Milica nakon 11 godina ispunila san: “Pljunula bih sebe da neko posle mog koncerta kaže da mu je nešto falilo”

San svake muzičke zvezde je da peva u svom gradu, okružen uspomenama i ljudima sa kojima je zajedno koračala kroz snove na putu do cilja, a jedan baš takav se ostvario i Milici Pavlović koja je nakon 11 godina karijere konačno pevala u svom Leskovcu.

Ekipa našeg portala je i ovoga puta ispratila još jedan uspeh mlade muzičke zvezde, te smo sačekali Milicu ispred zgrade u kojoj živi, kako bismo zajedno sa njom krenuli put "južne pruge".

Već na početku, Pavlovićeva nam je otkrila da je trema prisutna, ali kada smo stigli, ona je sve sigurnije koračala dobro poznatim ulicama. Čim smo se parkirali, pevačici su počeli da prilaze Leskovčani. Padala je kiša, ali je Milica rešila da prošeta do bine i pogleda da li je sve spremno za noć koju je godinama unazad zamišljala.

Kada je otvorila vrata svog automobila, odmah se pojavio Stefan Kovačević,  prijatelj i školski drug koji je sada šef njenog benda.

I dok su se prisećali ludorija iz detinjstva, nisu mogli da sakriju uzbuđenje, a ubrzo su otišli da se spremaju za veliki događaj koji je usledio.

Kiša je prestala, a kao što se i očekivalo, trg u centru grada je bio pun. Milica je već na početku brzim pesama zagrejala atmosferu, a u prvim redovima je bilo mnogo tinejdžera. Sve vreme je igrala u svom stilu, te su telefoni mnogih bili uključeni kako bi je snimili.

Pavlovićeva je pevala skoro 3 sata, a nakon koncerta je sela pred naše kamere i priznala da joj se ostvario veliki san, te se prisetila i svog detinjstva.

• Završio se koncert, čestitam ti. Prelepo je bilo. Kakvi su ti utisci?

- Osećam se kao neko dete. Vratile su mi se sve uspomene kada sam sa bine ugledala svoje drugare iz srednje muzičke škole, svoju familiju, kumu koja je došla pravo iz Niša, jednu od sestara iz Beča. Prvi put na Dan grada se organizovao koncert. Ja sam kao dete maštala o ovome. Puno mi je srce. Mislim da od adrenalina neću spavati.

• Bilo je mnogo devojčica, u jednom trenutku su njih dve pokušale da preskoče ogradu, obezbeđenje im nije dalo, ali su stigle do tebe. Bilo je emotivno... ?

- Obezbeđenje je radilo svoj posao. Sa druge strane, ja sam i žena i znam da kad muškarac jače povuče ženu, to zaboli. Ja sam videla da je to zabolelo, i rekla sam mu da je pusti. Odmah sam se stavila u njenu poziciju, možda sam se i ja kao dete tako probijala do nekoga. I jedna od njih dve me je zamolila da je ne puštam. Rekla mi je da me mnogo voli. Pitala me je da li može da ide po telefon, a ja sam joj rekla da ne ide jer je neće ponovo pustiti (smeh). Kada su me zagrlile, osetila sam tu ljubav. Ja i radim sve ovo zbog tih ljudi. Kome ću pevati, ako ne njima? To su moji ljudi, to je moja publika.

• Pamtiš li ti nečiji koncert na ovom trgu, gde si možda sebi rekla da ćeš jednog dana i ti poput njih da pevaš svojim Leskovčanima?

- To je bio zajednički koncert, Amadeus benda, Tropiko benda, i moje sugrađanke Aleksandre Radisavljević. Uvek sam sakupljala autograme. To je u ono vreme bio dokaz da si bio na koncertu. Sećam se, deda me je dovezao jugićem. Nijednu moju drugaricu nisu hteli roditelji da puste, jer smo sa sela, pa su bili nepovreljivi. Meni je deda uvek bezuslovno verovao i znao je da imam nenormalnu ljubav prema koncertima i izbođačima. Sečam se da mi je otac iz Švice slao DVD izdanje Britni Spirs, "My Prerogative". Sa tog koncerta imam autograme, imam Saleta Tropiko benda. Naći ću tu svesku.

• Dok si pevala, sve vreme si đuskala. Kako uspevaš?

- U toku letnje sezone od 60 dana, radila sam 50. U kondiciji sam. A i da nisam, iskreno, ja bih pljunula samu sebe da doživim da jedna osoba sa mog koncerta, nastupa kaže: "Ma nije nešto bila Milica, falilo joj je nešto".  Ne. Ja zaista dam 150 odsto sebe. I jesam posle toga i krpa i iscrpljena. I ova jakna na meni je preteška, ručni rad. Želim ovim poslom da se bavim do kraja života, jer ga volim i osećam. Ali, ako se desi iz nekoga razloga da ne budem želela više da pevam, ili da publika ne želi više da me sluša, želim da kad podvučem crtu kažem sebi: "Ovo što si radila do sada, radila si mega. radila si najbolje moguće, birala si najbolje pesme, bila si inovativna, ostavila si trag. "

• Večeras ti se ispunio san, a čekala si 11 godina?

-  Čekala sam 11 godina da me pozovu, da se smiluju da pevam u leskovcu. Gledala sam svoje kolege koji su odavde. Ali evo ispunio mi se san.

• Da li su veći snovi na redu? Planiraš li Arenu?

- Pa... Zaista, sve što poželim to i ostvarim. Sanjam velike snove. Sanjam Arenu, tako da biće i Arena.

Ceo intervju, ali i šta nam je rekao Miličin drug Stefan, pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)