Brena se prisetila detinjstva, pa otkrila sve o odlasku na pijacu: "Volim običan kontakt sa ljudima"

Pevačica Lepa Brena i dan-danas važi za jednu od najvećih zvezda na našim prostorima, ali ne krije koliko joj nedostaje da bude "tek obična žena".

Najčešće, Brenu javnost viđa doteranu od glave do pete, međutim ona maksimalno uživa u kućnoj varijanti i bez trunke šminke.

- Najviše volim moje kućno izdanje, pogotovo u zimskom periodu, imam udobnu pidžamu, te neke pape, debele čarape i dobar bademantil. Volim ujutru da ustanem i da mi taj dan počne sa repom ili šnalom na glavi, bez ikakve šminke i prvih sat vremena volim da provedem mirno, uvek prošetam po dvorištu. Taj balans koji čovek ima u kući je nešto što je svima potrebno. Volimo da se okupimo, odemo u nabavku, ne želim da izigravam zvezdu tog kalibra da uzimam sve onlajn. Ne možete praviti od sebe ličnost sa jednim kredibilitetom time što nećete otići na pijacu. Te gluposti se dešavaju samo kod nas - tvrdi ona, pa nastavlja o tome kako ljudi reaguju kada je sretnu na pijaci.

- Prilaze uvek, idem svaki put kod istih ljudi i javim im se svima. Sa mnom ide ekipa da mi pomogne da spakujem sve kese u kola. Volim taj običan kontakt sa ljudima, tek onda shvatite svoju suštinu, možda sutra više neću biti popularna, a moram da odem na pijacu. Ne bežim od tih normalnih stvari. Volim da se vratim u taj život i pobegnem od te Lepe Brene. Bilo je i uspona i padova, ali se ničega ne bih odrekla, sazrela sam, patila, plakala, ali sam naučila šta više ne treba da radim, i kojim putem treba da idem, uglavnom onim kojim se ređe ide.

Pevačica je zatim otkrila i kako je to uvek pozitivna i puna elana.

- Veoma sam organizovana, malo treniram, zdravo se hranim, koristim vitamine i suplemente koji su zaista fantastični i daju mi životnu energiju. Bavim se poslom koji volim najviše na svetu. Pokrenuli smo sada kao što znate još jedan posao i odatle radost i sreća. Ne volim puno da skitam noću, kada je poseban povod onda volim da se provodim sa društvom. Sve što se dešava posle ponoći, ako ima puno alkohola, ne može nikome da donese ništa dobro, ni pametno - smatra Brena, kojoj je unuk na prvom mestu kada su praznični pokloni u pitanju.

- Nama je najvažnije da kupimo poklon unuku i sa Aleksandrine i Filipove strane je mnogobrojna rodbina i svako nastoji da kupi nešto originalno, Aleksandar nam je epicentar. Za ostale članove znamo šta kome fali, uglavnom su to neke sitnice, ali ispod jelke mora biti paketića.

Kada su slave u pitanju - većina veruje da "ona tradicionalno sprema sarme". Ipak, pevačica otkriva da ne zavija baš tako vešto, a da je sve u stvari bila ideja njenog supruga, Bobe Živojinovića.

- To tradicija koju je uspostavio Boba, jer on ima poseban recept. Nisam vešta zavijačica, ali volim da se pridružim, jer je uvek velika radost kada su praznici, deca uživaju, kućne pomoćnice vole da pevaju i igraju. Viktor je ovoga puta bio zadužen da ispoštuje tatinu tradiciju. Obavezno se pravi domaća pogača, moramo da imamo sve što je zabranjeno, od čega se gojite, pite sa sirom... Imamo još jednu ženu koja nam pravi oblande sa čokoladom i vanila kremom, ruska salata je tu, ono što volim i što me podseća na detinjstvo su šapice i fale mi bombone u bojama i sjajnom papiru. Volim sve što ima miris detinjstva. Trpeza je uvek puna i uvek se prejedemo i treba sada da se prepustimo čulima i relaksaciji.

Upitana da li ima neostvarenih želja, odgovorila je:

- Uvek želite sebi i porodici zdravlje, želim da ne bude turbulencija u ekonomskom smislu i da samo idemo dalje. Ne trebaju nam veliki uspesi, samo da živimo i volimo se, radimo i okupljamo, da imamo mirniji i stabilniji život.

Čim se dotakla zdravlja, nametnulo se i pitanje da li je sada sve u redu, uzimajući u obzir da je ranije pičala o svojoj trombozi.

- Prvi put sam se susrela sa tim na koncertu kada mi je ruka bila plavo-ljubičasta, sutradan sam bila u bolnici, a drugi put na treningu u Turskoj. Shvatila sam da svako preterivanje i prelaženje granica ne sme da se desi, to mi je bila ozbiljna lekcija. Počela sam da pazim na sebe, znam šta smem, a šta ne smem. Imam mala ograničenja i shvatila sam ih kao životno pravilo i tu nema problema.

Brena svoje početke na sceni i te kako pamti.

- Počela sam da pevam sa 16 godina po festivalima, posle godinu, dve dana sa lokalnim bendom u Brčkom, i na igranci sam bila do 12 sati noću. Svi profesori su znali da nastupam i sutradan sam uvek bila prva ispred table da odgovaram. Morali su da vide da li sam i dobar učenik, izborila sam se nekako sa time, učila sam do tri, četiri sata noću. Bila sam spremna da se uhvatim u koštac sa životnim izazovima, jer nisam imala nikoga iza mene - kazala je ona, pa se dotakla i teme da li su mladi bili srećniji onda, u njeno vreme.

- Danas treba biti obazriv sa informacijama, treba da kontrolišete šta decu interesuje. Deca ne treba da slušaju i gledaju sve, i prerano da vide neke stvari, naročito što se tiče s*ksualnog života, jer je to transparentno.

Iako najčešće okružena ljudima, priznaje da je bilo i dana kada se osećala izuzetno usamljeno.

- Prvi put kada sam osetila da sam usamljena bilo je kada sam rodila Stefana, tek sam onda shvatila tu vrstu ljubavi koja mi je nedostajala. To životno nadahnuće je zaista teško opisati.

Praznici popularnu pevačicu asociraju na detinjstvo, koje je za nju bilo jedno od najlepših i najbezbrižnijih perioda jer je vreme provodila napolju sa prijateljima, igrajući se dok ne padne mrak.

– Moja generacija nije imala ni fiksni telefon, a kamoli mobilni, rodili smo se u vreme kada je počeo tehnološki napredak, stigli su usisivači, mašine za pranje veša, televizori, o internetu je čovek mogao da sanja, ali sam bila srećno dete. Izlazila sam napolje da bih se družila, igrali smo se kauboja i Indijanaca, žmurke, crtali smo, bili smo kreativni. Današnje generacije nemaju lični kontakt, druže se preko društvenih mreža – kaže Lepa Brena za Blic.

(Telegraf.rs)