Voditeljka Ivana Milenković nikad otvorenije o karijeri i RTS-u: "Smestili su mi sa druge televizije"

Jedna od najomiljenijih TV lica, voditeljka RTS-a, Ivana Milenković, neko je ko svoj privatni život isključivo čuva za sebe, međutim, sada je u novogodišnjem intervjuu pred našim kamerama otkrila i te kako zanimljive detalje, govorila o svojoj karijeri, planovima...

• Stižu nam praznici, kakva si ti po tom pitanju, da li si euforična?

- Pa naravano da volim, željno iščekujem taj period. Meni je rođendan 8. januara, što je drugi dan Božića tako da se sve to nekako spoji. Dok iščekujemo uvek je lepše, međutim kad se približi kraj, svima nam malo sve dosadi, i ukrasi, i hrana koja je na svakom "ćošku" i slično. Imam želju da se vratim poslu, iako evo radimo mi i sada, međutim na kraju sam stvarno umorna od svih tih praznika.

• Da li si sačuvala to dete u sebi, i pre svega da li veruješ u Deda Mraza?

- Dete u sebi uvek čuvam. Meni je to nešto što prirodno ide uz moju ličnost. Mnogi kažu da sam još uvek neozbiljna. Što se tiče Deda Mraza nikada nisam verovala u njega, čak ni kao mala, ni roditelji nisu pokušavali da me obmanjuju na takav način. Mislim da smo svi mi sebi najbolji Deda Mraz.

• Ti si na Jutarnjem programu, sama priprema iziskuje mnogo vremena, da li odmaraš ili radiš za praznike?

- Uglavnom radimo za praznike, generalno zavisi od rasporeda. Svakako to je lepo, tada su lepe teme, i taj posao prođe kao sastavni deo praznika.

• S obzirom na to da za praznike ima mnogo hrane, na tebi se to ne vidi uopšte. Kako to uspevaš?

- Vodim računa stvarno. Nisam sklona gojenju. Možda bih se i ugojila kad bih jela slatkše, ali od malih nogu ih ne volim. Tu su i treninzi ali zbog održavanja, zadovoljstva, forme, više je ta strana priče, ali ne samo zbog izgleda.

• Kako je došlo do toga da uđeš u javni svet, s obzirom na to da si završila master arhitekture?

- To je bilo nešto što sam od maloh nogu volela. Mama me je sa 4 godine vodila na balet, engleski i slično. Završila sma muzičku školi, bila sam štreber u obe škole moram da priznam. U tom trenutku sam mislila da je to moj poziv, volela sam svoj posao. Došla je ekonomska kriza i nije bilo baš posla a ja sam upisala doktorske studije, i želela sam da radim nešto uporedo što mi ne bi oduzimalo previše vremena. Urednica obrazovnog naučnog programa me je pozvala jer je radila emisiju "Sve boje života", i predložila mi je da radim nešto o arhitekturi, pojavila se potreba za dizajn određene scenografije, onda im je zafalio urednik, pa voditelj. Više za arhitekturu nije bilo vremena, a onda se pojavio "Kulturni dnevnik", pa "Studio znanja" gde sam bila i voditeljka i urednik, i na kraju "Jutarnji program". Život me je odneo drugim putem ali to je nešto što ja stvanrno volim.

• Od svih emisija koje si radila, šta tebi najviše prija?

- Jutarnji program je trening. Kad prođete pet sati uživo programa, i svih neizvesnosti, možete da radite sve, jer stvarno nemate vremena za to. Ja sam bila u početku veliki tremaroš. Svakako mi nedostaje da pravim program, da kreiram, osumišljam... Volela bih da u budućnosti radim nešto gde bih mogla da se potpišem kao urednik.

• Mnoge tvoje kolege priželjkuju tvoje radno mesto, ali mnogi beže od toga jer iziskuje mnogo odricanja, kako je tebe sačekalo sve to?

- Ja sam prirodno ušla u sve to, ali bio je veliki izazov za mene. Zanimalo me je kako to izleda, generalno vi dok uradilte pola posla ljudi još uvek spavaju, tako da nisam očekivala da ću se osećati toliko umorno. Dok vodite emisiju ne osećate umor jer stvarno nemate vremena, ali kad izađete nakon svega ispred ne znate šta da očekujete, dan ili noć. Ja sam se već u prvoj emisiji osećala da sam na svom terenu.

• Da li si osetila sujetu od strane kolega?

- Iskreno ne. Dobila sam podršku od kolega. Malo je bio nezgodan period jer je tada bila korona, pa su bile teške informacije.

• Kako reaguješ na loše informacije koje moraš da preneseš?

- Pa ne mogu da kažem da ostanete ravnodušni jer nije tako. U tom trenutku ste tu, znate da morate da uradite najbolje što možete svoj posao, a sve loše emocije dolaze kasnije. Živ program to ne trpi.

• Da li se sećaš nekog "kiksa" ili zanimljive situacije koja se dogodila u uživo programu?

- Uvek se dešava nešto. Mislim postoje situacije, ali dogodila se jedna posebna koja je meni ostavila traumu. Dogodio se jedan izmišljeni lapsus, gde sam ja kao poželela glumcu da se zarazi od korone, što se naravno nije dogodilo već je sve to premontirano. Dobili smo pogrešnu informaciju, mislili smo da nije mogao da dođe jer je zaražen, što zapravo nije bila istina već je bio u kontaktu sa zaraženom koleginicom. Mi se nismo čuli sve do tog prenutka, i s obzirom na to da je razgovor tekao preko Skajpa, ja sam ga pitala kako se oseća i on je tada demantovao da je zaražen. Bilo mi je malo neprijatno ali nastavili smo normalno konverzaciju. Ja sam normalno rekla da se nadam da će biti  dbro i da neće biti zaražen, međutim secnuli su taj deo, i kako sam dobila informaciju, to je sa jedne druge televizije, pa je ispalo da sma mu poželela da se zarazi. To se širilo poput požara. Dobila sam razne epitete koje nisam zaslužila.

Detaljan intervju pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)