Đorđe David: "Rokeri su postali miševi, želim da odem na Kosovo, to je stvar koja je potrebnija no ikada"

Roker Đorđe David nedavno je objavio novi album, na kome su sabrani neki od najvećih hitova rokenrol muzike sa naših prostora, pa je između ostalih numera prepevao i obradio pesme Olivera Mandića, grupe Parni valjak, Bajage, Gorana Bregovića, Vlatka Stefanovskog i mnogih drugih...

Preporučujemo

Tim povodom David je bio gost našeg portala, gde je govorio o trenutnom stanju na rok sceni, poznanstvu sa pokojnim Milanom Mladenovićem, članom grupe "EKV", novom albumu, ali i želji da održi koncert na Kosovu tokom predstojeće turneje koju planira sa bendom "Death Saw".

- Ne bih rekao najveće rok hitove, ali neke od najvećih autora koji su pisali ozbiljna dela, ozbiljne traktate. Vrlo ozbiljna dela koja su vaspitavala mnoge generacije. Odabrali smo nekih 9 likova sa prostora bivše Jugoslavije, a za koje prosto smatramo da su čarobni. Njihov opus, jednostavno ne znaš odakle da kreneš kada su pesme u pitanju. Aleksandar Tomi Mitrović koji je producent albuma i gitarista u bendu "Death Saw", čiji sam i ja član, imao je odličnu ideju da ne uzimamo najveće hitove, već pesme koje su u poplavi inspiracije u tom nekakvom vremenu odlazile u drugi plan, da kažem, po nama neopravdano. Tako je glavni povod našeg druženja i pesma grupe "EKV" koju smo obradili, "Par godina za nas", himna tog nekog prošlog vremena. Upravo za tu pesmu mi smatramo da je vaspitavala tadašnje generacije, sadrži te boje rokenrola. Ti tekstovi koje je Milan pisao definitivno prevazilaze vreme. Pogotovu ovaj tekst koji je aktuelan u ovom trenutku zbog dešavanja koje se odvijaju na Zemlji. Mislim da je to tekst koji kada bi se preveo na ruski, japanski, engleski, francuski, jeste tekst koji ima taš Šekspir momenat, znači može da se primeni na bilo kojoj geografskoj širini ili dužini. Pesma realno i jeste evergrin, i ako su to radili neki ljudi sa govornog područija koje ima mnogo veću širinu. Zato mislim da smo sebi dali jedan odličan zadatak da današnju omladinu upoznamo sa upravo takvom muzikom koja ima ideologiju - kaže Davidi.

David je nedavno. tačnije 5. novembra. proslavio 58. rođendan, a kako ističe upravo za taj dan još od davne 1994. godine ima pomešana osećanja, jer nas je upravo na taj dan napustio jedan od najvećih imena EX-YU scene, Milan Mladenović.

O druženju i poznanstvu sa Mladenovićem, Đorđe se priseća sa setom u glasu, te otkriva kako ga je zatekla tužna vest.

- Na ovaj dan, tačnije 5. novembar, od 1994. godine imam baš pomešana osećanja, a evo i zašto. U velikoj hali u Mladenovcu održavao se veliki rok koncert na kojem sam sa mojom tadašnjom grupom nastupa i ja, kao i "Yu grupa", "Partibrejkersi", "Električni orgazam". Veliki menadžer i pre svega čovek Dule Ercegovac počivajući, bio je jedan od poslednjih menadžera na ovim prostorima, je oragnizovao taj koncert i na pola istog došao s vešću da je Milan Mladenović preminuo. Organizatori i šefovi benda odlučili su da se koncert prekine, iako je hala bila prepuna. Bio sam "vrlo skrljan" jer sam bio jedan od privilegovanih kao neki novajlija iamo priliku da priča sa Milanom, da bude sa tom ekipom, da se druži, da bez kupljene karte dođe na njihove koncerte i nastupe koji su se održavali širom čitave tadašnje Jugoslavije. On je bio čovek koji je bio potpuno svoj, nije preterano mario za medije, ali ono što je njegova muzika i taj tekst je nešto što ne može da se palti, to je ejdnostavno talenat, kada te Bog prstom pipne po glavi, nešto što se jednom rađa u 50 godina. Nakon njegovog odlaska, ali i nakon odlaska mnogih rokera nakon ovog glupog rata koji nam se dogodio smo sa nekako jako puno stida pričali o tim ljudima. Rat je negde pomerio vrednosti na neku lošiju varijantu i da su ti ljudi polako počeli da padaju u zaborav, tako da smo mi kao ekipa odlučili da to klincima damo na uvid...

Foto: Marko Jovanović

- Ova priča nimalo nije laka, zadaje dosta glavobolja jer uvek ima onih nepismenih dušebrižnika koji imaju jako malo godina i koji su nepismeni, koji su ozbiljni ratnici na tastaturama i hejteri po prirodi, koji uvek imaju pokušaj da omalovaže, obezvrede nečiji trud a vrlo jasnom idejom. Super je što je takvih malo i iznenađujujće što smo dobili toliko dobrih kritika za sve ovo što smo uradili.

Kada je reč o legendarnom Milanu Mladenoviću, David ga je opisao sledećim rečima:

- On je čovek koji je bio vrlo svoj, nije bio mnogo druželjubiv, čovek koji je uvek gledao ko je u ekipi oko njega i u odnosu na to koliko su ljudi koji su bili pored njega s njim bili bliski ili ne, tako se on otvarao i ponašao. Sofisticiranost, rokenrol sofisticiranost koja se retko gde sreće i u svetu i kod ozbiljnih svetskih rokenrol zvezda. Posedovao je posebnu vrstu energije, poseban vokabular, posebna vrsta ikonografije i izražavanja mislim da je oplemenila svakog od nas koji je imao priliku da provede barem 10 minuta sa njim, a kamoli više... To je zaista bio jako redak lik, i cela ta ekipa "EKV-a", svi su bili posebni. Svi su oni imali posebnu vrstu nadarenosti, bezobrazluka i mislim da je to momenat u kojem su takve pesme nastajale.

Foto: Marko Jovanović

Kako kaže, i sam ima zamerku na mnoge kolege sa rok scene, jer smatra da se "ne drže zajedno, kao što je to slučaj kod narodnjaka" i da je to možda i najveći problem što je i sama rok muzika pala u zaborav.

- Mislim da se nismo snašli u ovom ratu koji se desio 90-tih, pričam za ovo naše podneblje, Balkan. Narodnjaci su tu napravili jako dobru priču, a samim ulaskom u šou "Zvezde Granda" shvatio sam foru. Narodnjaci, i ako ne govore i ne podnose se međusobno, oni će, kada je posao u pitanju staju jedan iza drugoga, iako se ne podnose i vrlo razlikuju privatno i poslovno. Zato se može videti po Americi da ide u pet pevača, tri pevača i dva harmonikaša i bez obzira na to što međusobno ne govore otišli su da rade posao i bave se promocijom te muzike kojom se oni bave. Dok mi rokeri, kao da smo se posle ovog rata nekako povukli i razmišljanu da je lova jedini osnovni Bog i bili smo spremni da svom kolegi kaže nešto iza leđa i sklonimo ga iz priče da bi mi došli do našeg prostora i love. Ako postoji i neki lični animozitet bili smo spremi, a i danas smo da o kolegi kažemo sve najgore. Mislim da je to varijanta koja je rokere, govorim sada za Srbiju, dovela u ovu nezavidnu situaciju. Onog trenutka kada budemo shvatili da rokenrol kao idologija mora da opstane zbog zdravlja, nacije, a smatram da je to ozbiljna disciplina - kaže David.

David tvrdi da je veliki problem i to što se po njegovom mišljenu mnogo više cene hrvatski izvođači, no domaći.

- Konkretno kada je Srbija u pitanju, mislim da mediji mnogo više tretiraju izvođače iz Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Bosne nego domaće. Omer je jedan naprama četrnaest. Znači ako imaš 14 miliona nečega što naš Sokoj plaća nabrojanim zemljama, te četiri države uplaćuju po milion našoj državi. Pritom vi retko možete da čujete nekog našeg izvođača u Hrvatskoj, retko kad i retko gde u Bosni, malo češće u Crnoj Gori. Neverovatno mi je da ide rekla za Petra Graša da je on najveća regionalna zvezda, to je notorna laž. Marketinški dobro urađena priča, ali ja ću je pobiti na keca. Evo Saša Matić koji je imao dve rasprodate arene, zar nije onda on najveća regionalna zvezda. Kada bi neko ovde zabranio ili uslovio priču da hrvatski izvođači da ovde doalze i nastupaju, verujte mi bili bi gladni hleba. To jeono što definitivno treba promeniti kada je rokenrol u pitanju, jer "cajke" kak oni kažu, ili ovi drugi narodnjaci je stvar koja jednostavno ide, koja kruži. No, ono što je srž, ono što je filozofija, ono što je jako, a to je naš pop i rok. Zašto je naš Željko Vasić loši od nekog njihovog? Zašto je naša Aleksandra Radović lošija od nekog njihovog? Mislim da je sve ovo loše, prvo loše za budžet države, za industriju zabave, a opet izgleda da ja jedini sebi dajem za pravo da pričam javno i komentarišem dok su rokeri negde postali miševi koji čekaju samo varijantu da odu na neku sviru, uzmu pare i budu što nevidljiviji.

Foto: Marko Jovanović

- Imam ideju da napravim jednu beogradsku svirku tamo na proleće. Treba da se spustimo za Skoplje, u Bosnu i moja velika želja je da napravim veliki koncert na Kosovu. Smatram da je to stvar identiteta, stvar lojalnosti i stvar koja je u ovom trenutku dole potrebnija no ikada. Rokenrol je upravo ta priča koja je bunt. Mislim da je u ovom trenutku to nemoguće, ali ko u čuda veruje taj čuda i stvara. Trudiću se da nešto i na tu temu uradim u narednih par meseci. Na turneji sam celog života, više ne psotoji ona velika zemlja koja je postojala. Nažalost, sada imamo granice, sada imamo pasoše. Imamo ljude koji se svađaju sa katoličkim i pravoslavnim krstom.

Kompletan intervju pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)