Grašo za Telegraf o koncertu i očinstvu: Familija je emotivna firma, Hana je ulogu majke prihvatila s radošću

Hrvatska pop zvezda, Petar Grašo zakazao je koncert u beogradskoj "Štark areni" za 11. novembar i tim povodom otvooreno govorio pred našom kamerom o karijeri, porodici, ali i odnosu sa Tončijem Huljićem.

Grašo već skoro tri decenije gradi svoju karijeru temeljno, stepenik po stepenik, a posle gotovo 27 godina koliko snima, odlučio se da zakaže veliki solistički koncert u najvećoj beogradskoj areni.

Povod za druženje sa nama jeste koncert koji ste za 11. novembar zakazali u "Štark areni" u Beogradu. Da li imate tremu?

- Hvala Bogu interes je veliki i jako smo zadovoljni. Imali smo ove godine jednu divnu godinu koja nam je još draža zato što je došla posle prethodne dve koja je bila za sve nas jako loša, a pogotovu za muzički svet. Sada kada se otvorilo nas je dočekala jedna vrlo intezivna godina u kojoj smo imali velike koncerte u celom regionu i to baš u arenama, od dva dana rasprodanog Zagreba, Splita, Ljubljane, Skoplja, Sarajeva... Čini se da je sled prirodan da za kraj napravimo koncert u najvećem gradu u regionu, Beogradu, gradu u kojem sam svirao već dugo godina. Ne prevelik broj koncerata, ali imali smo neka lepa druženja u Sava centru. Nemam tremu pred koncert - kaže Grašo za Telegraf.

Mnoge vaše kolege, što iz Hrvatske, ali iz Srbije zakazuju velike solističke koncert iako na sceni traju samo pet do 10 godina. Da li mislite da je arena preveliki zalogaj za svakog mladog izvođača?

- Dobro pitanje. Mislim da nije tu stvar toliko vremenskog protoka da bi neko od njih bio spreman za arenu. Postoje u svetu senzacije koje se dogode u dva meseca pa naprave blic krik i urade arenu ili neki veliki prostor. Mogu da govorim samo što se tiče mene. Dugo sam radio na sebi, ceo život radim na sebi. To je način da radim ono što volim, da sam konzistentan, da ne lutam što se tiče smerova i da znam da je meni dobro u tom pop segmentu. Što se tiče mene trebalo je neko vreme da se dogode ti koncerti, ali sada kada smo krenuli to je to.

Spekulisalo se da ste ovaj beogradski koncert posvetili dragom prijatelju Oliveru Dragojeviću. Ima li istine u tome i zašto baš njemu?

- Oliver je moj dragi prijatelj, ali to je izvedeno iz nekog konteksta. Ne bi bilo ikakve logike da ikome posvetim koncert. Koncert je posvećen, o tome sam jasno pričao, svi moji koncerti imaju istu ideju i isti koncept. To je koncept je da to bude jedan muzički vremeplov mojih najvećih hitova, pre 15 godina imao sam ih nešto manje, a sada nešto više. I kroz to jedno putovanje karijere, života i puta Petra Graše, osvrnemo se na ljude koji su meni dragi. Sarađivao sam s Oliverom Mandićem, Doris Dragojević, Arsen Dedić... Svaki moj koncert je posvećen isključivo samo mojoj publici - kaže Petar i osvrće se na saradnju sa Oliverom Dragojevićem:

- Oliver je krucijalan u mojoj karijeri bio, prvi je otkrio moj talenat i uticao je na to da ne odem u Ameriku da studiram već da ostanem da pišem pesme i gradim muzičku karijeru.

Da li pripremate neko posebno iznanđenje beogradskoj publici? Da li planirate da ugostite nekog od kolega?

- Ja na svojim koncertima poslednjih deset godina nemam goste, zato što sma sam sebi složio neku priču. Rado bih ja video neke ljude, imam predivnih prijatelja s kojima se privatno družim, pevamo kada popijemo čašu vina, to su divni pevači da ih ne pominjem sve. Jednom kada budem radio koncert sa gostima, onda ću zvati sve goste i koncert će biti posvećen njima. Ovo trenutka imam toliko toga zakazati ja, da želim da to bude jedna čarobna priča mene i moje poblike, i naravno moj tast. Njega ne doživljavam kao gosta na mojim koncertima, on je domaćin tu - kaže kroz smeh Grašo.

Poslednjih godinu dana desile su Vam se divne stvari, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu. Postali ste otac, kako se nosite s novim obavezama? Kako ste uspeli da uskladite privatne i poslovne obaveze?

- Ako je familija jedna stabilna firma, hajde da je tako nazovem, emotivna firma. Ako unutar te emotivne firme svaki član zna kako da doprinese onda problema nema. Jednostavnim rečima rečeno, trudim se da budem što više sa svojom porodicom, ali kad nisam tu, tu je divna majka koja se brine i koja je prihvatila tu ulogu s najvećom radošu. Tu su bake, tu su dede i svi. Tako da generalno je to jedno radosno okruženje, moj posao je takava da me možda malo više nema nego što bih hteo, ali me ima sasvim dovoljno i to vreme koristim maksimalno koliko mogu da živim punim plućima - kaže Retar.

Nedavno ste izjavili da učite kako da budete dobar otac. Na šta ste tačno mislili?

- Mislim da se za sve u životu uči. Danas se mogu naći tutorijalsi: "kako biti dobar otac?", "kako menjati pelen?", "kako zapaliti vatru?". Potpuno sam neopterećen, odgovoran ali neopterećen. Jednostavno u tom nekom bazenu života u kojem smo ubačeni mora samo plivati. Ne pristupam familijarnim obavezama kao nečim oko čega treba strašno razbijati glavu. Volimo se - kaže Grašo.

O odnosu sa Tončijem Huljićem, ali i kako nam je Grašo objasnio značenje termina "cajka" pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)