je obilazio celu Vojvodinu u potrazi za njima.

- Sakupio sam "Lira šou" iz različitih orkestara. Svi su radili za plate od 200 maraka, a tata i ja smo im nudili 400 maraka, koje je on davao iz svog džepa. To su bili sve budući članovi "Slatkog greha". Radili smo hotelske svirke, prvih pola sata je bila instrumentalna muzika, zatim zabavne pesme i na kraju narodnjaci. Gde god da smo nastupali, bilo je dupke puno!

Lep period prekinula je iznenadna smrt Sašinog oca.

- Nažalost, 1978. moj otac je poginuo u saobraćajnoj nezgodi kod Rume. Bila je magla, auto je obilazio kamion i naleteo na njega. Imao sam 24 godine i nije doživeo moj veliki uspeh.

Nastavio je da sa grupom "Lira šou" puni sale po celoj bivšoj Jugoslaviji.

- Prva pevačica grupe bila je Bugarka Lidija. Promenili smo ih pet-šest dok nije došla Spasa Mečanin. Posle godinu i po dana udala se i rekla da odlazi. Njena poslednja svirka bila je u Brčkom. Tamo su nam predložili da uzmemo rok pevačicu koja se zove Brena. Kada smo čuli ime Brena, smejali smo se! Imala je 15-20 kilograma više nego danas, delovala je veoma moćno u kožnom prsluku i pantalonama, s frizurom poput Dženis Džoplin.

Kad su je čuli kako peva, članovi benda su se oduševili.

- Došla je na Spasinu poslednju svirku, otela joj mikrofon i otpevala s nama pesmu Tine Tarner. Pozvali smo je na razgovor, ali njen otac nije hteo ni da čuje za to da ona bude kafanska pevačica.

Ipak, Brena se na kraju pridružila orkestru.

- Došla kod nas u Bačku Palanku s jednim koferom. Nije znala repertoar, ali je brzo učila. Tražila nam je jednu platu unapred, otišla u Novi Sad i sredila frizuru, kupila garderobu... Taman kad je trebalo da krene da nastupa s nama, umro je Tito i bilo je 17 dana žalosti. Direktor hotela nam je rekao da možemo da vežbamo, ali tiho da ne čuje niko. Posle mesec dana, zablistala je - priseća se poznati muzičar i dodaje da ih je publika obožavala.

- Bili smo specifičan bend. Pravili smo "meksički šou" i nosili sombrero, pa "ruski" sa šubarama... Kad smo izvodili "Drakula šou", Brena je radila na reflektoru i menjala svetla na sceni.

Njihov tadašnji menadžer Vladimir Cvetković upoznao ih je s Milutinom Popovićem Zaharom, koji im je komponovao pesme za prvu ploču. Tada menjaju naziv benda u "Slatki greh".

- Na Hit paradi u Domu sindikata prvi put smo izveli pesmu "Čačak, Čačak". Kada smo je potom pevali u Šapcu, u trećoj strofi sam podigao Brenu na ramena. Publika je bila oduševljena! Postali smo baš popularni. Radili smo 300 dana godišnje po dva koncerta dnevno! U Centru "Sava" imali smo 17 koncerata zaredom, a u Domu sindikata 31! Obišli smo celu zemaljsku kuglu. U "Slatkom grehu" je svako od nas zarađivao oko 100.000 maraka mesečno, a milion godišnje s plaćenim porezom.

Zahvaljujući svojoj popularnosti, Brena i Saša su pre 30 godina uspeli da dođu do čuvene bugarske proročice Baba Vange.

- Imali smo turneju u Bugarskoj, pa smo ljude iz Ministarstva kulture koji su to organizovali zamolili da posetimo Baba Vangu. Veče pre nego što je trebalo da je sretnemo kod Brene i mene je došla jedna žena i donela svakom po dve kocke šećera. Rekla je da ih zavijemo u salvetu i stavimo ispod jastuka tokom noći, a ujutru da ih damo proročici. Tako smo i uradili. Vanga je uzela one dve kocke šećera, minut je ćutala i onda mi je rekla: "Dva puta ne ponavljam i zato slušaj". Pogodila je da imam 37 godina, da mi je otac poginuo u saobraćajnoj nesreći i da majka više ne pali sveću za slavu - priča Popović i dodaje da je čak "videla" i raspad grupe.

- Rekla je stvari za koje smo Brena i ja mislili da nema šanse da se dogode, a to je da će raspasti "Slatki greh"! Ispričala mi je da ću u 47. ili 48. postati veliki direktor i imati celu estradu pod nogama. Pitao sam je i kada ću se oženiti, jer me je čekao brak čim se vratim s turneje. Rekla je da se neću oženiti bar narednih šest godina. Zanimalo me je i koliko ću dugo živeti. "Umrećeš u 86. godini, nećeš poginuti, niti ćeš stradati od nekog oružja. Zaspaćeš i nećeš se probuditi", jasno se sećam njenih reči.

Bivši direktor "Granda" kaže da mu je sve pogodila!

- Posle te posete bio sam zbunjen, ali sada vidim da se sve desilo kako je rekla. "Slatki greh" se raspao 1991. godine zbog rata, sa Suzanom sam počeo da se zabavljam 1996. godine, a venčali smo se 1998. Posle toga smo otvorili "Grand", postao sam direktor i sada čekam tu 86. godinu.

Početkom devedesetih Popović je odlučio da svu ušteđevinu stavi u Dafiment banku.

- Kod Dafine sam uložio otprilike 400.000 maraka. Prodao sam stan, tri automobila, na to dodao keš i sve oročio. Bio sam u Beču kada mi je Brena javila da treba da vadim pare jer je načula da nešto nije u redu. Otišao sam u banku, ostalo mi je nekih 405.000 maraka, pošto sam prethodno podizao nešto novca s računa. Uzeo sam pare, ali je došla Dafina i rekla mi: "Još tri meseca i imaćeš 700.000!" Pristao sam, a za samo sedam dana banka je propala.

Prvi put u životu bio je očajan. Sve za šta je radio zauvek je bilo izgubljeno.

- Odrastao sam u dobrostojećoj porodici, a potom sam lepo zarađivao kao muzičar. Uživao sam u životu, vozio skupe automobile... I preko noći sam ostao bez svega! Posle pola godine sreo sam Dafinu kod moje krojačice. Rekla mi je da će mi dati stan i da sutra dođem na jednu adresu. Otišao sam, a tamo je bila neka napuštena kuća.

Od luksuznog života ostala mu je samo skupa garderoba.

- Iznajmio sam garsonjeru od 17 kvadrata na poslednjem spratu zgrade na Novom Beogradu. Preneo sam garderobu u taj stančić, kačio sam je na mali radijator i cevi, jer nije bilo mesta za sve. Imao sam mnogo skupih jakni, cipela... Obili su mi stan i odneli sve! Ostavili su mi samo pižamu na krevetu. Tu sam bio dve godine, zatim sam se preselio u garsonjeru od 24 kvadrata, u kojoj sam bio do 1996.

Posle teškog perioda u njegov život ulazi pevačica Suzana Jovanović, s kojom ima ćerku Aleksandru (23).

- Imao sam 42 godine kada sam sreo Suzanu i zaljubio se u nju! Upoznali smo se još dok sam živeo u garsonjeri. Privukao me je njen osmeh i to što je uvek dobro raspoložena. Ima divnu dušu... U životu mi je falila jedna takva osoba. Za 27 godina, koliko smo zajedno, nijednom se nismo posvađali.

Suzaninog sina iz prvog braka, Danijela (34), voli kao da mu je otac.

- Živim s njim od njegove desete godine. Divno je i lepo vaspitano dete.

Posle banrota, Popović je uspeo da krene od nule i "stane na noge":

- Postao sam muzički urednik u ZAM produkciji, počeo da komponujem i zarađujem novac. Skupio sam određenu sumu novca, a Brena i Boba su mi dodali još toliko, pa sam kupio kuću na Bežanijskoj kosi.

Saša Popović, Lepa Brena i Boba Živojinović otvaraju produkciju sa kojom su napravili revoluciju na muzičkoj sceni.

- Za "Grandov" studio novac su dali Brena i Boba, jer tada nisam imao para. Sve je izgorelo za doček 1999! Ne znam kako je došlo do toga. Nastavili smo i dalje da radimo, pa sam uspeo da im dam polovinu novca. Mnogi mi ne veruju, ali Brena i ja se nikad nismo posvađali. Počeli smo zajedno da radimo 6. aprila 1980, a pre godinu i po dana smo prodali firmu, što znači da smo 41 godinu sarađivali. Bili smo poslovni saradnici, pa prijatelji, a na kraju i kumovi.

Saša 2004. godine pokreće najgledanije muzičko takmičenje, "Zvezde Granda", koje je iznedrilo mnoge zvezde.

- Nismo uzimali mnogo novca pevačima. Od nastupa je 70 odsto išlo njima, a 30 nama. Uspeli su da kupe stanove, lokale, automobile, kuće, sve smo ih obezbedili. Slavici Ćukteraš, kao i Tanji Savić, za koju mislim da ima najviše hitova, uradili smo albume. Mi smo njima pet puta više zaradili nego oni nama - priča muzički stručnjak, kog raduje uspeh svakog takmičara:

- Najdraže mi je kada mi kažu: "Direktore, ja sam se oženio, dobio dete, kupio stan, kola, lokal..." - rekao je Saša za "Informer".

Otkako su on i Lepa Brena prodali "Grand produkciju", Popović je postao kreativni direktor firme i ima više slobodnog vremena.

- U penziji sam već tri godine, ali pošto bez posla ne mogu, i dalje vodim "Zvezde Granda". Baba Vanga mi je rekla da ću umreti u 86, što znači da imam još 18 godina da uživam. Rešio sam da iskoristim to vreme da vozim automobile koji mi se dopadaju. Najviše volim džip "mercedes ML" iz 2007 godine, koji sam kupio nov u Nemačkoj.

(Telegraf.rs)